Psihološki efekti televizijskih vesti

Posted by

Znamo već duže vreme da emocionalni sadržaj filmova i televizije može uticati na psihološko zdravlje. To može imati direktan uticaj na vaše raspoloženje, a raspoloženje zatim može uticati na mnoge aspekte vašeg razmišljanja i ponašanja. Ako televizijski program stvara negativna iskustva po raspoloženje (anksioznost, tuga, bes), onda će ta iskustva da utiču na to kako ćete interpretirati događaje u životu, koja ćete sećanja prizivati i koliko ćete brinuti povodom događaja u sopstvenom životu.

Zašto sam izdvojio negativne vesti u ovom tekstu? Pa, postoji dobar razlog da verujem da se negativni senzacionalizam u vestima postepeno povećava tokom poslednjih 20-30 godina. Za početak, pogledaćemo šta su to negativne vesti, zatim ćemo ispitati razloge zašto je emitovanje negativnih vesti postalo tako preovlađujuće. Onda ćemo na kraju, pogledati neke od načina na koje često gledanje negativnih vesti može uticati na vaše raspoloženje i posebno na tendenciju da brinete povodom sopstvenih specifičnih problema.

Postoji puno loših stvari koje se dešavaju u svetu i verovatno je dobro da ljudi znaju o tim stvarima putem izveštavanja u vestima. Te ‘loše stvari’ uključuju kriminal, glad, rat, nasilje, političke nemire i nepravdu, ako imenujemo samo nekoliko. Ali postoji takođe rastuća tendencija da emiteri ‘emocionalizuju’ svoje vesti i rade to tako što prenaglašavaju bilo koji potencijalni negativni ishod priče, bez obzira na to koliko niski rizici negativnih ishoda mogu biti. To u osnovi predstavlja ‘zastrašivanje’ u svakoj mogućoj prilici, sa ciljem da se senzacionalizuje i emocionalizuje uticaj priče o kojoj se izveštava. Iz razloga što sada imamo dvadesetčetvoročasovnu pokrivenost vestima, prošli su dani kada je uloga dopisnika ili novinara bila da jednostavno, delimično opiše šta se dešava u svetu – zbog satelitske televizije imamo neposredni vizualni zapis o tome šta se dešava svuda u svetu. Dakle posao novinara postaje da ‘procenjuje’ priču o kojoj izveštava, a mali korak deli ‘procenjivanje’ od ‘senzacionalizacije’. Kao što je profesor novinarstva Bob Frenklin napisao u svojoj studiji, pre nekoliko godina:

“Zabava je potisnula pružanje informacija; ljudski interes zamenio je javni interes; umereno prosuđivanje podleglo je senzacionalizmu.” Frenklin, B, Newszak and News Media, 1997.

press-2333329_1280

Bilteni vesti takođe treba da se takmiče sa zabavnim programima za svoju publiku i čini se da to rade tako što prenaglašavaju emocionalno relevantan materijal kao što su kriminal, rat, glad i sl. na račun pozitivnijeg materijala.

Saznanjem da se proporcija negativno-vrednovanog emocionalnog materijala u biltenima vesti povećava, 1997. godine sprovedena je studija koja je proučavala psihološke efekte gledanja negativnih vesti. Izgradili smo 3 različita biltena u trajanju od 14 minuta. Jedan je bio napravljen od potpuno negativnih vesti, jedan je napravljen od potpuno pozitivnih vesti (ljudi dobijaju na lutriji, oporavljaju se od bolesti i sl.) i jedan je napravljen od stvari koje su bile potpuno emocionalno neutralne. Zatim su tri različite grupe ljudi videle te biltene vesti. Kao što smo i predvideli, oni koji su gledali negativne biltene vesti prijavili su da su bili značajno anksiozniji i tužniji, nakon gledanja tih biltena, od onih ljudi koji su gledali ili pozitivne ili neutralne biltene vesti.

Ali ono što je bilo još interesantnije, jeste efekat koji gledanje negativnih vesti  ima na brige ljudi. Pitali smo svakog učesnika pojedinačno, da nam kaže, koja im je glavna briga bila u tom trenutku i zatim smo ih pitali da razmisle o toj brizi tokom osmišljenog intervjua. Pronašli smo da su ti ljudi, koji su gledali negativne biltene vesti, proveli više vremena u razmišljanju i pričanju o sopstvenim brigama i bili si skloniji da katastrofiziraju sopstvene brige, u odnosu na ljude u preostale dve grupe. Katastrofiziranje je kada mislite o brizi, tako uporno, da počinje da vam izgleda mnogo gore od onoga što zapravo jeste i mnogo gore od onoga što je realno – tendencija da pravite ‘slona od mrava’!

Dakle, ne samo da će vas gledanje emitovanih negativnih vesti rastuživati i uticati da se osećate anksiozno, već će verovatno i pogoršavati vaše sopstvene lične brige i anksioznosti. Mi bi intuitivno očekivali da vesti koje govore o ratu, gladi i siromaštvu, mogu podstaći gledaoce da razmišljaju o tim temama. Ali efekat negativnih vesti je puno širi od toga – to može potencijalno pogoršati opseg ličnih zabrinutosti, koje nisu posebno relevantne sa sadržajem samog programa. Dakle, bombardovanje ljudi sa ‘senzacionalističkim’ negativnostima, zaista ima prave i realne psihološke efekte. S obzirom na ‘kaskadni’ efekat negativnosti u privatnim životima ljudi, da li je potrebno da televizijski emiteri uzmu u razmatranje te efekte, kada pripremaju i planiraju programe sa negativnim sadržajem?

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychologytoday

Leave a Reply