Id, ego i super-ego

Posted by

Prema Sigmundu Frojdu, ljudska ličnost je veoma kompleksna i poseduje više od samo jedne komponente. U njegovoj čuvenoj psihoanalitičkoj teoriji o ličnosti, ličnost se sastoji od tri elementa. Ta tri elementa ličnosti – poznatiji kao id, ego i super-ego – funkcionišu zajedno u kreiranju kompleksnih ljudskih ponašanja.

Svaka komponenta ne dodaje samo sopstveni jedinstveni doprinos ličnosti, već se sva tri elementa odnose na načine koji imaju moćan uticaj na individuu. Svaki od ta tri elementa ličnosti pojavljuju se u različitim tačkama života.

Prema Frojdovoj teoriji, određeni aspekti ličnosti su primitivniji i mogu vas prisiljavati da se ponašate na osnovu vaših najosnovnijih potreba. Drugi delovi vaše ličnosti rade da pobiju te potrebe i teže da budete u skladu sa zahtevima realnosti.

Pogledaćemo bliže svaki od tih ključnih delova ličnosti, kako oni funkcionišu individualno i kako se odnose međusobno.

Id

  • Id je jedina komponenta ličnosti koja je prisutna od detinjstva.
  • Taj aspekt ličnosti je u potpunosti nesvestan i uključuje instinktivna i primitivna ponašanja.
  • Prema Frojdu, id je izvor celokupne psihičke energije, što ga čini primarnom komponentom ličnosti.

Id  se vodi principom zadovoljstva, on nastoji da odmah zadovolji sve želje i potrebe. Ukoliko se te potrebe ne zadovolje momentalno, rezultat je stanje anksioznosti ili napetosti.

Na primer, osećanje gladi ili žeđi treba da proizvede momentalni pokušaj da se jede ili pije.

Id je veoma važan rano u životu, zato što osigurava da se potrebe bebe zadovolje. Ukoliko je beba gladna ili joj je neudobno, on ili ona će plakati sve dok zahtevi ida ne budu zadovoljeni. Kako kod male dece u potpunosti vlada id, nema razgovora sa njima kada te potrebe zahtevaju zadovoljenje. Zamislite da pokušavate da ubeđujete bebu da sačeka vreme ručka da pojede svoj obrok. Umesto toga, id zahteva momentalno zadovoljenje i kako druge komponente ličnosti nisu još prisutne, beba će plakati sve dok se te potrebe ne budu ispunjene.

Međutim, momentalno ispunjenje tih potreba nije uvek realno ili čak moguće. Ukoliko bi sudili u potpunosti po principu zadovoljstva, možda bi uhvatili sebe kako grabimo stvari koje želimo iz ruku drugih ljudi, da bi zadovoljili sopstvene  želje.

Ta vrsta ponašanja bila bi i neodgovarajuća i društveno neprihvatljiva. Prema Frojdu, id pokušava da razreši tenziju kreiranu od strane principa zadovoljstva putem primarnog procesa, koji uključuje formiranje mentalne slike željenog objekta kao načina da zadovolji potrebu.

Iako ljudi vremenom nauče da kontrolišu id, deo ličnosti ostaje ista infatilna, primarna sila sve vreme života. Razvojem ega i super-ega dozvoljava ljudima da kontrolišu idove osnovne instinkte i time da se ponašaju na načine koji su i realistični i socijalno prihvatljivi.

Ego

  • Ego je komponenta ličnosti koja je odgovorna za bavljenje sa realnošću.
  • Prema Frojdu, ego se razvija iz ida i obezbeđuje da impulsi ida mogu biti izraženi na način koji je prihvatljiv u realnom svetu.
  • Ego funkcioniše u svesnom, podsvesnom i nesvesnom delu uma.

Ego funkcioniše na osnovu principa realnosti, koja nastoji da zadovolji želje ida na realističan i socijalno odgovarajući način. Princip realnosti meri troškove i koristi od neke akcije, pre nego što odluči da dela na osnovu toga ili da napusti impulse. U mnogim slučajevima, impulsi ida mogu se zadovoljiti putem procesa odloženog zadovoljstva – ego će vremenom dozvoliti ponašanje, ali samo u odgovarajućem vremenu i na odgovarajućem mestu.

Frojd je uporedio id sa konjem i ego sa jahačem. Konj obezbeđuje moć i motivaciju, dok jahač obezbeđuje uputstvo i komande za vođenje. Bez svog jahača, konj može jednostavno lutati gde god poželi i raditi sve što ga zadovoljava. Jahač umesto toga daje konju uputstvo i komande za vođenje o pravcu ka kome on ili ona žele da idu.

Ego takođe otpušta tenziju stvorenu od strane neispunjenih impulsa putem sekundarnog procesa, u kome ego pokušava da nađe objekat u realnom svetu koji se poklapa sa mentalnom slikom stvorenom od strane idovog primarnog procesa.

