Karl Jung – kolektivno nesvesno

Za Frojda, nesvesno je jednostavno deo uma koji skladišti iskustva koja su potisnuta i zaboravljena. Jung je, međutim, ovu ideju izveo iznad individualnog nivoa.

Osećanja, misli, sećanja, rituali, mitovi… Sa teorijom o kolektivnom nesvesnom, Karl Jung tvrdio je da su zajednički elementi čovečanstva vrsta mentalnog nasledstva. Kao socijalna grupa, mi nasleđujemo ta značenja. Prema Jungovoj teoriji, ta značenja nekako utiču na naše ponašanje i emocije.

Ne sumnjam da ste čuli za taj poseban doprinos Karla Junga svetu filozofije i psihologije. Ta ideja učinila je da se udalji od psihoanalitičke teorije. Takođe ga je udaljila još više od Sigmunda Frojda. Za Frojda, nesvesno je jednostavno deo uma koji skladišti iskustva koja su potisnuta i zaboravljena. Jung je, međutim, ovu ideju izveo iznad individualnog nivoa.

“Klatno uma oscilira između smisla i besmisla, a ne između ispravnog i pogrešnog.” – Karl Jung

Psihijatri i psiholozi nisu smatrali nesvesno kao ličnu manifestaciju individue. Potpuno suprotno tome, u njegovoj kliničkoj praksi i ličnom iskustvu, intuitirao je neku vrstu univerzalne svesti koja ide mnogo dublje. Kolektivno nesvesno više je ličilo na zvezdanu noć, ili iskonski haos iz kojeg arhetipovi potiču. To je mentalno nasleđe koje svi ljudi dele.

Malo je teorija koje su tako kontroverzne kao što je ova u psihologiji. Jungova teorija pokušala je da razume podsvesne mehanizme koji utiču na naše misli i ponašanja.

Da li Jungova teorija o kolektivnom nesvesnom ima bilo kakvu praktičnu primenu?

I sam je Karl Jung jednom rekao da je teorija o kolektivom nesvesnom jedna od onih ideja koja je toliko transcendentna i bitna da zvuči apsurdno. Međutim, ukoliko se zagledate dublje u ideju, počinjete da uočavate poznate i čak otkrivajuće elemente.

Ovo je jedan od temelja Jungovske misli. Ipak, takođe je i srž mnogih problema Karla Junga. Kao što je i objasnio u svojim knjigama, proveo je pola svog života braneći teoriju o kolektivnom nesvesnom od onih koji su ga kritikovali što ne koristi naučni metod za njeno razvijanje.

U ovom trenutku se možda pitate šta je tačno kolektivno nesvesno. Najednostavniji način da shvatite je korišćenje analogije. Ne možete razmišljati o teoriji kolektivnog nesvesnog Karla Junga kao o nasleđenoj bazi podataka. Više je poput baze podataka u oblaku koja skladišti suštinu našeg ljudskog iskustva i kojoj svi pristupamo nesvesnim delom uma.

Isto tako, kolektivno nesvesno sastoji se od nekoliko određenih elemenata: arhetipova. Ovi mentalni fenomeni su poput jedinica znanja. Oni su instinktivne mentalne slike i misli koje svi imamo o svom okruženju. Jedan od primer te ideje jeste “materinstvo” i šta ono nama znači. Još jedan primer je “persona” kao slika nas samih koju sa drugima želimo da delimo i “senka” koja predstavlja ono što želimo da sakrijemo od drugih ili čak i od nas samih.

Arhetipovi, emocije i svrha teorije Karla Junga

Kolektivno nesvesno Karla Junga pokušava da razgraniči životnu činjenicu. Niko od nas ne razvija se u balonu, niko od nas nije odvojen od društva.  Svi smo zupčanici u kulturološkoj mašini. Postoji sofisticirani entitet koji nas hrani nacrtima za život i unosi značenja u nas koja nasleđujemo od onih koji su živeli pre nas.

Samim tim, arhetipovi koje smo pomenuli ranije, podsećaju nas na emocionalne obrasce koje svi imamo. Kada dođemo na ovaj svet, mi stvaramo vezu sa našim majkama. Istovremeno, kako razvijamo sopstveni identitet, želimo da nas drugi zbog toga vrednuju i poštuju. Takođe biramo da krijemo ono što nam se ne sviđa ili zbog čega se osećamo neprijatno.

Teorija Karla Junga i njegova ideja o kolektivnom nesvesnom reflektuje mnoge naše najdublje ljudske instinkte. Tu pronalazimo ljubav, strah, socijalnu projekciju, seks, mudrost, kao i dobro i loše. Samim tim, jedan od ciljeva švajcarskog psihologa bio je da pomogne ljudima da izgrade autentično i zdravo ja u kome svi arhetipovi mogu da funkcionišu u harmoniji.

