13 stvari koje možda niste znali o slepim ljudima

Posted by

Jedne olujne večeri, nestalo je struje i kada su se svetla pogasila moje oči nisu mogle da se prilagode mraku neko vreme. Tada sam naučio šta znači živeti sa delimično oštećenim vidom. Praćenjem zvuka i oslanjanjem na objekte putem dodira, doživeo sam jedinstveno iskustvo. Nakon toga, bio sam intrigiran da saznam više o tome kako ljudi sa oštećenim vidom žive svoje živote i šta njihovo okruženje njima znači.

Ovaj članak je rezultat te težnje za razumevanjem. U daljem tekstu navedeno je 13 stvari koje možda niste znali o slepim ljudima. I tih 13 stvari mogu vam pomoći pri snalaženju sa nezgrapnošću u interakciji sa ljudima koji imaju oštećenje vida.

  1. Ukoliko nemaju potpuni vid, oni možda poseduju neku formu percepcije.

Oštećenja vida ne izjednačavaju se sa kompletnim gubitkom vida. U stvari, prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, 15.88% ljudi koji imaju oštećenje vida, suočavaju se sa totalnim mrakom ili su slepi. Ostatak 84.12% imaju delimični gubitak ili ostatke vida, kao opažanje boja, opažanje svetlosti, pokreta ili čak opažanje forme. Oni mogu biti sposobni da vide zamagljeno ili u različitim stepenima distorzije, sa ponekom slepom tačkom u nekim oblastima. Kao što možete da vidite, postoje mnogi načini kakav nivo vida postoji i to je čitav opseg između potpunog vida i tame.

  1. Oni se ne srame što imaju oštećenje vida.

Mnogi slepi ljudi prijavljuju da doživljavaju svoje oštećenje vida kao puki fizički izazov. Oni nikako to ne vide kao nešto što ih onesposobljava ili kao kraj svoje radosti. I oni ne veruju da je ‘biti’ slep njihov identitet. Ta grupa ljudi je moćna, veličanstvena i sposobna kao i bilo ko drugi. I teret izmene unapred usvojenih stavova leži na nama. Pa, sledeći put kada uhvatite sebe da mislite “Oh tako mi je žao, on/ona je slep/a”, proverite sebe i istražite kako možete da promenite neke duboko ukorenjene predrasude koje isplivaju kada razgovarate sa ljudima koji imaju različite sposobnosti u odnosu na vas.

  1. Njima nije uvek potreban stalan nadzor.

Slepi ljudi daleko su više svesni sopstvenog okruženja i imaju puno više znanja nego što se to misli. Njima je potrebna pomoć kao i svim drugim ljudima, da se snađu u novom prostoru ili da nauče novu tehnologiju. Ali, osobe sa oštećenim vidom nisu ni u kom slučaju zavisne od drugih u životu. Zamolio bih vas da priđete osobama sa oštećenim vidom sa ovim na umu – ukoliko je njima potrebna pomoć, verujte im da će je tražiti sami.

  1. Oni se osećaju uvređeno kada su ljudi preterano ljubazni, isto važi i za osuđivanje.

Neke osobe sa oštećenim vidom koje znam, često žele da ih svi drugi ljudi tretiraju kao ljude, a ne kao ljude sa posebnim stanjem. Neželjena i dodatna pomoć u nečemu može učiniti da se oni osete malo i bespomoćno. Na primer, pomoć prilikom prelaska ulice ili odvođenje do njihovog odredišta, kada pitaju samo za pravac. Ili kupovina namirnica za njih ili brojanje novca. Čak i da pokupite nešto što im ispadne i preuzimanje nošenja njihovih stvari shvata se kao preterana ljubaznost, što mnogi slepi ljudi shvataju kao uvredu. Pitajte ih da li im treba pomoć. Prihvatite kada kažu ne.

  1. Oni nisu super-senzorni i možda nemaju izoštrenija ostala čula.

Popularna kultura prikazuje da ukoliko jedno od čula kod osobe prestane da funkcioniše, ostala se izoštre. Ovo ne mora biti nužno istina! Iako se slepi ljudi oslanjaju na ostala čula i razvijaju jaku memoriju ili bolje prate auditorne znake, oni možda neće uvek imati šesto čulo. Međutim, postoje dokazi koji sugerišu da slepi ljudi koriste proces koji se zove  ‘eholokacija’, gde se zvučni talasi koriste da odrede lokaciju i veličinu objekata unutar određenog područja. Dr Gavin Bakingam kaže, “Oni će ili pucketati svojim prstima ili glasno coktati kako bi odbijali zvuk o objekte, to je veština koja se često povezuje sa slepim miševima, koji koriste eholokaciju kada lete.”

