8 koraka koje treba da preuzmete kako bi shvatali stvari manje lično

Posted by

Kada drugi ljudi pogrešno postupe sa vama i njihove postupke shvatite lično, možete se osetiti kao da vas je neko udario u stomak. Znam da može da zvuči malo dramatično, ali kada ste osetljivi – ili što bi neki rekli hipersenzitivni – vi imate običaj da shvatate stvari veoma lično. Vi sve duboko osećate, čak iako to nema nikakve veze sa vama. Ukoliko vam ljudi nešto loše kažu u lice ili iza leđa, to je dovoljno da uništi vaš osećaj samopoštovanja. Ponekad ljudi ne moraju čak ništa ni da kažu; vi ćete možda da protumačite njihove negativne izraze lica ili pokrete tela kao znak da ste nešto uradili pogrešno, što uzrokuje da vi analizirate svaku moguću stvar koju ste rekli ili uradili, što mislite ih je uznemirilo.

Lako je drugim ljudima kada kažu , “Nemoj da shvataš lično. To nije o tebi.” I iako je ta izjava obično tačna, teško je imati je na umu svaki put kada sretnemo nekoga ko je nadrndan. Za osetljivu osobu, može izgledati da samo na robota ne mogu da utiču drugi ljudi. Suočimo se sa tim. Istina je da smo svi emocionalno povezani – posebno kada je reč o našim prijateljima ili porodici – pa mi ne možemo samo jednostavno da se ne brinemo. Međutim, postoje načini da bolje upravljamo našom osetljivom stranom i izbegnemo da previše lično shvatamo stvari zbog kojih patimo danima ili razmišljamo loše o sebi. U daljem tekstu je navedeno nekoliko:

  1. Poznavanje sopstvenih vrednosti. Ukoliko poznajete sebe i vašu vrednost kao osobe, vi nećete tako brzo osude drugih prihvatati lično. Odvojite vreme da upoznate sebe bez obzira šta drugi kažu ko ste vi. Napravite listu 5 stvari o sebi za koje ste zahvalni i prizovite ih u misli svaki put kada se osetite tužno. 
  2. Poznavanje emocionalnih okidača. Svi mi imamo emocionalne okidače iz prošlosti. Određeni postupci koje ljudi preduzimaju mogu kod nas prouzrokovati da postanemo osetljiviji oko pojedinih stvari. Na primer, ukoliko je vaš otac bio previše kritičan i vi ste se trudili da budete savršeni kako bi mu udovoljili, ukoliko neko istakne da ste napravili grešku to može prouzrokovati da se osetite osetljivije u odnosu na drugu osobu pod istim okolnostima. Kada se uznemirite zbog neke situacije, zapitajte se: “Da li sam ja zaista uznemirena sa ovom situacijom, ili je ona samo jedan od mojih emocionalnih okidača?” 
  3. Praktikovanje autentičnosti. To predstavlja vežbu otpuštanja razmišljanja da treba da budete neko drugi i prihvatite ono što ste vi zaista. Treba da istinski prihvatite ko i šta ste zaista vi, u cilju da budete autentični. Vežbajte autentičnost time što ćete raditi ono što je najbolje za vas, postavljajući sebe na prvo mesto i zaista razumeti šta je dobro za vas. 
  4. Pravite greške. Da bi postali najbolja verzija sebe, mi prvo treba da budemo najgora verzija sebe. Dozvolite sebi da pravite greške i razumite da su one samo deo mape koja vas vodi da postanete osoba kakva ste oduvek želeli da budete. Kada zaista načinite grešku, nemojte zaboraviti da oprostite sebi. Važno je da preuzmete odgovornost za svoje postupke, ali nemojte kažnjavati sebe previše ukoliko neko ne odobrava vaše ponašanje. Prihvatite da vi niste savršeni i zapamtite da nema takvih stvari kao što su greške, ukoliko učite iz njih. 
  5. Postavljanje granica. Postavljanje odgovarajućih granica u vašim vezama pomoći će vam da shvatate stvari manje lično. Vi postavljate te granice na mesto, time što kažete “ne” poslu, u ljubavi, ili aktivnostima ili postupcima koje ne želite da uradite ili koji vas povređuju emocionalno. Kada previše radite kako bi udovoljili drugima, to ponašanje može vas odvesti ka tome da budete mnogo osetljiviji, kada ljudi urade nešto što vas uznemirava. 
  6. Pustite. Iskoristite bolno iskustvo iz vaše prošlosti da vam pomogne u rastu. Iskoristite da vam da snagu, empatiju i karakter. Svi imamo nešto što nas boli. Ne dozvolite da vas to iskustvo definiše. Umesto toga, iskoristite to kako bi postali jači i bili ponosniji sobom. 
  7. Znajte da ljubaznost nije propusnica za prihvatanje. Očekujemo da ukoliko smo ljubazni i dobri prema svima, kada sve od sebe damo njima, da ćemo isto biti tretirani sa njihove strane. Ali biti ljubazan prema drugima ne kupuje uvek njihovo prihvatanje i odobravanje. Bolje je da služimo drugima i sebi zato što to želimo, nego zato što očekujemo nešto zauzvrat. 
  8. Budite logični.Kada nas nešto uznemiri ili učini da se osetimo neprijatno, od pomoći je da na situaciju gledamo iz logičnije perspektive. Da li je situacija zahtevala reakciju koju ste imali, ili ste nepotrebno tako odreagovali? Da li druga osoba zaista radi nešto pogrešno, ili vi shvatate situaciju previše lično? Ukoliko vas neko stvarno povređuje, da li možete da se zapitate šta vama treba ili da poradite na tome da pustite ta osećanja?

Ukoliko svesno ne priznate emocionalne okidače, vi ćete biti zarobljeni sopstvenim emocijama. Sa druge strane, ukoliko iskreno pogledate sebe i vidite očekivanja za koja ste se držali, počećete da na život gledate mnogo objektivnije. Oslobodićete sebe time što ćete lakše odgovarati ljudima u budućnosti, počećete da preuzimate više odgovornosti za sebe i postaćete više emocionalno neutralni.

Ponekad naše emocije traže isto takav sofisticiran i edukativni pristup kao i naša logika. To je od velike važnosti, stoga, istražite odakle vaša osećanja dolaze, kako možete da na njih odgovorite i kako možete da dozvolite situaciji da vas izazove i inspiriše istovremeno. Kada edukujete sebe o vašim reakcijama, vi možete da ih preokrenete u razumne odgovore u budućnosti.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychology Today

Leave a Reply