Jungovo kolektivno nesvesno i kako on objašnjava fobije i iracionalne strahove

Da li ste se ikada zapitali kako kolektivno nesvesno može da utiče na vaše svakodnevno ponašanje? Da li se plašite zmija, a da zapravo nikada nijednu niste videli?

Niste usamljeni. U stvari, čini se da je unutrašnji život psihe tema istraživanja mnogih naučnika – ipak do današnjeg dana jedan se posebno ističe. Bihejvioralni naučnik i psihoanalitičar Karl Jung proučavao je nesvesni um tokom celog života. Jung je sarađivao sa Sigmundom Frojdom krajem XIX veka i bio je fasciniran načinom kako um funkcioniše. On je pronašao različite nivoe u umu, koji se mogu primenjivati u skladu sa memorijom, iskustvom, ili prosto, samo postojećim. Jung je osmislio termin kolektivno nesvesno, koji se odnosi na segment duboko u umu ili na nesvesni um.

Kolektivno nesvesno nije oblikovano ličnim iskustvom, već pre, kako Jung objašnjava, “objektivnom psihom”. To je ono na šta je Jung mislio da se genetski nasleđuje. To su stvari kao što su seksualni instinkti ili instinkti koji se tiču života i smrti – kao što je npr. instinkt bori se ili beži.

Jung i njegove studije o kolektivnom nesvesnom

Karl Jung rođen je u Švajcarskoj 1875. godine i osnivač je škole analitičke psihologije. On je odgovoran za predlaganje i razvijanje psiholoških koncepata kolektivnog nesvesnog i arhetipova, kao i intovertne i ekstrovertne ličnosti.

Jung je sarađivao sa Frojdom i oni su delili interesovanja za nesvesno. Jung je nastavio da razvija sopstvenu verziju psihoanalitičke teorije, ali veći deo njegove analitičke psihologije odražava teorijske razlike u odnosu na Frojda.

Kako je otkrio te različite nivoe uma, Jung je mogao primeniti model kolektivnog nesvesnog na svakodnevno ponašanje. Šta ako nam se sve dešava, ne zbog iskustava koje smo imali u životu, već zbog instinkta?

Teorija o nesvesnom

Kao i Frojd, Jung je smatrao psihu sastavljenu od više različitih, ali interaktivnih sistema. Glavne tri su ego, lično nesvesno i kolektivno nesvesno.

Prema Jungu, ego predstavlja svesni um, jer se sastoji od misli, sećanja i emocija kojih je osoba svesna. Ego je u velikoj meri odgovoran za osećanja identiteta i kontinuiteta. Ponovo je, kao i Frojd, Jung naglašavao važnost nesvesnog u odnosu na ličnost. Međutim, on je predložio da se nesvesno sastoji od dva sloja.

Prvi sloj koji se zove lično nesvesno u suštini je isti kao i Frojdova verzija nesvesnog. Drugi je Jungova ideja kolektivnog nesvesnog. To je nivo nesvesnog koji se deli sa drugim članovima ljudske vrste. Jung predlaže da je to od naših predaka i evolucijske prošlosti.

Svesno naspram nesvesnog

Možda je lakše razumeti kolektivno nesvesno, ako prvo razumete koje su osnove lične svesnosti. Oni koji su upoznati sa Frodovom teorijom o Idu, to prati sličan obrazac.

Dakle, sadržaj lične svesti obično je potisnut, ili su to zaboravljena iskustva. To može posebno biti neprijatno i obično se dešava u ranom dobu. Bez obzira na razlog, to su iskustva koja su u jednom trenutku, nekada, bila u vašem svesnom umu.

Kolektivno nesvesno verovatnije je da će sadržati instinktivne osobine. Oni su odvojeni od svesnog uma i deo su evolucione psihologije. Čak iako ne možemo da kontrolišemo kolektivno nesvesno, polje analitičke psihologije gleda ponašanja koja potiču iz nesvesnih uverenja.

Arhetipovi

To se može objasniti genetičkom memorijom, ili instinktom, koji se može manifestovati, ako nije postojala trauma. Jung takođe to objašnjava u svojoj teoriji arhetipova.

Jung veruje da su simboli iz različitih kultura često veoma slični zato što su proizišli iz arhetipova koje deli cela ljudska rasa. Za Junga, naša primitivna prošlost postaje osnova ljudske psihe, koja oblikuje i utiče na sadašnje ponašanje.

Primer tih arhetipova može se videti u nekim svakodnevnim ponašanjima na bezbroj načina. Na primer, studija je pronašla da se jedna trećina britanske dece u šestoj godini plaši zmija. I to uprkos činjenici da se zmija retko sreće u Velikoj Britaniji. Deca nikada nisu došla u kontakt sa zmijom u traumatičnoj situaciji, ali zmije i dalje izazivaju uznemiravajući odgovor.

Još jedan primer je udruživanje vatre sa opasnostima, čak iako se nikada nismo opekli. Putem svesnog učenja (možemo da naučimo da vatra može da nas opeče, izazove opekotine ili čak i smrt), možete razviti fobiju ili nešto slično. To je istina, čak i u slučajevima kada niste doživeli ono čega se plašite.

Takve asocijacije su, naravno, iracionalne. Ali one su zato moćnije zbog toga. Ako ste doživeli nešto slično, velike su šanse da je kolektivno nesvesno ušlo u igru!

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Learning-mind

Leave a Reply