Koji su znaci nervnog sloma?

Nervni ili mentalni slom predstavljaju termine koji opisuju emocionalni ili fizički stres koji privremeno čini da neko nije sposoban da funkcioniše u svakodnevnom životu.

Iako se nekad ova fraza koristila za širok opseg mentalnih bolesti, medicinska zajednica ne koristi više izraz “nervni slom” za opis bilo kakvog medicinskog stanja.

I pored toga, takozvani nervni slom ostaje kao znak prepoznavanja prikrivenih mentalnih stanja, kao što su depresija, anksioznost ili post-traumatski stresni poremećaj (PTSP).

Pa samim tim, znaci i simptomi onoga što neki ljudi i dalje zovu nervim slomom zavise od prikrivenog medicinskog stanja.

Brze činjenice o nervnom slomu:

Simptomi takozvanog nervnog sloma variraju između pojedinaca. Medicinski govoreći, ne postoji takva stvar kao što je nervni slom. Lečenje nervnog ili mentalnog sloma zavise od uzroka.

16 znakova i simptoma

Termin “nervni slom” je zastareo i koristio se ranije da opiše različiti broj mentalnih zdravstvenih stanja. Kako nije povezan sa određenim medicinskim stanjem, nervni ili mentalni slom nema definisane simptome osim poteškoća ili nemogućnosti da se funkcioniše “normalno.”

Šta je potrebno da se za osobu kaže da je “potpuno funkcionalna” razlikuje se između kultura, zemalja i čak porodica.

Međutim, 16 čestih znakova i simptoma nervnog ili mentalnog sloma su:

  • Osećanje anksioznosti, depresije, plačljivost ili konstantna iritabilnost.
  • Osećanje bespomoćnosti, beznadežnosti i nisko samopouzdanje.
  • Povlačenje ili izbegavanje normalnih društvenih situacija.
  • Javljanje na poslu da ste bolesni nekoliko dana za redom ili propuštanje sastanaka.
  • Neregulisan raspored spavanja, ili se spava previše ili nedovoljno.
  • Nezdrava ishrana i loša higijena, često zato što ljudi nisu dovoljno motivisani da jedu ili da čiste.
  • Poteškoće sa fokusiranjem ili pamćenjem dnevnih događaja.
  • Osećanje kontinuirane emocionalne i fizičke iscrpljenosti, često bez razloga.
  • Nedostatak motivacije i interesovanja za stvari.
  • Nemogućnost da se uživa ili oseti ispunjeno stvarima koje su inače donosile radost i zadovoljstvo.
  • Neobjašnjeni bolovi i probadanja.
  • Poteškoće sa slaganjem ili tolerisanjem drugih ljudi.
  • Misli o samoubistvu ili razmišljanje o samo-povređivanju.
  • Nedostatak interesa za seks i promene menstrualnog ciklusa.
  • Usporenije kretanje ili pričanje u odnosu na normalno stanje.
  • Zastrašujuća sećanja, ozbiljni košmari, i “bori se ili beži” simptomi, kao što je ubrzano lupanje srca, suva usta i znojenje, kada nema pretnje ili opasnosti.
  • U ekstremnim ili nelečenim slučajevima, posebno kada se stanje mentalnog zdravlja povezuje sa psihozom, simptomi mogu uključivati halucinacije, paranoju, deluzije i manjak realnosti.

Lečenje i preventiva

Postoji nekoliko stvari koje mogu pomoći kod smanjenja simptoma i fizičkog stresa. Takođe, većina opcija koje se koriste za lečenje nervnog sloma pomažu u preventivi.

Uobičajene strategije za lečenje i preventivu nervnog sloma uključuju:

  • Traženje savetovanja, obično kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT).
  • Razgovor sa doktorom o antidepresivima, antianksioznim ili antipsihotičnim lekovima.
  • Pokušaj da se smanji ili razreši izvor stresa, kao što su konflikti kod kuće ili zahtevi na poslu.
  • Vežbanje kao podrška za mentalnu i fizičku relaksaciju, kao što su duboko disanje i meditacija.
  • Vežbanje, kao što je joga i tai či koji promovišu lagano istezanje ili pokrete zajedno sa kontrolisanim disanjem.
  • Najmanje 20 minuta umerenog-intenzivnog vežbanja, ili 10 minuta visoko-intenzivnog vežbanja dnevno.
  • Pokušaj da se izađe bar nekoliko minuta dnevno ili da se pronađu hobiji koji ohrabruju izlazak napolje.
  • Razgovor sa prijateljima, porodicom, partnerom i cimerima o problematičnim osećanjima.
  • Uspostavljanje zdrave higijene, spavanja, rasporeda ishrane i održavanje istih.
  • Potraga za lokalnom ili online grupama podrške sa ljudima sličnih problema.
  • Kreiranje okoline za dobar i kvalitetan odmor.
  • Izbegavati preteranu upotrebu kofeina, alkohola i nikotina.
  • Izbegavati korišćenje droga.

