Još 13 simptoma depresije o kojima se retko priča

Depresija može prouzrokovati čitav niz različitih simptoma. O nekima se priča stalno. O nekima ne.  Koje god simptome da proživljavamo, nismo sami. Postoje mnogi ljudi na svetu koji dele istu borbu sa nama.

  1. Nemogućnost donošenja odluke

Mi se možemo osećati potpuno paralizovano i nesposobno da donesemo odluku. To često nisu čak ni teške odluke. To može biti vrlo jednostavna odluka kao npr. koji džemper da obučemo. Ali kako osećamo da je naš mozak tako spor i paralizovan mi nećemo biti u mogućnosti da odlučimo ni o čemu.

  1. Užasavanje od samoće

Iako se često borimo u društvu, mi se takođe možemo užasavati da budemo sami. Kada smo sami naše misli i osećanja mogu se pojačati. Bez mogućnosti da nam drugi ljudi preusmere pažnju, one mogu postati potpuno preplavljujuće.

  1. Zaglavljenost

Ponekad se zaglavimo. Mi možemo sedeti u toaletu i ne pomeriti se pola sata. Ponekad ćemo voziti ka kući i ostati u kolima, na parkingu, neko vreme pre nego što uđemo u kuću. Mi ćemo napuniti kadu i sedeti u njoj dok se voda ne ohladi. Naše telo je teško i mi nemamo energiju, kao ni motivaciju da nastavimo.

  1. Skrivanje u kupatilu

Mnogi ljudi su prestali da se kriju u kupatilu kada su zavšili sa školom. Ali mi često nalazimo sebe kako tražimo najbliže kupatilo za malo odmora od sveta. To se može desiti u socijalnim situacijama, kada smo na ručku, kada smo u gradu tj. bilo gde. Ponekad nam treba samo malo odmora od sveta, samo malo prostora za disanje.

  1. Izolacija

Mi se često borimo sa socijalnim situacijama kada se osećamo loše. Mi ne znamo šta da uradimo ili kažemo. Mi se često osećamo kao da nismo deo grupe ljudi koja nas okružuje. Mi se borimo da se koncentrišemo dovoljno kako bi pratili razgovor. Mi se osećamo kao loše društvo i mislimo da nas ljudi trpe. Mi se osećamo kao da nas ljudi ne žele u svom prisustvu. Zato se izolujemo. Mi se držimo podalje od ljudi. Kako bi zaštitili sebe donekle, ali takođe i kako bi zaštitili one oko nas.

  1. Nismo sposobni da izrazimo emocije

Ponekad mi želimo da plačemo, ali ne možemo. Ponekad mi želimo da pričamo, ali ostajemo nemi. Ponekad želimo da budemo kreativni, ali osećamo se kao da je naša kreativnost nestala. Mi retko imamo reči, boje, ili muziku koja će odgovarati našim osećanjima. Mi ne znamo kako da pomognemo drugim ljudima da razumeju šta se dešava u našim glavama. Zato ćutimo.

  1. Ne brinemo se za našu bezbednost

Mi smo prestali da brinemo o tome da li ćemo živeti ili umreti. Mi ne gledamo kada prelazimo ulicu. Mi ne vodimo mnogo računa kada vozimo naša kola ili biciklu. Mi šetamo kroz rizičan deo grada, u mraku, potpuno sami. Mi ne nosimo zaštitnu kacigu na motoru. Mi smo potpuno prestali da se brinemo za našu ličnu bezbednost.

  1. Ne uzimamo lekove

Spolja gledano, vrlo je teško razumeti zašto nismo uzeli lekove koji su tu da bi nam bilo bolje. Ali uzimanje lekova može biti veoma teško – ponekad može se činiti i nemoguće. Mi se već osećamo beznadežno, pa i uzimanje lekova može izgledati bez svrhe. Mi ne vodimo računa o svojim potrebama. Mi mislimo da i zaslužujemo da se osećamo kao smeće, jer smo loša osoba. Mi ponekad zaboravimo dozu.

Takođe, može biti strašno to uzimanje lekova, jer ne znamo kako će uticati na nas. Možemo imati neprijatne, neželjene posledice i rezultati nisu garantovani.

  1. Paranoično i iracionalno razmišljanje

Mi možemo iskusiti paranoično i iracionalno razmišljanje. Mi postanemo paranoični, kao da smo uradili nešto pogrešno na poslu, iako nam niko nije rekao ili uradio nešto kako bi počeli tako da mislimo. Mi možemo postati iracionalni i preosetljivi kod stvari za koje znamo da nam nisu važne. Mi često znamo da su naše misli na neki način iracionalne, ali se i dalje borimo da ih zaustavimo ili kontrolišemo.

  1. Videti ili čuti stvari koje nisu tu

Ponekad, mi vidimo ili čujemo stvari koje nisu tu. To može biti stvarno zastrašujuće, jer nam se čini kao da ne smemo da verujemo sami sebi i svom ponašanju.

  1. Usporavanje

Depresija nas usporava. Ona može usporiti naše razmišljanje. Može usporiti naš govor. Može usporiti naše pokrete. Ponekad to je očigledno našem okruženju. To može biti frustrirajuće, zato što se naši mozgovi i tela osećaju kao da ne rade dovoljno dobro za nas, kako bi završili sve što treba da završimo.

  1. Previše pričamo

Postoje trenuci kada mi pričamo previše ili previše brzo. Mi želimo da sakrijemo kako se loše osećamo ili ne želimo da drugi vide da se borimo, zato pričamo. Ponekad, mi ne želimo da priznamo sami sebi da se borimo. Zato ostajemo super zauzeti i ponašamo se neverovatno veselo kako bi pokušali da prikrijemo šta se stvarno događa.

  1. Previše iscrpljeni da nastavimo

Mi se budimo iscrpljeni. Mi idemo na posao iscrpljeni. Mi dolazimo kući iscrpljeni. Mi idemo na spavanje iscrpljeni. Mi smo stalno iscrpljeni, bez obzira koliko se odmaramo ili spavamo. Može se učiniti da smo previše iscrpljeni da nastavimo. Previše iscrpljeni da promenimo bilo šta. Mi nastavljamo svejedno, zato što je to jedino što znamo. Ali smo iscrpljeni.

BUDITE ISTRAJNI U BORBI

Depresija može prouzrokovati čitav niz različitih simptoma, ali pomoć postoji. Koje god simptome da proživljavate, niste sami. Postoje mnogi ljudi koji su se tako osećali i može biti bolje. Život neće zauvek ostati ovakav.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Advertisements

Leave a Reply