Depresija: Kada nam misli govore da okončamo sve

Posted by

Depresija može biti pravo domaćin za užasne simptome – neki od njih su ekstremno tužni.

Ponekad, možemo biti preplavljeni mislima koje su nametljive, koje ne reflektuju kako se zaista i osećamo. Naša depresija nam može govoriti da okončamo svoj život, dok u realnosti želimo da nastavimo da živimo – ali isto tako želimo da bol nestane. Konstantan konflikt u našoj glavi nas iscrpljuje.

Imamo razloga za život

Misli da okončamo sve mogu nas preplaviti, mi želimo da one prestanu. Racionalno znamo da postoji puno razloga za život, ali depresija je bolest iracionalnosti. Imamo porodicu do koje nam je stalo, ili prijatelje, ili ljubimce, ili partnera ili decu. Možda imamo posao koji volimo, hobi koji nas ispunjava ili odmor kojem se radujemo. Imamo planove za našu budućnost, snove i ambicije. Crne misli u našoj glavi nemaju smisla.

Znamo da nas naši voljeni trebaju

Depresija je surova. Ona nam šapuće i govori da će ljudima biti bolje bez nas. Da smo teret. Da će drugi ljudi biti srećniji ili slobodniji ukoliko nas ne bude tu. Ove laži nisu tačne – naši prijatelji bi bili potpuno slomljeni ukoliko nas ne bi bilo više. Naše porodice ne bi to nikad prebolele. Nedostajali bi i našim ljubimcima. Te stvari mogu biti ogromni motivacioni faktori kada se radi o pitanju života i smrti. Koliko god da se depresija trudi da nam kaže da će ljudima biti bolje ukoliko nas nema, to apsolutno nije tačno.

Misli su nemilosrdne

Misli se jednostavno ne zaustavljaju, kao i bol. One se igraju sa nama. Isprobavaju nas. Racionalizacija takvih misli iscrpljuje, one su uvek tu u pozadini. I ukoliko se izolujemo, nećemo imati drugu perspektivu. Naš mozak se ponaša kao prijatelj i kao neprijatelj. To je konflikt koji nas vodi da se osetimo neugodno u sopstvenoj koži.

Depresija pokušava da nas predstavi sa lažnim ‘dokazima’

Depresija pokušava da nas ubedi da smo bezvredni i da samim tim ne treba da budemo tu. Govori nam da nemamo ništa da ponudimo svetu.  Govori nam da nismo dobri ni u čemu i da smo zamenljivi. Depresija kaže da nas ljudi u stvari i ne vole, da nas oni samo trpe. Govori nam da smo šteta koja zauzima prostor i diše kiseonik. Iako duboko u sebi znamo da ovi ‘dokazi’ ne mogu baš svi biti istiniti, veoma nam je teško da ne poverujemo u njih.

Imamo osećaj kao da su nam izbori ograničeni

Kada stvari postanu stvarno loše, kada misli postanu naročito gadne i naša energija nestane, okončanje svega izgleda kao jedini izbor koji imamo. I to je zastrašujuće. Depresija je prilično ubedljiv lažov – ona nastavlja da nam govori da mi ne pripadamo ovde, da mi nismo dovoljni. Svaka sitna greška koju napravimo, čini se da daje depresiji dozvolu da je u pravu. To je šokantno i bolno.

Naše emocije počinju da nas preplavljuju

Ponekad emocije mogu dolaziti u talasima. Ponekad osećaj može biti kao da one dolaze u obliku jednog velikog talasa koji pokušava da nas udavi. To može postati previše. One nas guše. Imamo osećaj kao da ne možemo da dišemo. U tim trenucima, gubimo nadu. Kada smo preplavljeni lošim osećanjima, depresija još više laže i mnogo je lakše da joj poverujemo.

Osećamo se zarobljeno

Depresija može biti veoma uporna. Ona nastavlja. Ne odustaje. Naše misli nas melju sve dok ne postanemo toliko umorni da ne znamo šta da radimo sami sa sobom. Iscrpljeni smo. Ne želimo da uradimo stvari koje nam depresija govori. Ne želimo da okončamo sve. Ali osećamo kao da smo saterani u ćošak. Osećamo da ne možemo da nastavimo da živimo sa konstantnim mislima o smrti koje kruže po našoj glavi. Ali ne možemo da shvatimo kako da ih nateramo da odu. Osećamo se užasno zarobljeno i uspaničeno.

Želimo da bol prestane

Istina je, ne želimo da okončamo sve: samo želimo da bol prestane. Želimo da prestanemo da se osećamo tako apsolutno užasno oko svega. Ponekad možda steknemo osećaj da smo malo bolje neko vreme. Ali onda se sve vrati ponovo. Osećamo kao da nemamo snage da se borimo ponovo. Mi smo se borili toliko puta pre i umorni smo. Potrebno nam je da bol prestane.

Želimo da nastavimo sa našim životom

Depresija nas vuče ka dole i to mrzimo. Vuče naše telo, vuče nas unazad. Želimo da se oslobodimo toga. Želimo da budemo sposobni da se probudimo ujutro i duboko udahnemo i da živimo sopstveni život kao što naši prijatelji žive svoj. To je neverovatno frustrirajuće. Mi ne znamo zašto ne možemo da se otresemo depresije. Koliko god da se trudimo, čini nam se da se ona i dalje dobro drži.

Pomoć postoji

Živeti sa mislima o samoubistvu je zastrašujuće, veoma je teško opisati njihovu svirepost i njihovo delovanje na našu ličnost. I na sve to, osećamo se krivima što ih imamo (šta smo uradili da se osećamo tako loše?) i osećamo se kao da smo prošli tačku spasa.

Iako često izgleda da je nema, pomoć postoji. Ne moramo da se borimo sami ili da se sramimo da potražimo pomoć – vredni smo života i pomoći i podrške, uprkos tome šta nam depresija tako podmuklo govori. Ukoliko smo u krizi, od presudne je važnosti da potražimo pomoć.

Preveo: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Leave a Reply