9 načina da ućutkate samokritiku i prihvatite ljubav

“Ne poznajem savršenu osobu. Ja znam samo ljude sa manama koje i dalje vredi voleti.” ~Džon Grin

Da li ste se ikada zapitali da li je taj glas u vašoj glavi u pravu?

Da li ponovo proživljavate događaje, prolazite kroz svaki detalj, u potrazi za mestima gde ste pogrešili sa nekim svojim postupcima?

Da li ikada napuštate razgovor dok vam unutrašnji glas nagoveštava da ste trebali bolje da uradite – da ste trebali da kažete ovo, umesto onog što ste rekli?

Taj samokritični glas postao je moj istaknuti prijatelj. Zvala sam ga gremlin. Gremlin je skakao na moje rame nakon svakog razgovora sa nekim prijateljem ili poznanikom. Šaputao je na moje uvo oštrim kritičkim glasom, ponavljajući svaku rečenicu i govoreći mi šta sam trebala da kažem.

Gremlin i ja zajedno bi večerali nakon kupovine i vršili preglede oko toga koliko sam ja potrošila, kritikujući me šta nisam trebala da kupim u radnji. Zatim bi detaljno pregledali obrok koji sam upravo pojela, jer sam se već ugojila. To je neizbežno pratio zli verbalni napad na moje telo.

Najgori deo je bio taj što je gremlin igrao na kartu moje nesigurnosti, izlagao je moje slabosti i zapravo je činio da budem još više kritična prema drugim ljudima (u pokušaju da utišam kritiku u sebi).

Shvatila sam koliko je štetan prijatelj gremlin bio, kada mi je data dijagnoza depresije i anksioznosti. Tokom jedne od vežbi na grupnoj terapiji, nisam mogla da napišem imena dvoje ljudi za koje sam mislila da imaju da kažu nešto lepo o meni. Samo sam sedela tamo sa suzama koje su padale u moje krilo. Opljačkao mi je bilo kakvu radost u vezi sa drugima i sa sobom.

To je bilo razarajuće otvaranje očiju.

Time što sam dozvoljavala da gremlin vodi program, uništavalo je moju ljubav i samopouzdanje.

Samokritika u mom umu pretvorila se u razmišljanje da ništa neće ići kako ja želim. Nije ostalo ništa unutar mene što mi se činilo da je vredno divljenja. Sve što sam doživela i postigla do te tačke, nije imalo značaja za mene.

Vremenom sam uspela da prekinem sa samokritičnim glasom i izgradim bezuslovnu ljubav. Ali potraga za sopstvenim dragocenim kvalitetima, zahtevala je mnogo prakse.

Ovo su neke od metoda koje su mi pomogle:

  1. Suočite se sa sopstvenim gremlinom.

Suočavanje je teško, posebno ukoliko treba da se suočite sa delom sebe.

Ali ukoliko želite da se otarasite gremlina, morate to da učinite.

Kako?

Jedna od prvih stvari koje sam uradila jeste da sam svesno proučavala svaku misao. Slušala sam ton sopstvenog unutrašnjeg dijaloga. Shvatila sam da to nije glas pun ljubavi i podrške.

To je bilo teško prepoznati u početku, ali pomoću vežbanja, mogla sam zasebno da čujem glas sopstvenog gremlina. Počela sam da preispitujem njegovu validnost. Da li je njegova kritika zaista istinita? Da li izvlači stvari iz konteksta?

Preispitivala sam uverenja o sebi koja mi je gremlin šaputao sve ove godine. Shvatila sam da sam izvukla mnoge stvari iz konteksta i da je moja unutrašnja kritika bila ekstremna i kažnjavajuća.

Da li bi vas iznenadilo kada bih vam rekla da je bilo zaista veoma zadovoljavajuće, kada sam opozvala sopstvenog gremlina i postavila ga na svoje mesto? Olakšavajuće je kada se suočite sa beskrajnom kritikom i poslušate glas koji više podržava. Kada prestanete da primate kritiku k srcu, konačno se otvarate za ljubav.

  1. Izaberite nežno posmatranje.

Ovaj svet je konkurentsko mesto i lako je upasti u zamku preispitivanja sopstvenih sposobnosti. Puno ste uložili i želite da kontrolišete ishod vaših iskustava. To može stvoriti visoka očekivanja i razočarenje, kada stvari ne idu glatko.

Kod jednog od mojih bivših poslodavaca, ukoliko bi napravila grešku upadala bih u obrazac samokritike ceo dan. Ovo se ponavljalo sve dok nisam osetila da sam uradila dobro posao, što je smanjivalo moje samopouzdanje.

