Depresija: 10 činjenica o neshvaćenom stanju

Depresivni ljudi se osećaju bespomoćno, izgubljeno, bezvredno i imaju osećaj da žive život koji je potpuno izvan njihove kontrole. Vrlo je jednostavno pričati o depresiji, ali je teže lečiti je i još je neuporedivo teže nositi se sa njom.

Depresija je mnogo kompleksnije stanje nego što drugi ljudi misle i shvataju. Mnogo je više od stanja “biti tužan” sa čime je stalno većina ljudi povezuje ili sa razmišljanjem da život nema smisla.

U daljem tekstu objašnjeno je 10 fascinantnih činjenica koje nam omogućavaju bolji uvid u kompleksno i danas veoma uobičajeno stanje.

  1. Nepostojanje određenih ciljeva

Depresivni ljudi imaju tendenciju da previše generalizuju stvari i događaje (svejedno mi je, briga me je…).

Zato su depresivni ljudi skloni da imaju generalizovane ciljeve u odnosu na one koji nisu depresivni. Npr. ljudi koji nisu skloni depresiji mogu sebi reći: “Želim biti srećan/na. Ostaću u kontaktu sa svojom porodicom tako što ću ih kontaktirati jednom nedeljno“.

Pošto su tako precizni, određeni ciljevi će pre biti postignuti nego što je slučaj sa generalizovanim ciljevima.

  1. Razmišljanje

Jedan od glavnih simptoma depresije je razmišljanje: kada depresivne misli lutaju umom.

Nažalost Vi ne možete reći depresivnoj osobi da prestane razmišljati o depresivnim mislima; to je besmisleno. To je zato što lečenje simptoma depresije predstavlja delom preuzimanje kontrole nad pažnjom osobe.

Jedan od metoda koji pomaže je sabranost i smirenost. Sabranost i smirenost nam pomažu da živimo za trenutak, pre nego da se fokusiramo na greške u prošlosti i brige u budućnosti.

  1. Učenje sabranosti i smirenosti tokom detinjstva

Pošto je sabranost korisna u lečenju depresije, zašto ne podučavati decu tome?

Nedavno istraživanje je pokazalo da učenje sabranosti u školi smanjuje verovatnoću buduće pojave depresivne epizode. Ukoliko dete može da nauči da kontroliše svoje ponašanje u detinjstvu, ono će uspešno savladati i koristiti ovaj dar do kraja svog života.

  1. Depresija zamagljuje memoriju

Jedan od manje poznatih simptoma depresije je njen štetan efekat po memoriju.

Tokom godina, nekoliko studija je pokazalo da su ljudi koji su bili u depresiji  imali određenih problema sa deklarativnom memorijom, delom memorije koja je zadužena za pamćenje specifičnih činjenica kao što su imena ili mesta.

Jedan od razloga za je što depresivni ljudi gube sposobnost da prave razliku između sličnih iskustava. To predstavlja još jedan aspekt u tendenciji da previše generalizuju. Depresija zamagljuje ostale tipove memorije takođe, kao što je sposobnost sećanja određenih značenja i orijentacije.

  1. Teško je setiti se dobrih vremena

Upravo zbog poteškoća sa memorijom i depresivnog raspoloženja, može biti vrlo teško depresivnim ljudima da se sete dobrih vremena.

Jedna od tehnika koja može pomoći je stvaranje emocionalne “memorijske palate”: mentalne prodavnice određenih srećnih uspomena ka kojima se može putovati kada postane teško.

  1. Depresivna stvarnost

Postoji nekoliko istraživanja da je način na koji depresivni ljudi vide svet realniji u odnosu na pogled ne-depresivnih ljudi: ta se teorija zove depresivna stvarnost ili depresivni realizam.

Ne-depresivni ljudi teže da budu malo više optimističniji: oni misle da su obavili bolje zadatak nego što su u realnosti to zapravo uradili i predviđaju bolji učinak koji zapravo neće postići u budućnosti.

Depresivni ljudi, nasuprot toga, procenjuju svoj učinak tačnije.

Pa, na neki način, ljudi koji su skloniji depresiji više su realniji.

  1. Precizna percepcija vremena

Jedan od primera tačnosti je percepcija vremena.

Skorašnja studija pokazala je da depresivni ljudi imaju tačniju percepciju vremena u odnosu na ne-depresivne ljude.

Objašnjavajući rezultate, profesor Dajana Kornbrot izjavila je sledeće:

“Rezultati istraživanja pokazali su da su depresivni ljudi bili precizniji u proceni vremena dok je procena vremena ljudi koji nisu skloni depresiji bila veća. Ovo može biti zbog toga što blago depresivna osoba fokusira svoju pažnju na vreme, a manje na spoljašnje uticaje…”

Preciznije poimanje vremena možda neće predstavljati utehu za depresivne ljude, ali poklapa se sa činjenicom da je pažnja usmerena na vreme u depresiji i zato depresivni ljudi često kažu da im izgleda da vreme sporo prolazi.

  1. Vežbanje leči depresiju

Vrlo je jasno da vežbanje čini da se osećamo bolje na kraće staze, ali da li zaista može da leči depresiju na duže staze?

Novo istraživanje kaže da može. Ovo istraživanje sugeriše da ne samo da vežbanje može da pomogne da se ljudi osećaju bolje trenutno, već i da može da pomogne u sprečavanju budućih depresivnih epizoda.

  1. Veći fizički bol

Ljudi koji su skloni depresiji mogu takođe iskusiti veće nivoe fizičkog bola. Nedavno istraživanje pokazalo je da su ljudi skloniji depresiji bili manje u mogućnosti da se izbore sa bolom. Vodeći istraživač Dr Berna objasnila je sledeće:

„Kada se zdravi ljudi rastuže negativnim mislima ili depresivnom muzikom, pronašli smo da njihov mozak procesuira bol više emocionalno, što je vodilo tome da oni dođu do saznanja da je bol neprijatan“.

  1. Stil mišljenja

Ljudi često misle da depresija mora delom biti uzrokovana zbog velikog, lošeg događaja u životu.

Ovo je tačno, ali depresija može biti prouzrokovana i načinom na koji ljudi reaguju na te događaje i svakodnevne stresne situacije. U jednom istraživanju, učesnici koji su imali velike emocionalne reakcije na relativno male događaje imali su veće šanse da budu pogođeni depresivnim simptomima desetak godina kasnije.

Važnost negovanja stila mišljenja, dodajući tome genetiku i okolnosti, podržano je još jednim skorašnjim istraživanjem u kome je pronađeno da način na koji ljudi misle o svojim problemima utiče na nivo depresije koju su iskusili.

Vodeći istraživač, profesor Piter Kindermen objasnio je sledeće:

“Iako mi ne možemo promeniti porodičnu istoriju depresivne osobe ili njihova životna iskustva, moguće je pomoći osobi da promeni način na koji misli i naučiti ih da usvajaju pozitivne strategije koje mogu da ublaže i smanje nivoe uticaja stresa“.

Mnogi ljudi koji su bili u depresiji, takođe su skloni i anksioznosti.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: PSYBLOG

Advertisements

Categories: Depresija, Psihologija

Tagged as: ,

Leave a Reply