Put ka miru

Društveno programiranje nam je predstavilo da je put ka miru kada izgradimo zidove i odbrambene mehanizme, kada stvorimo prepreke koje će nas štititi same od sebe, naših porodica, naših domova i naših zemalja. Ali takav strah samo vodi ka podeljenosti, ti protiv mene.

Put ka miru dolazi putem ljubavi.

Ne pričamo o vrsti ljubavi gde date sve i poništavate sebe kako bi drugi bili srećni. To nije ljubav. To je zavisnost. Put ka miru dolazi putem prave ljubavi.

Prava ljubav je kada izađemo iz naših glava i uđemo u naša srca. Prestanemo da glumimo, pokušavajući da pobedimo u životu.

Prava ljubav je bezuslovna ljubav. I počinje sa svima nama.

Dozvolite mi da sa vama podelim svoju kratku priču kako bi vam to i objasnila.

Ja sam bila ljutiti nered. U stvari, živela sam život pokušavajući da uradim sve kako treba i da budem pobednik u životu. Drugim rečima, glumila sam kako bi učinila sve druge oko sebe srećnima. Ali duboko u sebi, moja prava motivacija je da sam žudela da se osetim voljenom. Verovala sam da, što se više budem trudila i poništavala sebe dokazaću da sam vredna ljubavi i da ću konačno naći ljubav koju sam toliko želela. Ali ja se nikada nisam osetila voljenom.

Ja sam bila emocionalni nered, koji je živeo sa konstantnom ljutnjom, stresom i borbom. I baš zato što je život delovao teško, krivila sam druge. Osećala sam da niko ne izlazi u susret ispunjenju mojih potreba, ili da me vidi ili da me uopšte i čuje. Drugim rečima, ljudi me nisu voleli kao što sam ja želela da me vole.

Osetila sam da je život bitka. Vremenom sam ponela ovaj stav i u moj brak i kad sam postala mama.

Isto kao i svaka druga mama, želela sam da moj dom bude miran i pun ljubavi. Želela sam da osetim mir i ljubav. Živela sam u svojoj glavi, konstantno pokušavajući da shvatim šta će doprineti da se ja i moja porodica osetimo potpuno, celo. I zato što ništa nije funkcionisalo, često sam se osećala kao neuspeh.

Moja krivica me je zamalo pokopala. Pa sam radila dvostruko više.

Znala sam da moj emocionalni strah donosi bol i podeljenost u naš dom. Mogla sam to da osetim. Zidovi su bili podignuti između mojih voljenih i ja nisam imala ideju kako to da zaustavim.

Ništa nije upalilo sve dok nisam…

Prestala da krivim druge i donela odluku da se izlečim.

Konačno sam shvatila da ukoliko želim da se moja porodica oseti mirno i potpuno, potrebno je da okončam bitku između moje glave i moga srca.

Donela sam odluku da iskoračim iz dnevne rutine i odvojim vreme za meditiranje svakog dana. Postavljala sam sebi pitanja nalik ,“Kako bi prava ljubav zaista izgledala?”

Tokom meditacije, ukazalo mi se kako da volim i kako da se brinem za sebe. Što sam više pratila poruke, veću podršku sam osećala.

Kako sam slušala svoje srce koje me navodi i preuzimala akcije, osetila sam više ljubavi nego što sam ikada mogla da zamislim! Nisam u početku to shvatala, ali sam postepeno razvijala sve dublju vezu. To je bio šok!

Odrasla sam u uverenju da je ljubav prema sebi i provođenje vremena u razmišljanju o svom životu pogrešno, ali sada znam istinu: bezuslovna ljubav prema sebi je ključ.

To je postalo moje osnovno novo uverenje i sa svakim korakom isceljenja, osetila sam se konektovano i voljeno unutar sebe. Osetila sam da sam dovoljna. Osetila sam se potpunom. Osetila sam deo mira za koji nisam ni znala da postoji.

Što sam više volela sebe, davala sam sebi dozvolu da se držim svoje istine, ljutnje, stresa i borbe. Moji zidovi su se srušili i moje srce se odjednom otvorilo.

Po prvi put u životu, osetila sam svrhu. Želela sam da drugi osete mir i ljubav koje sam ja iskusila. Umesto pokušaja da kontrolišem sve oko sebe što sam radila u prošlosti, ja sam ohrabrivala ljude da vole sebe bezuslovno. Tada se desilo neverovatno čudo: Kako sam se ja izlečila i moja porodica se izlečila.

Kako sam zavolela sebe bezuslovno, moja porodica je postala mirna i potpuna!

Uvek sam verovala da kada  budem dovoljno radila na sebi učiniću druge ljude srećnima i tada će nastati mir. I ukoliko ima mira, biće i ljubavi.

Ali to nikada nije upalilo na taj način.

U stvari, bilo je potpuno suprotno.

Mir počinje sa bezuslovnom ljubavlju

Ukoliko svako od nas donese odluku da se izleči i da sebi da dozvolu da voli sebe bezuslovno, mi stvaramo dublje veze sami sa sobom. I sa tim, mi se osećamo potpuno. Mi se osećamo vredno. Živimo u stanju mira zato što verujemo da su sve naše potrebe ispunjene. I u ovom stanju predaje, mi se konačno otvorimo kako bi primili sve ono što svemir ima da nam ponudi.

Više život nije takmičenje. Nema više “ti protiv mene.”

Nedostatak uvida u naše umove je ono što kreira našu borbu… u našim porodicama…i u svetu. To je ono što nas drži podeljenima i u haosu.

Ljubav prema sebi prekida bol i patnju.

Voleti sebe bezuslovno je postaviti sebe na prvo mesto.

VOLETI SEBE BEZUSLOVNO PREDSTAVLJA PUT KA MIRU.

Voleti sebe bezuslovno je put prema miru. To je najveća usluga za čovečanstvo. Nikada neću zaboraviti reči mog pokojnog muža. Rekao mi je jednog dana , “Osećam se bolje u svojoj koži nego ikada ranije.”

Pitala sam ga zašto i on je odgovorio, “Zato što si me ti naterala.”

Nisam bila sigurna šta je on mislio time i kopala sam malo dublje i pitala sam ga kako mi je uspelo to da uradim.

On je rekao, “Kada si odustala da se brineš oko mene da bi našla sebe, to me je nateralo da se okrenem sebi. I sada se osećam bolje u svojoj koži nego ikada ranije.”

To je poklon koji mi dajemo drugima kada sebe volimo bezuslovno. Kada pronađemo sebe, mi pronađemo i ljubav. Osetimo mir i celovitost. I pre nego što postanemo svesni toga, mir i ljubav preplave svet oko nas.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Huffingtonpost

Leave a Reply