Samosabotaža na poslu i u odnosima? Zašto?

Posted by

Da li ponekad zaključite da sabotirate sebe na poslu i u odnosima? Da li ste se ikada zapitali zašto to radite?

Jedna od stvari koje vam mogu pomoći da razumete sopstveno sabotirajuće ponašanje, je prepoznavanje da zapravo pokušavate da zaštitite sebe, pre nego da sabotirate sebe.

Svi mi imamo deo za preživljavanje koji je isprogramiran u nama – ja taj deo zovem ranjivi ego. Aktivira se strahom i počinje da deluje u pokušaju da nas zaštiti da ne budemo povređeni. Taj odgovor na stres može da bude od pomoći, ako ste fizički ugroženi i morate da se borite ili bežite.

Međutim, mnogi od nas su isprogramirani da odgovaraju na stres kada se plaše da će biti emocionalno povređeni, što je u suprotnosti sa osećajem ugroženosti povezanog sa fizičkim povređivanjem. Vi možda funkcionišete sa lažnim uverenjem koje govori, “Ja ne mogu da podnesem emocionalni bol,” pa ćete se možda zateći da bežite od situacija na poslu ili u odnosima, ili ćete se vezati za neka samozaštićujuća/samosabotirajuća ponašanja, kao da postoji realna fizička pretnja, dok u realnosti pretnja dolazi iz vaših lažnih uverenja.

Zašto se samosabotirate?

U daljem tekstu su prikazana neka uverenja koja mogu izazvati strahove ili otpor da preuzimate akcije za vašu dobrobit:

Odnosi:

  • Nisam osoba koju neko može da voli. Niko mene ne može da voli.
  • Jednom kada me neko upozna, on ili ona će me napustiti. Ja nisam materijal za vezu.
  • Ja ću izgubiti svoju slobodu. Moraću da dam sebe kako bi zadržao/la vezu.
  • Odbijanje je previše bolno. Ne želim da rizikujem da me neko tako gadno povredi.

Za mnoge ljude, strah od odbijanja i strah od gubitka sebe, drže ih podalje od veza.

Posao:

  • Ako ne uspem, to znači da nisam adekvatan/na i da sam glup/pa i svi će znati da nisam toliko pametan/na kao što misle da jesam.
  • Moji roditelji su uvek očekivali od mene da uspem i ja ne želim da me oni više kontrolišu. Radije bih se odupirao/la tome što žele od mene.
  • Ja zaslužujem da započnem na vrhu i neću pristajati ni na šta manje (pitanje prava).
  • Ja sam umetnički tip i ako se držim toga, vremenom ću uspeti – iako pokušavam godinama. Ne mogu da podnesem ideju da radim za nekog, pa ću i dalje da govorim svom partneru, roditeljima ili bilo kom drugom ko je voljan da me podrži, da sam sve bliže i bliže da to i postignem.

Vaši strahovi vas drže podalje od preuzimanja akcija za vašu dobrobit, ali ti strahovi se baziraju na lažnim uverenjima, kao što su:

  • Uspeh ili neuspeh određuju moju vrednost kao osobe.
  • U osnovi sam neadekvatan/na kao osoba.
  • Ne mogu da podnesem odbacivanje ili gubitak.
  • Moram da dam sebe da bi bio/la voljen/a.

To je samo par lažnih uverenja koje vas možda drže u stanju zaglavljenosti. Možda ćete želeti da se preispitate i vidite koja preostala uverenja izazivaju vaše strahove.

Kako se samosabotirate?

Odnosi:

  • Ja se izolujem.
  • Ja ulećem u vezu, izmišljam stvari o drugoj osobi i želim da provodim sve vreme sa njim ili njom i onda se ili brzo povlačim ili se druga osoba brzo povuče.
  • Ja se predajem do tačke prezira i onda okončavam vezu.
  • Ja toliko zahtevam od mog partnera da se on/ona oseća da gušim i okončava vezu.
  • Ja osuđujem svakoga koga upoznam, kao da ta osoba nije dovoljno dobra za mene.
  • Ja imam seks na početku veze i onda se osećam povređeno kada veza ne uspe.
  • Ostali __________________

Posao:

  • Stalno nastavljam da tražim posao koji želim.
  • Sposoban/na sam da radim i kažem da želim, ali nastavljam da živim od drugih sredstava.
  • I dalje radim posao koji mrzim.
  • Dajem se na poslu i dozvoljavam da me koriste, radeći previše sati.
  • I dalje se ne obrazujem kako bi radio/la stvari koje zaista želim da radim.
  • Ostali __________________

Lečenje vašeg samosabotirajućeg ponašanja

Evo i nekoliko akcija koje možete preuzeti, koje vam mogu pomoći da se pokrenete:

  • Primetite samoosuđivanje. Verovatno je vaše samoosuđivanje glavni razlog vaše zaglavljenosti. Samoosuđivanje je glavna forma samosabotaže. Kada primetite da vi sami sudite sebi, upitajte sebe za istinu.
  • Preusmerite definiciju vaše vrednosti, od ishoda ka trudu. Odlučite da ćete definisati vašu vrednost tako što ćete preuzimati akcije pune ljubavi za vas i druge, pre nego što ćete to raditi sa ishodima tih akcija.
  • Svesno uvidite greške i neuspehe kao stepenice ka uspehu, pre nego kao definicije vaše vrednosti. Učinite da bude u redu i kada ne uspete. Dozvolite neuspehe i greške, kako bi se se informisali da treba da učite više, pre nego da to budu indikatori vaše inteligencije ili vrednosti, ili samim tim i nedostataka.
  • Učite da budete ljubazni, dobri i saosećajni prema sopstvenim osećanjima. Kada možete da prihvatite sopstvena bolna osećanja sa dobrotom i ljubaznošću prema sebi, pre nego sa osuđivanjem, nećete više biti tako uplašeni da budete povređeni.
  • Donesite odluku da ste voljni da izgubite još jednu osobu, pre nego da izgubite sebe. Vi se nećete plašiti odbacivanja ili gubitka sebe, kada naučite da budete iskreni prema sebi i da ste voljni da preuzimate akcije pune ljubavi za sopstvenu dobrobit – čak iako se to ne dopada drugoj osobi.

Time što ćete raditi gore pomenuti posao, možete se pomeriti iz samosabotirajućeg ponašanja i usmeriti ponašanje ka zadovoljavajućem radu i vezi punoj ljubavi.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Huffingtonpost

Leave a Reply