  1. Oni uživaju kada se sa njima priča normalno.

Vi ne morate da se ustežete kada koristite jezik koji se usmerava na ono što vidite kao što je, pogledaj, vidi, gledaj ili čak sa tvoje tačke gledišta! Oni se neće uvrediti na takve reči i mogu se zaista osećati čudno ukoliko osete da vi pravite svesni napor kako bi izbegli takve termine. Umesto toga, samo im dozvolite da budu deo vašeg iskustva, kao što su oni deo vašeg. Nakon svega, slepilo nije stigma.

  1. Oni su odgovorni i angažovani oko svog okruženja, kao i bilo koji drugi čovek.

Da. Ljudi koji su slepi vole da istražuju nova mesta, da isprobavaju nova mesta, idu u bioskope, posećuju muzičke koncerte, isprobavaju nove restorane i da se čak upuštaju u avanturističke sportove kao što su trkanje, snoubord i sl. Na njih utiče njihovo okruženje, isto kao i na sve druge. To prvenstveno zavisi od tipa ličnosti pojedinca. Neki su introverti i preferiraju da su sami ili preferiraju kontrolisano okruženje. Drugi su ekstroverti i proaktivno traže različita iskustva.

  1. Oni sanjaju dok spavaju.

Njihovi snovi pokazuju kako oni doživljavaju svakodnevni život – sa bogatom mešavinom čulnih znakova. U jednoj Danskoj studiji (2014) od 50% odraslih slepih osoba, 18% slepih učesnika prijavilo je degustaciju u bar jednom snu, u poređenju sa 7% osoba koje imaju vid. Približno 30% slepih osoba prijavilo je mirise u bar jednom snu. Skoro 70% prijavilo je senzaciju dodira i 86% sluh. Međutim, emocije i tematika njihovih snova su slične kao i kod osoba koje vide.

  1. Oni shvataju boje na jedinstven način.

Neki pojedinci koji razviju slepilo kasnije u životu, odnose se prema bojama kao i ljudi sa vidom. Za druge koji nisu iskusili boje na taj način, odnose se prema njima putem asocijacija i građenjem koncepata nalik tome da je vatra žuta ili da je nebo plavo. Oni ih takođe povezuju sa energetskim formama: plavo=hladno, belo=smrznuto, crvena=vruće. Ponekad on/ona mogu pogoditi samo svetle boje ili mogu imati poteškoća da razlikuju plavi ili crni ili braon deo, ili pink od bele. Šta god da je slučaj, boje imaju značenje za sve ljude i slepi razumeju koncept.

  1. Oni imaju više košmara od ljudi koji vide.

To je rezultat mentalnih impresija ili interpretacija uznemirujućih situacija, zato što slepi ljudi generalno prijavljuju više anksioznosti u svakodnevnom životu od drugih ljudi. Oni pronalaze da je izazov da izbegavaju stresne situacije i zato su njihovi košmari blisko povezani sa realnošću – upadaju u jamu, sanjaju da ih udara auto ili da ih neko uhodi. Dr Amani Meaidi koja je studirala taj fenomen bliže, kaže da takvi košmari ne utiču na kvalitet života slepih ljudi, ali su pravi indikator iskustava koje oni doživljavaju.

  1. Ne koriste svi štap.

Kako postoje  različiti stepeni vizualnih pogoršanja i slepila, neki pojedinci traže pomoć u formi belih ili crvenih palica koje označavaju stepen oštećenja. Mnogi drugi preferiraju korišćenje pasa, koji su istrenirani da ih vode i usmeravaju preko ivičnjaka, vrata ili pešačkih prelaza. Oni paze na svog vlasnika kako bi ga zaštitili.

  1. Otvoreni su za radoznala pitanja o njihovoj situaciji.

Vi ćete možda želeti da znate kako da se ponašate u društvu ljudi koji su slepi, ili ćete možda želeti da ih bolje razumete. Stoga je savršeno u redu da ih pitate o njihovim životima i kakva su njihova iskustva. Ključ ovde jeste da budete radoznali, da imate volju da učite i da cenite jedinstvenost osobe sa oštećenim vidom. Kao što sam ranije pomenuo, mnogi slepi ljudi ne vide sopstvenu situaciju kao ograničavajuću i mogu ponuditi sjajna razmišljanja i uvide, ukoliko ih samo pitate.

  1. Njihov uspeh takođe zavisi od načina na koji ih vi posmatrate.

Psiholozi kažu da uspeh u životu, obrazovanju i poslovima osoba sa oštećenim vidom direktno proporcionalan sa očekivanjima koje ljudi iz njihovog okruženja imaju od njih i da zavisi od stepena pozitivnog stava sa kojim se susreću. Što više smatrate da su sposobniji to će više oni zračiti. Samopouzdanje, samopoštovanje i sopstvena slika o sebi delom se formira putem socijalnih interakcija i važno je da se ljudi susreću sa ohrabrujućim iskustvima. Budite to iskustvo!

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Lifehack

Leave a Reply