Depresija: preživljavanje socijalizacije

Posted by

Kada bolujemo od depresije, socijalizacija može biti nezgodna. Mi postajemo veoma brzo izolovani: mi možda nismo izlazili iz naše kuće već neko vreme, tako da izlazak sam po sebi može biti veoma zahtevan.

Mi znamo kako je neverovatno teško prikupiti energiju za izlazak iz kuće, kako bi se videli sa ljudima i da druženje – čak i sa ljudima koje poznajemo odlično – može izgledati strašno. Međutim, ukoliko želimo – ili moramo – da prisustvujemo društvenim događajima, u daljem tekstu su prikazani neki od predloga koji nam mogu sve to olakšati.

Korak po korak

Mi nećemo odjednom doći od osećaja zarobljenosti u kući do žurke svake noći. Može biti veoma teško raditi stvari ispočetka, kada se ne osećamo dobro, zato je veoma važno raditi sve polako – razvijati sopstvene kapacitete polagano.

Mi možemo da pokušamo da postavimo naše male ciljeve, time što ćemo početiti da odgovoramo na poruku prijatelja ili sa šetnjom po našoj bašti ili do ulaznih vrata. Kada se jednom budemo osetili opušteno radeći sve ovo, mi možemo nastaviti tako što ćemo pozivati naše prijatelje da dođu, posetiti lokalnu radnju ili se naći sa nekim na kafi. Različiti ljudi želeće da postignu različite stvari kada je reč o druženju, ali postavljanje malih ciljeva i preuzimanje prvih bebi koraka zaista je od velike važnosti.

Birajte mudro

Neka druženja mogu biti lakša u odnosu na druga. Videti se sa jednom ili dve osobe istovremeno može delovati lakše u odnosu na sobu punu ljudi i tiša mesta mogu biti bolja od bučnih mesta.

Mi ne moramo da prisustvujemo svakom društvenom događaju na koji smo pozvani – niko to ne mora! Mi treba da izaberemo one za koje osećamo da smo spremni.

Pitajte za izmene

Ukoliko mi stvarno želimo da vidimo prijatelje ili porodicu, ali se ne osećamo dobro povodom dela aktivnosti ili događaja koje su predložili, bilo bi dobro da ih pitamo da li planovi mogu malo da se izmene. Npr. – odlazak u dečiju igraonicu u toku dana može izgledati nemoguće pored tolike buke i zatvorenog prostora; međutim odlazak u park čini se mnogo boljim rešenjem. Ne boli ako ih pitate (ukoliko to uradite na lep način) – čak iako je odgovor ne, naši voljeni će ceniti što se trudite.

Povedite prijatelja

Ukoliko smo pozvani na veliko okupljanje, ali se osećamo previše anksiozno da idemo sami, mi možemo pitati da li je u redu da povedemo prijatelja ili partnera sa sobom, kao moralnu podršku. Samo to što imamo nekoga pored sebe može nam pomoći da prevaziđemo ovo osećanje i nemoguća situacija sada može izgledati malo manje strašna.

Planiranje rute za bežanje

Ukoliko osećamo da nećemo moći da odemo sa nekog mesta, to može biti neverovatan okidač za anksioznost. Planiranje rute za bežanje pre nego što dođemo negde – ili čim dođemo – može pomoći kod smanjenja naše anksioznosti. Ovo može uključiti stvari kao što je npr. da budemo sigurni gde se nalaze vrata u prostoriji gde sedimo ili stojimo, da budemo sigurni da imamo prevoz do kuće ili odlazak u određeno vreme. Ukoliko se nalazimo na nekom mestu sa prijateljem, mi se možemo dogovoriti oko ‘Moram odmah da krenem’ znaka ukoliko mi počnemo da se borimo sami sa sobom i osećamo da moramo da odemo brzo odatle.

Ograničite vreme

Depresija može biti iscrpljujuća, što može zaista ograničiti količinu energije koju mi treba da uložimo u druženje. Pre nego da brinemo oko toga kada ćemo moći da odemo sa nekog mesta, može biti od pomoći da smislimo izgovor za odlazak sa istog, ili vreme kada ćemo krenuti. Na primer, ukoliko su nas roditelji pozvali na čaj, mi možemo reći da treba da se vratimo do određenog vremena kući kako bi smestili decu u krevet  ili da treba da budemo u krevetu u određeno vreme, zato što sutra radimo.

Pravite pauze

Ukoliko nas društvena situacija preplavljuje, apsolutno je u redu da uzmemo malo vremena i izađemo. Mi možemo otići do toaleta, ili izaći malo napolje na svež vazduh i duboko udahnuti ili poslati prijatelju poruku radi podrške, pre nego što se vratimo u društvo.

Odvojite vreme za sebe

Druženje nas može zaista iscrpeti. Važno je da odvojimo za sebe neko vreme nakon gužve i  užurbanosti ljudi, kako bi se sabrali i opustili. Ovo će izgledati različito za svakoga – neki će se opustiti u relaksirajućoj kupki, drugi će ići na trčanje ili gledati TV, tu se samo radi o odvajanju malo vremena za sebe. Ukoliko je na pomolu neki veliki društveni događaj, mi ćemo možda želeti da imamo tišinu pre toga kako bi sačuvali energiju i pripremili se za nadolazeće druženje.

Nastavite da vežbate

Što duže izbegavamo socijalizaciju, ona postaje sve teža. Kada nešto uradimo jednom, kada se npr. nađemo sa prijateljem, to predstavlja veliki uspeh. Ali ako to uradimo samo jednom, onda će strah koji nas okružuje početi opet da raste. Kako bi zaustavili da strah dostigne visok nivo kao ranije, pomaže da stalno pokušavamo – čak i kada izgleda da je veoma teško i gotovo nemoguće.

Preveo: Psiho ćoše

Izvor: blurt

 

Leave a Reply