Jungovo duhovno buđenje

Posted by

Rad Karla Junga bio je proces konstantnog istraživanja, prelepa alhemija između analitičke psihologije, antropologije i filozofije koje nam je pružilo tako interesantne koncepte kao što su “kolektivno nesvesno”, “arhetipovi” , “sinhronicitet” i osnove duhovnog nasleđa, gde možete pronaći čitavo jezgro ideja. Kada pričamo o čuvenim psiholozima, prvi na koga pomisli većina ljudi je Sigmund Frojd. Međutim, za mnoge, Karl Gustav Jung bio je taj koji je uspeo da ostavi mnogo dublji trag u studiji ličnosti i ljudskoj psihi. I to je delom zbog ličnog Jungovog duhovnog buđenja.

Ako ste talentovana osoba, to ne znači da ste dobili nešto, to znači da možete nešto da uradite.

-Karl Gustav Jung-

Mora se reći da iako je Jung godinama blisko sarađivao sa Sigmundom Frojdom, Frojdov fokus na seksualnost kao relevantan faktor ljudskog ponašanja, uvek je predstavljao tešku pilulu za gutanje za Švajcarskog psihijatra.

U izvanrednom umu ovog slobodnog mislioca, osnivača analitičke psihologije, bilo je daleko više zabrinutosti koje su prevazišle teorijske osnove na koje se Frojd oslanjao. Uprkos tome što je bio uvežbani klinički psiholog, dobro upućen u svoju teoriju, on je posvetio većinu svog života istraživanju drugih oblasti. Upleo se u zapadnu i istočnu filozofiju, umetnost, književnost, astrologiju, sociologiju i čak i alhemiju.

Nasledstvo fascinantnog znanja i evo kako se sve to i desilo…

San iz detinjstva koji mu je otvorio oči

K.G.Jung jednom je rekao da se ljudi rađaju tri puta. Prvo je realno fizičko rođenje. Drugo se događa sa razvojem ega i treće vodi ka rođenju onoga što je zvao “duhovna svesnost.” Prema Jungu, to poslednje rođenje nikada se neće dogoditi, ako se osoba fokusira isključivo na ego, na njegovo uspostavljanje i na naše rigidne bezazlene mentalne obrasce.

“Snovi su mala vrata skrivena u najdubljim i najintimnijim svetilištima duše

-Karl Gustav Jung-

Čini se da je Jung sam doživeo to treće buđenje kao dete zahvaljujući čudnom, simboličnom i fascinantnom snu. U njemu je bila prostrana soba sa crvenim tepihom sa čudnim bićem koje je ležalo na njemu. To je bilo čudovište poput drveta koje je na sredini čela imalo treće oko. Imalo je kožu čoveka i jedva da je reagovalo, kada mu je mali Gustav Jung prišao. Međutim, uskoro je mogao da čuje majčin glas kako viče iz obližnjeg groba, govoreći mu da ne prilazi čudovištu zato što ono “jede muškarce.”

Iako je isprva smatrao da je san bio samo strašna noćna mora, ubrzo se u njemu probudilo duboko interesovanje za nadrealni svet i simbolizam. Godinama nakon toga, on je bio svestan da je taj san bio kao poziv, direktna pozivnica da istraži što će psihoanalitičari kasnije nazvati “nesvesno”.

Jungovo duhovno buđenje

Iako je klinički pristup sa kojim je Karl Gustav Jung radio, bio zasnovan na teorijskoj psihijatriji, uvek mu je bilo jasno da on ne želi da ostane sa tom ograničenom vizijom ljudskog znanja. Ubrzo je uključio korene antropologije, koncepte umetnosti i duhovnosti u sopstvene teorije, kao i kulturno nasleđe koje je sakrivalo otkrivajuće ideje o domenu nesvesnog.

Jung je izučavao hrišćanstvo, hinduizam, budizam, gnosticizam, taoizam i ostale tradicije, zato što, za njega, duhovni život predstavlja sam koren psihičkog života.

Jedna od ključnih stvari koje je on zastupao je da moramo da istražimo produkte ljudskog uma, ako želimo da razumemo isti.

On je u više navrata napominjao da su sva duhovna iskustva od suštinskog značaja za održavanje našeg blagostanja, sa čime se Sigmund Frojd nije slagao.

1994. godine Jung je objavio knjigu “Psihologija i alhemija” da bi pokazao da su mnogi skriveni simboli, korišćeni od strane alhemičara, skriveni u našim najčešćim snovima, kao i mitološke slike koje su ukorenjene u nesvesnom.

Sa tim idejama, Jung je ojačao univerzalni karakter njegove teorije arhetipova, što takođe čini vrednu odbranu duhovnosti, kao sredstvo za poboljšanje psihičkog zdravlja modernog čoveka.

Jung i njegova studija o mandalama

K.G.Jung u svojoj beskonačnoj strasti za znanjem ukorenjenim u drevnim kulturama, nije trebalo puno da otkrije psihološke efekte mandala, dok je izučavao istočne religije.

Kao što je objasnio u više navrata, mandala odgovara svetom geometrijskom dizajnu koji može izazvati nešto pozitivno, ali i terapeutsko u našem unutrašnjem biću.

Svaka figura sa oblikom kruga nije samo predstavnik kosmosa, već takođe i direktna pozivnica za nas da poslušamo sopstveno biće, obnovimo harmoniju i podržavamo rast i buđenje.

Jung je koristio mandale sa svojim pacijentima da bi im pomogao da slušaju svoj unutrašnji glas. To je bio način da se ego decentralizuje, da se prekine mrmljanje opsesivnih misli, tako da osoba može da nađe nove rute oslobođenja i dođe do novog stanja svesnosti.

“To što negirate – to vas potčinjava, to što prihvatite – to vas transformiše”

-Karl Gustav Jung-

Da zaključimo, nasleđe Karla Gustava Junga nesumnjivo je jedno od najbogatijih u smislu znanja, pristupa i koncepcija. Iako je njegov teoretski doprinos i dalje veoma prisutan u oblasti psihoanalize, do danas postoje mnogi koji više vole da se fokusiraju samo na njegove spiritualističke ideale.

Knjige kao što su “Crvena knjiga”, “Čovek i njegovi simboli” ili “Sećanja, snovi, misli” iskazi su multidisciplinarnog pristupa, ogromne količine znanja i buđenja koje i danas nastavljaju da inspirišu sve, bilo da se radi o ekspertima, amaterima ili samo radoznalim ljudima.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Leave a Reply