Sada biram da nežno posmatram sopstvenu produktivnost i pratim sopstveni napredak. Ukoliko napravim grešku, ispravljam je najbolje što mogu naspram sopstvenih sposobnosti i nastavljam dalje.

Putem ponovljenog priznavanja, vaša ljubav je sposobna da cveta. Stvorite naviku u prepoznavanju bolje vizije sebe – one koja je humanija.

  1. Oprostite sebi i onda oprostite sebi ponovo.

Svi pravimo greške, ali čak i one tragične nam ne garantuju zadržavanje ljubavi prema sebi. Oproštaj je umetnost koju treba praktikovati i ojačavati, posebno kada imate grubog unutrašnjeg samokritičara.

Moj gremlin me je kritikovao godinama zbog toga što nisam bila posvećen roditelj, usled vremena koje sam provela starajući se o sebi. Da bi sprečila sebe da skliznem nazad u depresiju i anksioznost, briga o sebi postala je deo mog životnog puta i načina da održavam dobro zdravlje. Povremeno bih morala da sve to stavim ispred sopstvene porodice, kako bi mogla da prisustvujem grupama ili časovima vezanih za samopoboljšanje.

Moja porodica osećala je uticaj svega toga i kada bi počeli da protestvuju, samokritika bi počela da se pojavljuje, sve dok se ne bi osetila krivom.

Rešila sam da oprostim sebi zbog vremena koje sam tako provodila. Oprostila sam sebi, zato što bih zaboravljala nešto važno što bi mi rekli, jer sam bila prezauzeta da utišam sopstveni um. Oprostila sam sebi što sam sebe stavila na vrh moje liste prioriteta.

Oproštaj je veština koja treba da bude iskrena i koja se stalno usavršava. Glavna korist jeste sloboda od prezira unutrašnjeg kritičara. Opraštajte sebi na dnevnom nivou.

Svake noći pre nego što zaspite, ostavite malo vremena u ritualu pre spavanja da oprostite sebi nešto, čak iako je to mala greška ili nešto što nije moglo biti drugačije urađeno. Recite sebi da je u redu, da se te stvari dešavaju i vidite da li postoji način da poboljšate situaciju.

  1. Proširite sopstvene vidike.

Ponekad vidite jedino ono na šta ste fokusirani. Ali kada je fokus na nešto previše blizu, izmiče vam sva ta prelepa scenografija.

U prošlosti, bilo da je reč o tome da mi prijatelj nije uzvratio poziv ili da je kasnio na druženje, gremlin mi je govorio da me ta osoba više ne voli. Govorio bi mi da je sve to zbog mene i skala popularnosti bi klizila ka dole.

Ali to nikada nije bio slučaj. Kad god bih proširila sopstvene vidike, shvatala bih da moji prijatelji imaju sopstvene živote koji ih čine zauzetim i da im nedostajem, isto kao što i oni meni nedostaju. Kada bi se konačno našli zajedno provodili bismo se sjajno i osetila bih svu ljubav koja mi je bila dostupna.

Vaš unutrašnji kritičar uvek će se fokusirati na negativne mogućnosti i učiniti da sve izgleda kao vaša greška. Ali kada proširite sopstvene vidike, uvidećete da je svet veoma haotično, komplikovano delo umetnosti, koje treba da bude cenjeno u celini.

  1. Napustite osuđivanje.

Život se odvija i razgovori evoluiraju u trenutku. To je kao kada se osvrnemo u smislu da ćemo imati koristi od retrospektive onoga što je rečeno ili urađeno. Tu naviku je teško prekinuti.

Skoro sam imala razgovor sa svojom ćerkom. Zaista je mogao da prođe bolje, jer smo završile tako što smo vikale jedna na drugu i plakale. Dozvolila sam da mi emocije kontrolišu odgovore.

Gremlin se odmah pojavio i odmah sam ga ućutkala. Mogla sam ga lako pustiti da divlja sa osuđivanjem. Prepoznala sam da sam uradila bolji posao sa pauziranjem i kontrolisanjem sopstvenih emocija.

Kada prepoznate te trenutke u kojima osuđujete sebe, pokažite sebi saosećanje. Niste znali u šta  će se taj trenutak razviti. Samo ste radili najbolje što ste znali.

U redu je razmišljati o tome šta je pošlo pogrešno, ali samo u duhu toga da poboljšate sebe, kako ne bi pravili iste greške.

  1. Izaberite nešto drugačije.

Unutrašnji kritičar često pada u određene obrasce razmišljanja i prepoznavanje tih obrazaca može vam pomoći da razvijete drugačije. Uobičajena fraza koju vaš unutrašnji kritičar može koristiti, na primer, su reči, “Ti uvek . . .”

Moj samokritičar bi mi rekao “Ti uvek, prekidaš ljude kada pričaju.”

