Sternbergova triangularna teorija i 7 tipova ljubavi

Ljubav je bitna za naše blagostanje. Iako je većina ljudi doživela ljubav tokom svog života imali bi različite odgovore, kada bi ih pitali da definišu ljubav. Malo istraživača iznelo je održivu teoriju o konceptu ljubavi. Sternbergova triangularna teorija ljubavi, koju je sredinom osamdesetih razvio psiholog dr Robert Sternberg, međutim, pokušava da upravo to i uradi. Njegova teorija sugeriše da ljudi mogu imati različite nivoe intimnosti, strasti i posvećenosti u bilo kom trenutku veze.

Tri komponente ljubavi

U teoriji dr Sternberga, koncept ljubavi predstavljen je kao ljubavni trougao koji sadrži tri komponente:

  • Intimnost, koja uključuje osećaj bliskosti, povezanosti i vezanosti.
  • Strast, koja uključuje osećaje i želje koje vode do fizičke privlačnosti, romantike i seksualne konzumacije.
  • Odlučivanje/obavezivanje – osećaji koji vode osobu da ostane sa nekim i da se kreću ka zajedničkim ciljevima

Pronalaženje balansa između psihološke potrebe za seksom i potrebe za ljubavlju je bitno i potpuno odsustvo sve tri komponente ne svrstava se u kategoriju ljubavi.

Tipovi ljubavi

Tri komponente ljubavi su u interakciji na sistematski način, sarađujući zajedno. Prisustvo komponenata ljubavi i kombinacije dve ili više komponente stvara sedam vrsta ljubavnih iskustava.

Ove vrste ljubavi mogu varirati i tokom odnosa.

Prijateljstvo

To je vrsta ljubavi kada je prisutna komponenta intimnosti i naklonosti, ali nedostaju osećaji strasti ili predanosti u romantičnom smislu. Prijateljska ljubav može biti u korenu drugih oblika ljubavi.

Kratkoročna strast (zaljubljenost)

Kratkoročnu strast karakterišu osećaji požude i fizičke strasti bez dopadanja i obavezivanja. Tu nije bilo dovoljno vremena za dublje osećaje intimnosti, romantične ljubavi ili beskrajne ljubavi na početku veze. Drugi oblici ljubavi mogu vremenom da se razviju, kada se faza zaljubljenosti završi. Inicijalna zaljubljenost često je tako moćna da ljudi mogu da “održavaju vatru”, a da u potpunosti ne znaju da li imaju to što je potrebno za održavanje dublje i trajnije ljubavi.

Prazna ljubav (privrženost)

Praznu ljubav karakteriše privrženost bez strasti ili intimnosti. Vremenom, jaka ljubav propada u praznu ljubav. Može se desiti i obrnuto. Na primer, dogovoren brak može početi bez ljubavi, pa zatim vremenom procvetati u neki drugi oblik ljubavi.

Romantična ljubav

Romantična ljubav povezuje ljude emocionalno putem intimnosti i fizičke strasti. Partneri u tom tipu veze imaju duboke konverzacije koje im pomažu da saznaju intimne detalje jedno o drugom. Oni uživaju u seksualnoj strasti i ljubavi. Ovi parovi mogu biti na mestu gde se dugoročna predanost ili budući planovi još uvek ne određuju.

Prijateljska (saputnička) ljubav

Saputnička ljubav je intimna, ali vrsta ljubavi bez strasti. Intimnost ili komponenta sviđanja i komponenta obavezivanja su trougao koji čini saputničku ljubav. Snažnija je od prijateljstva, zato što tu postoji dugoročnije obavezivanje. Tu je seksualna želja minimalna ili je nema. To se najčešće pronalazi u brakovima gde je strast umrla, ali par nastavlja da poseduje duboku ljubav ili jaku zajedničku povezanost. To takođe može biti viđeno kao ljubav između veoma bliskih prijatelja i članova porodice.

Besmislena ljubav

Kod ove vrste ljubavi, predanost i strast su prisutne dok su intimnost i naklonost odsutne. Besmislenu ljubav tipizira vrtložno udvaranje i brak u kome strast motiviše obavezivanje bez stabilizacije uticaja ili intimnosti. Često, svedočenje tom obrascu ostavlja druge zbunjene povodom toga kako par može biti tako impulsivan. Nažalost, takvi brakovi često ne funkcionišu i kada i funkcionišu, mnogi često to pripisuju “sreći.”

Besprekorna ljubav

Besprekornu ljubav čine sve tri komponente i to je totalni oblik ljubavi. To predstavlja idealnu vezu. Parovi koji iskuse tu vrstu ljubavi imaju sjajan seks nekoliko godina u svojoj vezi. Oni ne mogu da zamisle sebe sa nekom drugom osobom. Oni takođe ne mogu da vide sebe istinski srećne bez svojih partnera. Uspevaju da prevaziđu razlike i da se zajednički suoče sa stresorima.

“Ljubav je reč”

Prema Dr Sternbergu, međutim, besprekornu ljubav može biti teže održati nego postići, jer su sve tri komponente ljubavi stalno uključene.

Bez ponašanja i izražavanja, strast se gubi i ljubav se može vratiti na tip saputnika.

Vaša veza je jedinstvena

Teorija dr Sternberga zavisi od činjenice da se važnost svake komponente može razlikovati od jedne do druge osobe ili od jednog do drugog para. Da, sve tri komponente su potrebne za idealnu romantičnu vezu, ali količina svake potrebne komponente variraće od veze do veze, ili čak tokom vremena unutar određene veze. Poznavanjem načina na koji ove komponente međusobno komuniciraju može pomoći da se označe područja kojima je potrebno poboljšanje.

Prevod:

Izvor: Verywellmind

Advertisements

2 replies

    • Hvala Herr Momo, mnogo mi je drago što je tako 🙂 I puno mi znači kada mi to neko kaže, jer onda ima smisla sve ovo što radim i to me čini vrlo, vrlo srećnom 🤗

Leave a Reply