Na primer, zamislite da ste se zaglavili na dugom poslovnom sastanku. Vi postajete sve više gladniji kako sastanak odmiče. I dok vas id može prisiljavati da iskočite iz stolice i otrčite u sobu za odmor po užinu, ego ga navodi da sedite tiho i sačekate da se sastanak završi. Umesto da se ponašate na osnovu primarnih potreba ida, vi provodite ostatak sastanka zamišljajući sebe kako jedete čizburger. Jednm kada se sastanak završi, vi možete potražiti objekat koji ste zamislili i zadovoljiti zahteve ida na realističan i odgovarajući način.

Super-ego

Poslednja komponenta u razvoju ličnosti je super-ego.

  • Super-ego je aspekt ličnosti koji poseduje sve naše unutrašnje moralne standarde i ideale, koje smo stekli i od roditelja i od društva – naš osećaj za dobro i pogrešno.
  • Super-ego daje smernice za donošenje odluka.
  • Prema Frojdu, super-ego počinje da se pojavljuje oko pete godine.

Postoje dva dela super-ega:

  • Ego ideal uključuje pravila i standarde za dobro ponašanje. Ta ponašanja uključuju ona koja su odobrena od strane roditelja ili ostalih figura od autoriteta. Poštovanjem tih pravila dovodi nas do toga da se osećamo ponosno, cenjeno i ostvareno.
  • Svesnost uključuje informacije o stvarima koje su viđene kao loše od strane roditelja i društva. Ta ponašanja su često zabranjena i vode lošim posledicama, kaznama, ili osećanjima kao što su krivica i kajanje.

Super-ego deluje tako da usavrši i civilizuje naše ponašanje. On radi sve da potisne neprihvatljive potrebe ida i bori se da ego dela na osnovu idealističkih standarda, pre nego na realističnim principima. Super-ego prisutan je u svesnom, podsvesnom i nesvesnom delu uma.

Odnosi ida, ega i super-ega

Kada pričamo o idu, egu i super-egu, važno je da zapamtite da to nisu tri totalno različita entiteta sa jasno definisanim granicama. Ti aspekti ličnosti su dinamični i uvek su u odnosu jedni sa drugima unutar osobe, kako bi uticali na celokupnu ličnost i ponašanje.

Sa toliko konkurentskih sila, lako je uvideti kako se konflikt može pojaviti između ida, ega i super-ega. Frojd je koristio termin ego snage, koji se odnosio na sposobnost ega da funkcioniše uprkos tim silama. Osoba sa dobrom snagom ega sposobna je da efikasno upravlja tim pritiscima, dok oni sa previše ili premalo ego snage mogu postati suviše nepopustljivi ili suviše poremećeni.

Šta se dešava ukoliko postoji neuravnoteženost?

Prema Frojdu, ključ ka zdravoj ličnosti je u balansu između ida, ega i super-ega.

Ukoliko je ego sposoban da adekvatno upravlja između zahteva realnosti , ida i super-ega, pojavljuje se zdrava i dobro prilagođena ličnost. Frojd je verovao da će neuravnoteženost između tih elemenata voditi ka slabo prilagođenoj ličnosti. Individua sa preterano dominantnim idom, na primer, može postati impulsivna, nekontrolisana ili čak kriminalna. Ta individua postupa po njegovim ili njenim osnovnim nagonima i potrebama, bez brige da li je ponašanje odgovarajuće, prihvatljivo ili legalno.

Preterano dominantan super-ego, sa druge strane, može voditi ka ličnosti koja je ekstremno moralna i verovatno osuđujuća. Ta osoba može biti vrlo nesposobna da prihvati bilo šta ili bilo koga koje on ili ona doživljava kao “loše” ili “nemoralne.”

Preterano dominantan ego takođe može rezultirati problemima. Individua sa tim tipom ličnosti može biti toliko vezana za realnost, pravila i prikladnosti da su nesposobni da na bilo koji način budu spontani ili da se ponašaju neočekivano. Ti pojedinci mogu izgledati veoma hladno i kruto, nesposobni su da prihvataju promenu i nedostaje im unutarnji osećaj za ispravno i pogrešno.

Zaključak

Frojdova teorija pruža jednu konceptualizaciju o tome kako je ličnost struktuirana i kako ti različiti elementi ličnosti funkcionišu. Iz Frojdove perspektive, zdrava ličnost rezultira balansiranjem dinamičnih odnosa ida, ega i super-ega.

I dok ego ima težak posao da obavi, on ne mora da deluje sam. Anksioznost takođe igra ulogu prilikom pomaganja egu da posreduje između zahteva osnovnih potreba, moralnih vrednosti i realnog sveta. Kada doživljavate različite vrste anksioznosti odbrambeni mehanizmi mogu se javiti, kako bi pomogli da se ego odbrani i kako bi smanjili anksioznost koju osećate.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Verywellmind

Leave a Reply