Manje poznate činjenice o poznatim psiholozima

I dok neki ljudi ponekad misle da je učenje istorije psihologije dosadno, neke od najpoznatijih figura u svetu psihologije zapravo su vodile fascinantne živote i ujedno postigle izuzetne stvari. Od Junga do Frojda do Olporta i dalje, tu ima mnogo toga da se nauči o najvećim misliocima psihologije. Da li ste upoznati sa tim manje poznatim činjenicama?

  1. Frojd je jednom pokušao da psihoanalizira Gordona Olporta (i to je uradio loše)

Psiholog Gordon Olport bio je jedan od osnivača psihologije ličnosti i igrao je važnu ulogu u razvoju rane psihologije u SAD. On je takođe bio veliki fan Sigmunda Frojda. Kao mladić, otputovao je u Beč, da upozna najvećeg psihoanalitičara.

Kako se osetio pomalo uplašeno, Olport je seo i nervozno rekao Frojdu o dečaku kojeg je video u vozu na putu ka Beču. Dečak, Olport je govorio Frojdu, se plašio da se uprlja i odbijao je da sedne na mesto gde je jedan čovek neurednog izgleda prethodno sedeo. Olport je izneo teoriju da je dete oponašalo ponašanje svoje majke, koja je bila veoma zahtevna i dominantna.

Frojd je proučavao Olporta na trenutak i zatim rekao, “I da li si ti bio taj mali dečak? ”

Olport je želeo da ispriča priču i verovao je da je Frojdov pokušaj da preokrene prosto zapažanje u analizu, Olportove navodne nesvesne memorije sopstvenog detinjstva, savršena ilustracija da ponekad psihoanaliza jednostavno pokušava da kopa previše duboko.

  1. Karl Jung imao je aferu sa jednom od svojih pacijentkinja

Sve do nedavno, nekoliko ljudi bilo je upoznato sa imenom Sabina Špilrajn. Ona je primljena u duševnu bolnicu kada je imala 19 godina zato što je bolovala od simptoma histerije. Postala je Jungov pacijent i on je opisao kao “sanjalicu” i “ljubomornu.”

Ne samo da su njih dvoje postali ljubavnici, već je Špilrajn imala važan uticaj na razvoj psihoanalize. Jung je prvo pisao Frojdu da pita za savet o slučaju Špilrajn i njih dvoje su veoma brzo postali prijatelji i intelektualno su se poveravali. Oboje su izučavali Špilrajn i dopisivali se često o slučaju.

Špilrajn je i sama postala važan psihoanalitičar. Ona je zaslužna za uvođenje psihoanalize u Rusiji i za uvođenje instinkta smrti, koncepta koji će Frojd kasnije prilagoditi i potvrditi.

Nažalost, nasleđe Sabine Špilrajn bilo je izgubljeno za istoriju decenijama nakon što su je ubili Nacisti 1942. godine. Sve do sedamdesetih godina kada su njeni papiri i pisma, koje je razmenjivala sa Jungom, prevedeni i objavljeni, njen uticaj je postao poznat. 2011. godine, Opasna metoda, film o njenom životu i aferi sa Jungom, pušten je i doneo je mnogo šire priznanje njenog imena.

  1. Čudesna žena (eng. Wonder Woman) stvorena je od strane psihologa

Čudesna žena poznat je i omiljen lik iz stripa, ali mnogi ljudi će možda biti iznenađeni da je nju osmislio psiholog Vilijam Marston. Marston je zaslužan za stvaranje testa za sistolički krvni pritisak, koji je kasnije postao važan element u modernim poligrafskim testovima. Marston je takođe upotrebio feministički stav u svom psihološkom radu, sugerišući da su žene pouzdaniji, iskreniji i brži radnici u odnosu na muškarce.

Marston je primetio da su svi veliki likovi iz stripova (Supermen, Betmen, Kapetan Amerika i dr.) tipični “mišićavi superheroji.” On je začeo ideju o ženskom superheroju, koji se umesto toga oslanjao na snagu i ljubav, kako bi pobedio zlo.

I još jedna iznenađujuća činjenica: Marston je bio u poliamornoj vezi i gradio je likove na bazi dve žene sa kojima je bio u romantičnim vezama, njegove žene Elizabete i njegove ljubavnice Oliv Birn.

  1. Pepeo Alfreda Adlera bio je izgubljen 70 godina

Alfred Adler je bio austrijski lekar i psihijatar, osnivač škole individualne psihologije. Nakon njegove smrti 1937. godine, od infarkta u Škotskoj dok je držao predavanja, njegova porodica je izgubila njegove kremirane ostatke. Sve do 2007. godine, 70 godina nakon njegove smrti, pepeo je konačno otkriven u krematorijumu u Edinburgu u Škotskoj. 2011 godine, Adlerov pepeo je konačno vraćen u njegovo mesto rođenja Beč, Austriju.

  1. Sigmund Frojd je verovatno spavao sa svojom svastikom

Sigmund Frojd ostavio je naučni život po strani, kako bi našao karijeru koja bi mu dozvoljavala da oženi svoju ljubav, Martu Bernajs, ali naučnici su dugo verovali da je Frojd takođe održavao aferu sa sopstvenom svastikom Minom. Bivši prijatelj i učenik Karl Jung tvrdio je da mu je Frojd priznao aferu i neki istraživači su čak verovali da je Mina možda ostala trudna sa Frojdom i da je imala abortus.

2006. godine, eksperti su konačno pronašli ono za šta su smatrali da je dokaz afere. 13. avgusta, 1898. godine, Frojd i Mina Bernajs prijavili su se u hotel u švajcarskim Alpima i registrovali se kao venčani par.

Više od samo malo ogovaranja, afera pruža interesantan uvid u sopstvenu psihologiju Sigmunda Frojda – čoveka čije su teorije bile fokusirane na seksualne nagone i nesvesne motive. On je često razmatrao seksualna ponašanja drugih, ipak čini se da je  u sopstvenim postupcima bio daleko manje savestan.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Verywellmind

Advertisements

Leave a Reply