To je istina. Osetila bih unutrašnje uzbuđenje da podelim sopstveno iskustvo kada neko priča sa mnom i zaista bi prekinula tu osobu. Počela sam sa svrhom da pauziram i postala sam bolji slušalac. To mi je pružilo dublju povezanost sa ljudima koje sam susretala.

Slušanjem unutrašnje kritike u različitim fazama; jeste ključni trenutak da procenite situaciju i pokušate različit pristup ili reakciju. To je verovatno jedna od retkih prilika, kada je unutrašnji kritičar od pomoći.

Kada izaberete drugačiji način da nešto učinite ili odreagujete, vi brušite svoje veštine i dobijate samopouzdanje prilikom donošenja odluka koje koriste i vama i drugim ljudima.

  1. Skinite lance.

Ponekad vezanost za samokritiku postaje udobna i drži vas u poznatom okruženju. Taj glas vam govori da ostanete tu gde jeste ili da rizikujete neuspeh.

Koji deo vas je uplašen da pokuša nešto novo? Sloboda da istražite nove prilike može otkriti talente koje posedujete, nadograđivati vaše snage i može čak i voditi ka novoj karijeri ili hobiju.

Povukla sam unutrašnju kritiku i počela sam da igram hokej na ledu sa 34 godine, uprkos činjenici da nisam mogla da skijam u početku. Stekla sam nove prijatelje, poboljšala sopstveno zdravlje i naučila neke timske veštine.

Sledeći put kada prepoznate da vas samokritika drži na sigurnom, upišite se na taj čas koji ste videli ili uradite nešto od značaja. Možda ćete naći aktivnost koju ćete voleti strastveno.

  1. Prepoznajte sebe u drugim ljudima.

Često možemo da vidimo tuđe snage jasnije i oprostimo tuđe greške lakše nego sebi. Ali kvaliteti koje vidite u drugim ljudima, nalaze se u vama takođe. To se zove efekat ogledala.

Ukoliko vežbate ljubazno razmišljanje i ljubazno obraćanje drugim ljudima, jednostavnije ćete prepoznati vaše zajedničke snage.

Na primer, izaberite dvoje ljudi sada. Kojim njihovim snagama se divite? Kada im obično upućujete komplimente? Da li ih vi vidite kod sebe takođe?

Sagledajte najbolje što znate, kako možete da se oslonite na te snage, što bi vam pomoglo da izgradite više ljubavi prema sebi.

  1. Otkrijte svoje nesavršenosti kao poklon.

Vaš gremlin delio je vaše nesavršenosti sa vama godinama. Priznajte kako te osobine mogu raditi za vas u životu.

Ja sam uvek bila opsesivna do te tačke da me je sprečavalo da završavam projekte i to me je držalo budnom tokom noći. Jednostavni projekti koje bi neko završavao kao “dovoljno dobri” postajali bi projekti koji su zahtevali savršenstvo od mene.

Gremlin bi mi govorio ukoliko nešto ne uradim na pravi način, bolje da to ni ne radim uopšte.

Ali iako ta opsesivnost može biti kletva, može biti i blagoslov. Nikada me nećete videti da uradim nešto traljavo.

Na primer, kada sam bila tinejdžerka, prijatno sam iznenadila roditelje kada sam savršeno sredila kupatilo.

I kao odrasla osoba nastavila sam sa tim ponašanjem.

Bez obzira koje mane smatrate da imate, vi ste izuzetno ljudsko biće. Kada su te mane zaista bile od pomoći i kada su vas ometale? Izaberite da radite na dve mane koje bi vam znatno poboljšale život i prihvatite ostale kao jedinstvene osobine sopstvene ličnosti.

Živite oslobođeni od samokritike i prihvatite ljubav

Kako sam izazivala svog unutrašnjeg kritičara, više ne gubim vreme u spuštanju sebe. Umesto toga, razvila sam duboku zahvalnost za sopstvene lične snage i osećam se samopouzdanije. Moja depresija je nestala i moja anksioznost se smanjila. Moj um ne ubrzava nakon svakog razgovora i osećam mir većinu dana.

I vi takođe možete doživeti taj vid slobode.

Potrebna je jednostavna svesnost koja će se razviti lako, ukoliko izaberete jednu ili dve metode i počnete da ih koristite na svesnom nivou. Vaše veštine u prepoznavanju samokritike polako će se graditi, do trenutka kada ih više nećete uopšte slušati.

Dajte sebi dozvolu da otpustite taj loš glas i zamenite ga sa podržavajućim, ohrabrujućim priznanjem za vaše snage.

Pokažite toliko ljubavi prema sebi da će gremlin ostati zapanjen u tišini.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

Leave a Reply