Još jedan interesantan aspekt teorije o kolektivnom nesvesnom Karla Junga je da je verovao da se naša mentalna energija vremenom menja. Svaka generacija ima kulturološke, sociološke i ekološke razlike. Sve to utiče na um i nesvesne ravni gde se oblikuju novi arhetipovi.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Advertisements

5 replies

  1. Da li je bio seksualno zlostavljan kao dete? Nema nikakvog razloga da razumni ljudi prate i vrednuju naučno nedokazane tvrdnje… slomljenih ljudi.
    Mislim da je logički nemoguće dokazati kolektivno nesvesno kao i kolektivno svesno.
    ” Niko od nas ne razvija se u balonu, niko od nas nije odvojen od društva. Svi smo zupčanici u kulturološkoj mašini. Postoji sofisticirani entitet koji nas hrani nacrtima za život i unosi značenja u nas koja nasleđujemo od onih koji su živeli pre nas.” Te tvrdnje su proizvoljne, besmisleno uopštene i bez naučnih dokaza.
    “Istovremeno, kako razvijamo sopstveni identitet, želimo da nas drugi zbog toga vrednuju i poštuju.” Da li želimo da nas drugi vrednuju i poštuju ili samo da nas ne povređuju? Primera radi, imao sam neka iskustva tokom traženja posla kada bi poslodavcu bilo veoma važno njegovo mišljenje o meni kao osobi i suprotno – što je besmisleno jer su u takvom ljudskom kontaktu jedino važni interesi tj. da li mu donosim novac ili ne i da li ćemo napraviti razumne i primenljive dogovore.
    Meni je potpuno svejedno da li će me ljudi uopšte, vrednovati i poštovati… Jedino je važno odsustvo nasilja i razumni dogovori. U životu… treba štedeti emocije za dostojne ljude… Prema svima ostalima – kamen umesto lica, staklo umesto očiju i led u glasu… Tek kada dokažu dostojnost promeniti to.
    Umesto laži kolektivnog identiteta koja se provlači takvim besmislicama, treba da se borimo za kulturni identitet. Taj identitet je posledica slobodnog opredeljenja slobodnih ljudi. Nije nikako nametnut, već se radi o jako dubokim razlozima nastajanja i održavanja tradicije, običaja i zajednice koja ih uspostavi. Ono čemu smo naučeni od predaka zapravo, psihološki gledano služi da nas stalno potvrđuje kao deo određene kulture i da potvrđuje drugima da delimo određene zajedničke interese i vrednosti. To nas ne čini istim u smislu laži kolektivnog identiteta već se radi o ljudima koji razumno i slobodno prepoznaju da su vrednosti tradicije, običaja i zajedništva slobodnih ljudi ono što ih ne samo održava naspram drugih zajednica kakve god da su – nego i čini život lakšim i boljim.
    Primera radi, Srbi slave slavu. To je običaj koji nije vezan samo za veru. Postoji rekao bih dosta ljudi koji je slave a da “nisu neki” ili čak nisu uopšte vernici. Zašto to rade? Pokazuju pripadnost vrednostima kulture. Stalno šaljemo takve poruke našem okruženju: “Ja sam uz vas. Ako bude stani-pani borićemo se zajedno” Mislim da je moguće pratiti svaki običaj, svaki nazor koji isprva izgleda nepotreban do njegovih veoma racionalnih početaka a u vezi zajedničkih interesa i vrednosti. To ne čini kolektivni identitet ili kolektivno svesno i nesvesno, što je logički nemoguće dokazati jer jelte – nemamo jedan zajednički mozak, već samo razumne zajedničke interese koji čine život lakšim i lepšim 🙂

      • Razumljivo je da nastupate pomalo ironično i podrugljivo…. Mislim da to radite zato što ste ubeđeni da je stručnost u smislu formalnog obrazovanja… da kažemo presuđujuća vrednost za bavljenje nekom temom. Nije. To je samo formalno obrazovanje. Mogli bismo veoma dugo govoriti koliko su društvene nauke uopšte nauke, kao i koliko su zaražene zločinačkom ideologijom.
        Međutim, nije ni moguće drugačije nastupati nego iznositi ono što vidim kao razumne primedbe raznim idejama. Niko nije stručan za sve, ali se jednostavno kao slobodni ljudi moramo snalaziti kako znamo i umemo u javnom govoru i uopšte. To je nužnost da bismo izbegli ideje koje mogu da potpuno unište jedno društvo.
        Posebno zanimljivo pitanje je povezivanje znanja znate… Učiti stvari kao što se uče u formalnom obrazovanju Srbije tj. komunističkim kampovima za indoktrinaciju je suludo. Mislim i da je tako namerno postavljeno. Još jedna zanimljiva tvrdnja koju sada iznosim je da studije i celo formalno školovanje u Srbiji traju toliko ne zbog stvarne potrebe već da bi demotivisali ljude da se bore. Nema nikakve potrebe da recimo školovanje pravnika i lekara traje koliko traje, ali traje jer kada konačno steknu priliku da se bave svojom strukom – već je vreme za porodicu i decu znate… pa su manje spremni da menjaju stvari… Čitav sistem zla. Mogu sa punim autoritetom to da govorim jer sam prošao kroz taj teror i postao pravnik na državnom Univerzitetu znate – i žao mi je zbog toga. Mene su… naterali da završim državni fakultet 🙂

        • …hvala za komentar pretstavnice Zakona…necu da dajem svoj komentar jer cete opet imati kilometarsku repliku a samim tim cu Vam oduzeti slobodno vreme…zivi bili i hvala sto smo se upoznali na ovo divno mesto ovde.

Leave a Reply