Emocionalno zanemarivanje u detinjstvu

Posted by

Emocionalno zanemarivanje u detinjstvu jednostavno je po svojoj definiciji i moćno po svojim efektima. To se dešava kada roditelji nisu upeli da odgovore dovoljno na vaše emocionalne potrebe dok su vas odgajali.

Emocionalno zanemarivanje je nevidljivo, nezapamćeno iskustvo iz detinjstva. Ipak, iako je nepoznato, može vas pratiti kao oblak, oblikujući vaš život kao odrasle osobe.

Šta utiče da emocionalno zanemarivanje u detinjstvu bude nevidljivo i nezapamćeno? Nekoliko važnih faktora. Prvi, može se desiti u inače ljubaznim, brižnim porodicama kojima materijalno ništa ne nedostaje. Drugo, neuspeh vaših roditelja da odgovore na vaše potrebe, osećanja, želje, nije nešto što se desilo vama kao detetu. Umesto toga, to je nešto što nije uspelo da se desi za vas kao dete. Naše oči ne vide stvari koje nisu uspele da se realizuju. I zato naš mozak ne može da ih zapamti.

Decenijama kasnije, kao odrasla osoba, osećate da nešto sa vama nije u redu, ali ne znate šta je to. Vi ćete možda tražiti odgovore u detinjstvu, ali ne možete videti nevidljivo. Pa ste ostavljeni da pretpostavljate da nešto prvobitno nije u redu sa vama.

“Šta god da nije u redu, to je moja krivica,” vi tajno verujete. “Ja se razlikujem od drugih ljudi. Nešto nedostaje. Ja sam oštećen/na.”

Ipak to nije vaša krivica. Postoje odgovori. I jednom kada budete shvatili problem, možete se oporaviti.

Znaci da ste odrasli sa emocionalnim zanemarivanjem u detinjstvu

Osećanje praznine.

Različiti ljudi različito doživljavaju prazninu. Za neke, to je prazan osećaj u njihovom stomaku, grudima ili grlu koji dolazi i odlazi. Za druge, to je otupelost.

Strah od zavisnosti.

Jedna je stvar biti nezavistan tip osobe. Ali osećati se duboko neprijatno da zavisite od bilo koga predstavlja sasvim drugu stvar. Ako uvidite da se borite da ne tražite pomoć, podršku ili brigu od drugih ljudi, možda imate ovaj strah.

Nerealna samoprocena.

Da li smatrate da je teško da znate za šta ste sposobni? Koje su vaše snage i slabosti? Šta volite? Šta želite? Šta vam je bitno? Borba da odgovorite na ta pitanja, znak je da ne poznajete sebe onoliko koliko bi trebalo.

Nemate saosećanja za sebe, ali imate mnogo saosećanja za druge.

Strožiji ste prema sebi, nego što bi ikada bili prema prijatelju? Da li drugi pričaju sa vama o problemima, ali je vama teško da delite sopstvene probleme?

Krivica, sramota i ljutnja usmerena ka sebi samom.

Krivica, sramota i ljutnja usmerena ka sebi samom; Neki ljudi imaju tendenciju da idu pravo u krivicu i sramotu kad god se desi neki negativan događaj u njihovom životu. Da li se osećate posramljeno povodom stvari zbog kojih većina ljudi ne bi bila posramljena? Stvari kao što su vaše potrebe, pravljenje grešaka ili to što imate osećanja?

Osećanje fatalne pogrešnosti.  

To je u vezi sa dubokim osećajem o kome sam pričala iznad. Vi znate da je nešto pogrešno u vašem životu, ali ne možete da izdvojite šta je to. “To sam ja,” vi govorite sebi i osećate da je to tačno. “Nisam dopadljiv/a,” “Razlikujem se u odnosu na druge ljude.” “Nešto je pogrešno sa mnom.”

Poteškoće sa osećanjima, identifikacijom, upravljanjem i/ili izražavanjem emocija.

Da li vam se zaveže jezik kada se uznemirite? Imate ograničen rečnik po pitanju emocija? Često se osećate konfuzno povodom toga zašto ljudi (uključujući i vas) osećaju ili reaguju na način na koji to rade?

Roditelji koji ne primećuju, potcenjuju ili ne odgovaraju na detetove emocije, nenamerno prenose moćnu, podsvesnu poruku detetu:

Tvoja osećanja nisu bitna.

Da bi se suočili sa time kao dete, vi prirodno potiskujete sopstvene emocije, čuvate ih da ne postanu “problem” u vašem domu iz detinjstva.

Onda, kao odrasla osoba, vi živite bez dovoljnog uvida u sopstvene emocije: vaše emocije, koje bi trebale da vas usmeravaju, vode, informišu, konektuju i obogaćuju; vaše emocije, koje bi trebalo da vam govore ko vam znači i šta vama znači i zašto.

I sada odlične vesti dana. Nije prekasno za vas.

Jednom kada razumete razlog za vaše večne “greške,” i kako je došlo do njih, možete se izlečiti od emocionalnog zanemarivanja iz detinjstva, tako što ćete ih napasti. Možete uspostaviti novi put ka vašim emocijama. Možete naučiti veštine da ih koristite.

Konačno možete prihvatiti da su vaša osećanja realna i da su bitna, da znače. Konačno možete videti da ste vi bitni, da vi značite.

Možete preuzeti kontrolu nad tim naučenim obrascima i vaš život će se promeniti.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychcentral

Leave a Reply