Šta raditi i šta ne raditi prilikom suočavanja sa zlostavljanjem

U srži zlostavljanja jeste uspostavljanje moći nad nekom osobom. Zlostavljači obično žele da se osete superiorno, time što će kontrolisati i dominirati. Za njih, komunikacija ne predstavlja razumevanje. To je pobedi-izgubi igra.

Oni koriste verbalno zlostavljanje i/ili nasilje kako bi to postigli. Oni su često egoistični, nestrpljivi, nerazumni, bezosećajni, nedostaje im empatije i često su zavidni, sumnjičavi i suzdržani. Njihova raspoloženja mogu varirati od čiste sreće i romantike do opiranja i ljutnje. Neki kažnjavaju sa ljutnjom, drugi sa tišinom – ili sa oba. Često je to “njihov način.”

Oni su siledžije. Obično, zlostavljači negiraju bilo kakvu odgovornost i prebacuju krivicu na svoje voljene ili kolege. Jedna stvar koja im je svima zajednička jeste da je njihov motiv kontrola. To je zato što oni ne osećaju da imaju ličnu moć, bez obzira na zaslužen uspeh. Često, oni se ponašaju na način na koji su se prema njima odnosili kada su bili deca i njih vode njihove nesigurnosti, sramota i bes iz detinjstva.

Dopuštanje zlostavljanja šteti našem samopouzdanju. Da bi efikasno odgovorili potrebna nam je podrška. Teško je suočiti se bez drugih ljudi koji će potvrditi našu realnost. To se posebno odnosi na slučaj kada je neko zlostavljan duže vremena. Bez spoljašnje podrške, naše kompromitovano samopouzdanje vodi ka sumnji, nesigurnosti, izolaciji i povećanoj zavisnosti od zlostavljača.

Najčešće greške usled kojih zlostavljanje dostiže svoj vrhunac

Važno je da razumete motive i razmišljanje zlostavljača; u suprotnom, žrtve zlostavljanja često prave greške koje doprinose da dođe do još većeg zlostavljanja.

  1. Žaljenje

Većina žrtvi pokušava da umiri nasilnika kako bi razrešila konflikt i smanjila ljutnju. Ta taktika samo daje još više moći zlostavljaču, koji to vidi kao slabost i kao priliku da ubaci još kontrole. Izjašnjavanje šalje istu poruku.

  1. Svađanje

Verbalne svađe sa zlostavljačem vode ka još većoj ozlojeđenosti sa obe strane. Sa besom, pojačava se i zlostavljanje. Ništa se ne dobija. Vi gubite i možete završiti tako što ćete se osećati kao još veća žrtva, povređeno i bez nade.

  1. Objašnjavanje i odbrana

Kada ste pogrešno okrivljeni ili napadnuti, pokušavajući da odbranite i objasnite svoje ponašanje, iznad jednostavnog negiranja lažne optužbe, ostavlja vas otvorenim za još zlostavljanja. To ponašanje se često bazira na želji da se traži potvrda zlostavljača. Međutim, motiv zlostavljača jeste da ima moć nad vama. Pa ukoliko tražite dozvolu, on/ona su postigli svoj cilj. Samim tim, objašnjavanje i odbrana šalju sledeću poruku: ”Ti imaš moć nad mojim samopouzdanjem. Ti imaš pravo da odobravaš ili neodobravaš mene i moje postupke. Ti imaš pravo da budeš moj sudija (moj roditelj).”

  1. Traženje razumevanja od zlostavljača

To je beskorisan cilj, ipak vodi ga ponašanje žrtvi koje očajnički žele da ih neko razume. One greškom veruju ili se nadaju da je zlostavljač zainteresovan da ih razume, dok je zlostavljač jedino zainteresovan da pobedi u konfliktu i da učvrsti superiornu poziciju. Svađanje oko činjenica samim tim nije od značaja. Većina zlostavljača nije zainteresovana za činjenice, već samo za opravdavanje svoje pozicije i za to da bude u pravu.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Themindsjournal

 

Advertisements

Leave a Reply