Zašto iznova i iznova ponavljamo iste disfunkcionalne obrasce u odnosima?

Da li vam se čini da ponavljate iste disfunkcionalne obrasce u odnosima – čak iako vas povređuju i frustriraju?

Zašto neki ljudi iznova i iznova završavaju u istim zavisničkim odnosima?

Zašto žena sa emocionalno distanciranom majkom ponavlja isti obrazac sa sopstvenom decom?

Zašto se toliko mnogo odrasle dece alkoholičara venčava alkoholičarima?

I zašto je verovatnije da će ljudi koji odrastu u nasilnim porodicama ponavljati iste obrasce – kao zlostavljači ili žrtve zlostavljanja?

Na površini, to nema nikakvog smisla. Niko ko je odrastao u disfunkcionalnoj porodici ili je bio traumiran, ne želi da ponavlja te šablone.

Zašto mi ponavljamo te destruktivne obrasce?

Postoji nekoliko različitih faktora koji doprinose našoj tendenciji da ponavljamo destruktivne obrasce ponašanja.

Mi ponavljamo ono što nam je poznato. Čak iako znamo da je disfunkcionalno i da nije dobro po nas, mi ponavljamo ta ponašanja zato što su nam poznata i zato što znamo šta da očekujemo od njih. To je ono što ja zovem “đavo koga poznajete“ i često biramo to ispred nepoznatog, baš zato što nam je to poznato.

Mi ponavljamo to što smo naučili kao deca. Uverenja, veštine suočavanja i obrasci ponašanja koje smo naučili u detinjstvu, postaju duboko ukorenjeni, zato što smo ih naučili kada smo bili ranjivi i naši mozgovi nisu bili u potpunosti razvijeni. I nakon godina njihovog korišćenja, njih je teško promeniti.

Mi ponavljamo to što je bilo traumatizirajuće, u nesvesnom naporu da preuzmemo kontrolu nad tim. Ako ste se osećali odbačeno, nevoljeno, ili bespomoćno kao dete, možete ponoviti ta iskustva i odnose gde se slično osećate, u nesvesnom naporu da promenite ishod – da izlečite sami sebe, time što ćete steći nečije prihvatanje ili ljubav ili da osetite da imate kontrolu. Ali umesto toga, mi imamo tendenciju da biramo partnere i prijatelje koji se ophode prema nama kao naši roditelji i mi nastavljamo da igramo naš deo, kao što smo uvek radili i da ponavljamo isti rezultat – nikako drugačiji.

Mi mislimo da zaslužujemo da patimo. Traumatizovanoj deci često je govoreno da su ona loša i da zaslužuju da budu zlostavljana ili su ona razlog zašto tata pije ili porodica ima tako puno problema. I čak iako nismo direktno okrivljeni, mi skupljamo unutar sebe sramotu i krivicu naše porodice. Naše samopouzdanje je uništeno, pa verujemo da zaslužujemo emocionalnu bol, zlostavljanje, propale odnose i sramotu u našem odraslom dobu.

Ponavljamo to što ne popravljamo

Nažalost, obraci disfunkcionalnih odnosa uče se i prenose se, sa jedne generacije na drugu. I mi ćemo ih verovatno ponavljati sve dok ne izlečimo traumu koja se krije ispod njih i osetimo voljeno i vredno da se prema nama odnosi sa poštovanjem i ljubaznošću.

Ponavljamo disfunkcionalne dinamike odnosa zato što su nam poznate. Čak i kada znate da je nešto “pogrešno” ili nezdravo, teško je to promeniti; uvek je lakše da radite to što ste uvek radili, nego da učite i primenjujete nove veštine. To je posebno istina kod stresnih situacija. Kada je nervni sistem preplavljen, osećate da su emocije mimo vaše kontrole i telo vam je puno adrenalina i to predstavlja ekstremni izazov da se ponašate na drugačiji način. To je delom tako zbog naše neurobiologije.

Poznati putevi

To se odnosi na način na koji neuroni u mozgu kreiraju snažnije, efikasnije i poznatije putanje – što više mislite o nečemu ili da uradite nešto. Svi smo iskusili to, kada uvežbavamo veštinu. Na primer, što više vežbate gađanje u košarci, lakše postaje da pogodite koš. Mozak takođe stvara konekcije između naših osećanja i određenih situacija, ljudi, ili mesta. Na primer, miris limuna od sredstva za čišćenje, može vas transportovati nazad do bakine kuće, ako je koristila isto sredstvo za čišćenje i na taj način je stvorena putanja ili snažna asocijacija u vašem umu između nje i tog sredstva. Isto tako, mi ponavljamo maladaptivne obrasce (mišljenja i ponašanja) zato što su te putanje najsnažnije.

