10 suptilnih znakova koji ukazuju da možda bolujemo od depresije

Posted by

Znaci depresije nisu uvek očigledni. Mnogi od nas koji žive sa depresijom vešto je maskiraju pred svetom: mi možemo spolja izgledati “normalno”, iako se iznutra borimo. Ponekad, mi možda i ne shvatamo da smo depresivni.

Depresija se manifestuje različito kod različitih ljudi i mnogi različiti znaci i simptomi mogu ukazivati da mi nismo dobro. Neki od tih znakova mogu biti neverovatno suptilni – ali su veoma česti među onima koji žive sa depresijom.

  1. Stalno smo zauzeti

Mi nikada ne stajemo. Mi smo uvek u pokretu. Kada nismo na poslu, mi smo u teretani, mi volontiramo, mi izlazimo sa našim prijateljima. Ukoliko ikada sednemo da pogledamo TV, mi radimo bar još šest stvari pored toga istovremeno. Mi nikada ne stajemo i ne dozvoljavamo sebi da se smirimo. Naši telefoni retko napuštaju naše ruke. Mi nikada ne znamo kako se zaista osećamo. Mi ostajemo prezauzeti kako ne bi imali vremena da razmišljamo.

  1. Mi imamo manjak energije

Koliko god da spavamo, koliko god da se trudimo, mi uvek imamo manje energije u odnosu na ljude oko nas. Mi smo iscrpljeni. Nas mišići stalno bole. Čini nam se da u odnosu na druge ljude mi uradimo duplo manje stvari u toku dana i dok oni nastavljaju svoj dan sa nekom normalnom dozom energije, mi smo potpuno iscrpljeni.

  1. Mi smo perfekcionisti

Mi smo sami sebi najveći kritičari. Mi smo perfekcionisti. Ukoliko uradimo nešto što je ispod naših nemogućih standarda, mi smo strogi prema sebi zbog toga. Mi smo konstantno uplašeni da nećemo uspeti. Mi smo uvek zabrinuti da ćemo zaostajati. Spolja gledano, mi možemo izgledati kao super-uspešni ljudi. Ali iznutra mi se možemo osećati kao da konstantno padamo i da ćemo izneveriti druge. Možda će doći vreme kada ćemo iznenada napustiti nešto iz ne tako očiglednog razloga. Mi ćemo pre prestati da radimo nešto, nego da preuzmemo rizik da budemo neuspešni, ili da to uradimo po standardu koji je ispod nivoa prefekcije.

  1. Mi možemo biti iritantni

Male stvari koje nas inače ne nerviraju počinju da nas nerviraju. Ponekad mi postajemo iracionalno ljuti na nešto poprilično nebitno. To može da izgleda kao da nam je sloj tolerancije uklonjen i stvari koje nas normalno ne bi uznemirile, sada nas uznemiravaju. Mi ne možemo da shvatimo zašto nas određeni zvuk iritira toliko da bi počeli da vrištimo. Mi ne shvatamo zašto određene stvari koje rade članovi naše porodice kod nas izazivaju pucanje. To se jednostavno dešava.

  1. Mi plačemo nad naizgled jednostavnim zadacima

Mi možemo držati govor ispred 100 ljudi na našem poslu, ali kod kuće ćemo plakati, jer ne možemo da uparimo čarape. Raditi bilo šta, može se činiti kao ogroman izazov. Kada se probudimo ujutro možemo se osećati kao da je sve nemoguće.  Mi nastavljamo svejedno. Mi smo eksperti u tome da zaštitimo druge ljude, ali plačemo nad nebitnim stvarima kada smo sami.

  1. Mi nismo srećni

Mi mislimo da bi trebali biti srećni. Iako se smejemo nekoj TV emisiji, mi se osećamo prazno iznutra. Dobre stvari se dešavaju i mi ih slavimo sa našim prijateljima i porodicom, ali mi ne osećamo ništa. Mi ne razumemo zašto nismo srećni. Svi drugi ljudi izgedaju nam da iskreno uživaju – oni zrače, oni su srećni i slobodni. Ali mi se osećamo zaglavljeno, prazno i izgubljeno.

  1. Mi sumnjamo u sebe

Mi konstantno brinemo i sumnjamo u sve što radimo. To se može razvući od razgovora sa vozačem autobusa koji smo vodili tog jutra (Da li smo im se dovoljno zahvalili? Da li smo nervirali druge ljude u prevozu?), pa do krupnih životnih odluka (da li smo trebali da ponudimo toliko novca za kupovinu kuće? Da li smo trebali da pogledamo još negde? Da li je to prava kuća za nas?). Mi živimo naše živote brinući o tome da li smo dovoljno ‘dobri‘, da li smo ispravno uradili stvari i da li nas ljudi vole. To je iscrpljujuće.

  1. Mi osećamo krivicu

Mi osećamo krivicu zbog svega. Krivicu zato što nismo proveli još jedan dodatni sat na poslu, krivicu zato što imamo tako dobre prijatelje, krivicu zato što se brinemo o sebi. Mi osećamo kao da ne zaslužujemo ništa dobro. Mi se sramimo što uopšte i postojimo. Krivica okružuje gotovo sve i jede nas iznutra.

  1. Mi imamo problema sa spavanjem

San predstavlja borbu za nas: Mi ili spavamo previše, ili premalo, ili se budimo tokom noći. Mi ne znamo zašto nam se san prekida. Mi smo ispratili sve savete: naša spavaća soba je naše svetilište, mi smo isprobali sve osveživače sa mirisom lavande i čajeve za uspavljivanje, mi istražujemo Internet svakodnevno zbog novih saveta koje smo možda propustili. Ali i pored svega toga mi se i dalje borimo sa spavanjem.

  1. Mi koristimo negativne mehanizme kako bi izbegli suočavanje

Neki od nas će se možda okrenuti alkoholu kako bi izbegli suočavanje sa onim što osećaju. Drugi će se možda okrenuti ka hrani. Neki će se okrenuti cigaretama, ili kockanju, ili seksu. Mi ćemo se okrenuti svemu što redukuje naša osećanja na neko vreme ili nam omogućava na neki način bekstvo od njih. Ponekad mi ne povezujemo naša osećanja sa onim što radimo. To što popijemo piće posle posla, kupimo srećku, ili popravimo sebi raspoloženje nakon lošeg dana na poslu sa velikom čokoladom su prilično normalne stvari koje radi većina ljudi. Mi često uhvatimo sebe da sve to radimo previše. Umesto da se bavimo svojim osećanjima, mi se okrećemo korišćenju negativnih mehanizama, kako bi se lakše sa njima suočili.

Potražite pomoć

Ukoliko smatrate da bolujete od depresije, važno je da potražite pomoć. Obratite se svom lekaru jer je to dobar prvi korak: oni imaju dosta iskustva u pomaganju ljudima koji boluju od depresije i postoji veliki broj različitih tretmana za lečenje dostupnih nama. Traženje pomoći nije uvek lako, ali to može promeniti naše živote. Mi ne moramo da se borimo sami.

Preveo: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Leave a Reply