Uzroci i faktori rizika

Sve što uzrokuje više emocionalnog i fizičkog stresa koji telo ne može da podnese može voditi ka nervnom slomu ili biti okidač za prikriveno medicinsko stanje. Ali postoje određene situacije, genetski faktori i iskustva koja se češće povezuju sa nervnim ili mentalnim slomom u odnosu na druge.

Uzroci i faktori rizika nervnog sloma uključuju:

  • Ekstremnu tugu
  • Traumatična iskustva
  • Zlostavljanje u vezi
  • Poslovi koji uključuju visoko-stresne situacije
  • Poslovi koji se povezuju sa emocionalnim sagorevanjem
  • Porodična istorija mentalnih zdravstvenih stanja
  • Ozbiljna lična izolacija
  • Traumatični i neprolazni stres, kao što je stres izazvan ratom
  • Ozbiljan društveni konflikt, posebno ako utiče i na posao i na lični život
  • Ozbiljna ili hronična medicinska stanja ili povrede

Zašto se stres javlja i kako njime upravljati

Jedan od najčešćih naznaka mentalnog sloma je ekstremni stres. Učenje kako se nositi sa tim stresom i upravljanje stresom može pomoći kod preventive.

Dijagnoza

Kako ne predstavlja više medicinski termin, ne postoji način da se postavi dijagnoza nervnog sloma. Doktor ili češće profesionalac mentalnog zdravlja pokušaće da identifikuje faktore koji su doprineli ili medicinska stanja koja mogu da uzrokuju takozvani nervni slom. Oni će to uraditi time što će postavljati pitanja o simptomima, izvršiće fizičko ispitivanje i pregledaće medicinsku istoriju pojedinca.

Kada ići kod doktora

Dobra je ideja pričati sa doktorom u bilo kom trenutku kada fizički ili emocionalni stres utiče na svakodnevni život, rutine ili aktivnosti.

Ali, često ljudi koji doživljavaju takozvani nervni slom nisu u mogućnosti da prepoznaju simptome ili da im možda treba pomoć. Nažalost, mnogi ljudi nerado traže pomoć za mentalna stanja zbog straha da će biti osuđeni od strane drugih ljudi. Oni takođe mogu misliti da je to što im se dešava na neki način njihova krivica ili da ne postoje dostupne opcije lečenja.

Ukoliko voljena osoba, prijatelj, ili cimer pokazuje ozbiljne znake nervnog sloma, oni treba da budu ohrabreni da potraže medicinsku pomoć ili da im se pruži podrška da se obrate doktoru.

Slična stanja

Medicinska stanja koja mogu prouzrokovati simptome često povezane sa takozvanim nervnim slomom uključuju:

  • Klinički depresiju ili bolesti koje se baziraju na anksioznosti
  • Traumatsko tj. kompleksno tugovanje
  • PTSP ili akutni stresni poremećaj (ASP)
  • Poremećaje prilagođavanja
  • Bipolarni poremećaj
  • Šizofreniju
  • Disocijativni poremećaj ličnosti
  • Hroničan bol i stanja zapaljenja

Iako nije zvaničan termin, nervni slom se često labavo koristi da opiše stanja koja uključuju mnoge privremene onesposobljavajuće mentalne i fizičke simptome, posebno kada je uzrok nepoznat.

Oduzetost

Većina ljudi iskusi periode ekstremne tuge, anksioznosti i beznadežnosti s vremena na vreme, posebno nakon veoma stresnih događaja.

Ali kada neko postane nesposoban da obavlja svakodnevne zadatke, povlači se od društva, ili počinje da razmatra da povredi sebe, onda treba da potraži medicinsku pomoć.

Lekovi i terapije postoje da pomognu u lečenju većine medicinskih stanja povezanih sa nervnim slomom.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: MedicalNewsToday

Advertisements

Leave a Reply