Ako ste bili zlostavljani ili zanemarivani kao dete, neuralne putanje za te obrasce odnosa bile su ojačane i vaš mozak postaje naviknut na njih. Pa, verovatnije je da ćete tražiti odnose sa sličnim obrascima, bez da to čak i shvatate.

Deci je potrebno da se osećaju sigurno. Njima su potrebni roditelji koji su pažljivi i odgovorni prema njihovim potrebama. I deci je potrebna predvidljivost. U disfunkcionalnim porodicama, te stvari često nedostaju. I kao rezultat, deca su često napeta, anksiozna i uplašena; ne osećaju se sigurno. Nosimo se sa tim i suočavamo tako što pokušavamo da kontrolišemo druge ljude i situacije – tako da možemo da povratimo osećaj sigurnosti.

Kada ponovimo disfunkcionalne obrasce odnosa iz naše prošlosti, mi nesvesno pokušavamo da popravimo ta iskustva, tako da možemo da osetimo da imamo kontrolu, tako da možemo da popravimo to što nismo mogli da popravimo kao deca. Mislimo (ponavljam, to je uglavnom nesvesno) da ovog puta ako budemo dovoljno ljubazni, dopadljivi i savršeni, nećemo napraviti iste greške – i stoga ćemo izbeći zlostavljanje ili odbacivanje, koje smo pretrpeli kao dete.

Prekidanje starih obrazaca

Možemo prekinuti stare obrasce, ali što više radite nešto, osećate nešto ili mislite o nečemu, to snažnije postaju te neuralne konekcije – i teže ih je prekinuti. Kada pričamo o “ponovnom povezivanju vašeg mozga” zaista mislim o formiranju novih neuralnih konekcija tako da nove misli i ponašanja postanu norma. Kada izaberete da odgovorite drugačije ili mislite drugačije, vi kreirate nove neuralne putanje i sa ponavljanjem, one će postati željeni i prijatniji načini postupanja i razmišljanja.

Evo i nekoliko načina da započnete promenu vaših starih obrazaca:

Postanite svesniji odnosa u porodici iz koje potičete. To su bili modeli za sve vaše buduće odnose. Možda ćete pronaći da će biti od pomoći da čitate o dinamici odnosa, da pišete ili vodite dnevnik o iskustvima iz detinjstva, ili da pričate sa terapeutom koji vam može pomoći da postignete veću svesnost o neizgovorenim pravilima i ulogama u vašoj porodici.

Razmislite o sopstvenom ponašanju. Takođe je važno da budete svesni vaših misli, osećanja i ponašanja i da razumete deo koji vi igrate u disfunkcionalnim odnosima. Na kraju, vi ste odgovorni za sopstvene postupke i učenje zdravijih načina za rešavanje problema, da izađete vašim potrebama u susret i da se nosite sa stresom.

Iscelite prikrivene rane traume. Disfunkcionalni odnosi proizilaze iz napuštanja, odbacivanja, sramote i ostalih bolnih i traumatičnih iskustava. Potrebno je da naučite da se osećate vredno i voljeno sa ciljem da pronađete zdrave, stabilne, ljubavne veze. Sve dok se vaše emocionalne rane i neiskorišćene potrebe ne razreše, nastavićete da tražite izlečenje od partnera koji nisu sposobni da učine da se osećate voljeno ili vredno. Mnogi ljudi pronađu da pomoć terapeuta koji je informisan o traumama, predstavlja esencijalnu komponentu izlečenja. Postoji nekoliko različitih terapeutskih pristupa koji mogu biti od pomoći.

Učite i vežbajte nove veštine. Da bi promenili naše obrasce odnosa, takođe moramo da promenimo naše ponašanje. To može uključivati učenje efikasnijih veština komunikacije, kako da bolje kontrolišemo i regulišemo sopstvene emocije i konstantno uvežbavanje samopomoći.

Budite ljubazni i dobri prema sebi. Pravljenje značajnih promena oduzima mnogo energije. Realno, vi nećete promeniti dugorotrajne obrasce za nedelju ili mesec dana. Pa, budite nežni prema sebi kako budete polako pravili promene, učite nove veštine, tražite nove unutrašnje uvide i učite i rastite.

Bez obzira gde se nalazite na vašem putovanju izlečenja i stvaranju novih obrazaca odnosa, postoji nada. Promena je moguća!

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychcentral

Leave a Reply