Poremećaji ličnosti

Ako osoba ima poremećaj ličnosti, neki aspekti njene ličnosti mogu uticati na takav način, zbog čega je veoma teško da se ona nosi sa svakodnevnim životom, posebno kada je reč o odnosima. Na primer one mogu biti više ili manje senzitivne, impulsivne, sklone besu, ili opsesivne povodom drugih ljudi.

Samo psihijatar može postaviti dijagnozu poremećaja ličnosti. Oni će postaviti dijagnozu, tako što će postavljati pitanja o mislima i osećanjima osobe.

Vodiči korišćeni od strane doktora izdvajaju različite poremećaje ličnosti, koji se uklapaju u tri kategorije; sumnjičavi, emocionalni i impulsivni ili anksiozni.

Međutim, poremećaji ličnosti su kontroverzni. Postoji puno neslaganja povodom toga da li je to sredstvo od pomoći za lečenje, posebno kada dobijanje dijagnoze može izgledati kao da vam je rečeno da nešto sa vama nije u redu, kao sa osobom.

Mnogi ljudi sugerišu da fokusiranje na pojedinačne simptome može biti od pomoći za oporavak ljudi, drugi nalaze da pomaže kada se imenuje to što doživljavaju.

Važno je da zapamtite da dijagnoza nije etiketa. To je sredstvo koje pomaže profesionalcima da odluče koji tip lečenja i podrške može da bude od pomoći. Dijagnoza se takođe može menjati tokom života neke osobe.

Koliko su česti poremećaji ličnosti?

Teško je znati koliko su česti poremećaji ličnosti, jer mnogi ljudi opisuju simptome na različite načine i neki nikada neće dobiti formalnu dijagnozu. Takođe postoje mnogi različiti tipovi poremećaja ličnosti.

Međutim, procenjeno je da će oko 3.3% populacije iskusiti simptome antisocijalnog poremećaja ličnosti tokom svog života i da će 2.5% populacije iskusiti simptome graničnog poremećaja ličnosti tokom svog života.

Koji su neki od mitova i  zabluda o poremećajima ličnosti?

Mnogi ljudi, uključujući i neke profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja, imaju netačna uverenja i uverenja koja nisu od pomoći, povodom toga šta znači imati poremećaj ličnosti.

Ta netačna uverenja posramljuju ljude ili ih plaše da govore o sopstvenim iskustvima. To sprečava ljude da potraže neophodnu pomoć i može voditi ka gubitku prijatelja, porodičnih veza, poslova, domova i čak i života.

Nešto nije u redu sa tobom kao osobom

Postoje uvek razlozi za razvoj naših ličnosti na određene načine. To može biti zbog naših iskustava iz detinjstva, svakodnevnih izazova ili karakteristika koje smo nasledili od naših roditelja.

Svako, bilo da ima mentalni problem ili ne, poseduje aspekte sopstvene ličnosti koji mogu prouzrokovati poteškoće. Ljudima sa dijagnozom poremećaja ličnosti samo je potrebna neka dodatna pomoć i tu nema ničega, zbog čega bi trebali da se stide.

Svi ljudi sa poremećajem ličnosti su manipulativni

Neki ljudi sa poremećajem ličnosti nalaze da je upravljanje odnosima teško ili nalaze da im je potrebno mnogo brige i pažnje da bi se osećali dobro. To može značiti da se mogu percipirati kao manipulativni ili kao da traže pažnju od strane porodice, prijatelja i čak i od profesionalaca mentalnog zdravlja.

Međutim, važno je da zapamtite da neki ljudi sa dijagnozom poremećaja ličnosti često doživljavaju intenzivne emocije, kao odgovor na to kako ih drugi percipiraju u tzv. normalnim situacijama. To uključuje esktremni strah od napuštanja, anksioznost i suicidalne misli. To sve zaslužuje da se na njih obrati pažnja i da se sa njima ophodi sa saosećanjem.

Ljudi sa poremećajem ličnosti su opasni

Vesti, televizija i filmovi često prikazuju ljude sa poremećajem ličnosti kao opasne. To posebno važi za antisocijalni poremećaj ličnosti i narcistički poremećaj ličnosti. To je delom tako, zato što se problemi mentalnog zdravlja koriste kao način, da se ljudima objasne stvari koje oni ne mogu da shvate.

Činjenica je, međutim, da je verovatnije da će ljudi sa mentalnim problemima biti žrtve nasilja, nego što će isto sprovoditi.

U retkim prilikama, kada neko sa mentalnim zdravstvenim problemom počini neko nasilje, to se gotovo uvek dešava zato što prava nega i podrška njima nisu bile dostupne.

Ljudi sa poremećajima ličnosti nikada neće voditi normalne živote

Početkom i sredinom XX veka ljudi sa dijagnozama nalik poremećaju ličnosti često su zatvarani u bolnice koje su se zvale ‘azilijumi’ zato što su ljudi mislili da im nikada neće biti bolje i njima je bilo bolje da budu odvojeni od društva, uključujući njihove porodice i prijatelje.

To nije dokazano i više nije prihvatljiv način ophođenja sa bilo kakvim problemima mentalnog zdravlja. Neko sa poremećajem ličnosti može živeti normalan, zdrav, ispunjen život među porodicom i prijateljima, ako im se omogući lečenje i podrška koji su im potrebni.

Kako poremećaj ličnosti utiče na ljudske živote?

Način na koji poremećaj ličnosti utiče na nečiji život u velikoj meri će varirati, u zavisnosti od toga koja su iskustva, u okviru velikih mogućnosti, imali.

Jedna karakteristika koja će mnogim ljudima biti zajednička je da će povremeno smatrati život teškim.

Osećanja, uverenja i ponašanja koja su povezana sa poremećajem ličnosti obično su prisutna u ljudskim životima duže periode vremena. To znači da će biti potrebno puno vremena i puno napora za individuu i profesionalca da to promene, što čini težim da se dobije dovoljno dobra podrška.

Kako mogu da pomognem nekome sa poremećajem ličnosti?

Učite o poremećaju ličnosti

Postoji puno resursa na Internetu koje možete iskoristiti da saznate sve što vas zanima o poremećaju ličnosti. To vam može pomoći da razumete šta vaš prijatelj ili član porodice prolazi i može vam pomoći da se osetite samopouzdanije prilikom davanja podrške.

Pitajte ih kako možete da im pomognete

Svaka osoba je drugačija i ne postoji samo jedan način da pomognete nekome ko ima poremećaj ličnosti. Ukoliko želite da podržite prijatelja ili voljenu osobu, jedna od najboljih stvari koju možete da uradite jeste da ih pitate kako.

Dajte im informacije o drugim vrstama podrške

Ponekad podrška prijatelja i porodice nije dovoljna. Lečenje koje preporučuju medicinski profesionalaci, kao što su psihoterapija i lekovi, promena načina života, obrazovanje i socijalne aktivnosti mogu pomoći osobi da bude dobro.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

Leave a Reply