4 razloga zašto je zaista teško održati gubitak težine

Posted by

Ako razmatrate da započnete dijetu, pazite se – istraživanja pokazuju da je za većinu ljudi krajnji ishod dijete dobitak na težini.

To ne znači da dijete ne funkcionišu – one funkcionišu. Većina ljudi koja drži dijetu radi to da bi izgubila težinu, obično putem nekih kombinacija sa manjim unosom hrane i drugačijeg načina ishrane.

Ali težina se vraća – ponekad puno, a ponekad malo manje. To su različite istraživačke studije pronašle za veći procenat osoba koje su držale dijete. Šta uzrokuje teškoće povodom zadržavanja težine?

Nedavno sam intervjuisao dva psihologa koji su specijalizirali promene u ponašanju i trajni gubitak težine: Dr. Arija Kembel-Deniš i Dr. Lusi Folkonbridž (obe slučajno iz Velike Britanije).

Naučio sam mnogo tokom razgovora sa njima, posebno povodom toga zašto težina, koju mi gubimo tokom dijete, teži da se vraća. Sledeći faktori su se istakli:

Dijeta zahteva deprivaciju

Sve dijete se baziraju na tome šta ne treba jesti, bilo da su u pitanju ugljeni hidrati, mast, rafinisani šećer, drugi tipovi hrane ili prosto količina. Stvaranjem tih ograničenja na našu ishranu možda neće izgledati previše restriktivno u početku; u stvari, mi ćemo možda uživati u novitetima.

Ali vremenom mi počinjemo da se osećamo kao da nam nešto nedostaje. “Kada bih samo mogao/la da pojedem to,” mi mislimo dok gledamo one oko nas kako jedu “zabranjenu” hranu. Moć volje je konačan izvor i vremenom ćemo popustiti. Mi ćemo možda završiti tako što ćemo jesti hranu koja nam je nedostajala.

Kada se osećamo da nam nije dozvoljeno da imamo stvari, naši umovi teže da se fiksiraju na iste. Samim tim naša motivacija da lišimo sebe nečega, slabiće vremenom.

Dijete su privremene

Ako sam ja “na dijeti,” to snažno podrazumeva da ću u budućnosti ja biti bez dijete. Zaista, mnogi programi dijeta posebno su osmišljeni da budu fiksne dužine, “Dijeta od 17 dana,” “Dijeta 22 dana” i bezbrojne druge.

S obzirom da dijete veličaju deprivaciju, neizbežno ćemo se vratiti našim starim načinima ishrane, jednom kada se dijeta završi. Mi ćemo čak “nadoknaditi izgubljeno vreme” i posebno hranu koju smo izbegavali – što je čak još problematičnije, iz sledećih razloga.

Dijeta usporava metabolizam

Arija je istakla da će neki gubitak težine putem dijete biti mišići i smanjenje usporava naš metabolizam. Naša tela takođe postaju efikasnija u izvlačenju hrane, što takođe usporava brzinu našeg metabolizma – efekat koji može naročito biti izražen među ljudima koji su bili gojazni, kao što je Lusi primetila.

Taj pad u funkcionisanju metabolizma čini teškim da se održi željeni gubitak, što znači da ćemo mi morati da budemo ekstra motivisani da izbeganemo vraćanje težine.

Održavanje nije veoma motivisano

Uzbudljivo je kada mi uvidimo da napredujemo u gubljenju kilaže i taj osećaj napretka hrani našu motivaciju da se držimo promena koje smo napravili. Ljudi oko nas mogu podsticati našu motivaciju, takođe, kako nam daju komplimente povodom našeg gubitka težine.

Ali ako dostignemo naš cilj, odakle će dolaziti naš osećaj napretka? Naš motivacioni sistem podešen je na relativne promene, tako da je teško biti inspirisan trenutnim stanjem stvari. Samim tim naša motivacija za održavanje težine obično se smanjuje u naspram napretka.

Šta je alternativa?

Zahvaljujući mojim ispitanicima koji nisu prestali da opisuju prepreke održivom gubitku težine – obe su ponudile na dokazima zasnovane strategije za koje je verovatnije da će funkcionisati. Bilo mi je drago da čujem da su se one složile oko glavnih tačaka:

Izbacite dijete: Dijete su neefikasne na duže staze, pa bi trebali da prestanemo da tražimo njih kao odgovor. Bilo koji program koji obećava brze rezultate, malo je verovatno, da će nam pružiti bilo šta što je trajno. Ono što mi treba da kultivišemo je razuman plan ishrane i fizičkih vežbi, koje će funkcionisati na duže staze.

Promenite vaše razmišljanje: Um je naša najmoćnija alatka ka ostvarenju naših ciljeva i suptilne izmene u našem razmišljanju mogu imati velike efekte na naša osećanja i ponašanja. Na primer, pre nego da se fokusirate na to šta ne treba da jedete i da se zbog toga osećate uskraćeno, možete se fokusirati na to kako se dobro osećate kada jedete zaista zdravu hranu.

Promenite vaše navike: Dugoročne promene u našoj ishrani i razmišljanju zahtevaju vežbe. Uzmite da na duže, pravite male postepeno promene, koje će se graditi vremenom. Na primer, počnite tako što će bar jedno jelo biti zdravije, ili dodajte bar jedan dan vežbanja u nedelji.

Održavajte ravnotežu: Balansiran prilaz znači da jedemo i vežbamo umereno. Izbegavajući ekstreme, verovatnije je da ćemo održati pozitivne promene. Imajte na umu da vaš balans može biti drugačiji u odnosu na balans neke druge osobe; na primer, možete odlučiti da jedete umerenu količinu mesa, dok balans neke druge osobe može uključivati samo vegetarijansku ishranu.

Vežbajte prihvatanje: Promena je teška i zahteva prihvatanje da se ne vratimo starim načinima. Možda će nam biti potrebno da prihvatimo da nećemo više moći da jedemo, kao što smo to činili kada smo bili mlađi, ili da će vežbanje biti potrebno da se izgradi na svakodnevnoj bazi u našem životu. Umesto da se opirete tim promenama, poželite im dobrodošlicu, kao deo evoluirajuće realnosti.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychologytoday

Leave a Reply