Ne morate da razumete moje mentalno zdravlje – samo me saslušajte

Posted by

Borila sam se sa depresijom 16 godina. Glavni okidač bilo je maltretiranje, jer moj život je priča puna događaja i sada verujem da je vreme da počnem da pričam i podržavam druge ljude.

Razumem da su za priču ekstremno teške depresija, anksioznost i druge mentalne zdravstvene dijagnoze. Mnogi ljudi tokom godina, uključujući prijatelje i članove porodice, nisu shvatali kada sam govorila o sopstvenom mentalnom zdravlju. Govorili su mi “Ali ti si uvek tako srećna!”, zato što sam postala ekstremno dobra u nabacivanju lažnog osmeha, fasadi “Ako se ponašam kao da je sve ok, niko neće primetiti da sam drugačija”.

Sada ne želim da me ljudi vide drugačije; ipak i dalje imam takozvane “prijatelje” koji komentarišu na društvenim mrežama moje mentalno zdravlje.

Skoro sam bila u situaciji gde su se anksioznost i depresija javljale do te tačke da sam jednostavno želela da budem u svojoj kući i da se sa svoja tri dečaka osećam sigurno. Nisam želela nigde da idem i nisam želela da se družim. Prijatelji su me zvali da idem do njih i ja sam im rekla ne. Objasnila sam da samo želim svoj prostor, sigurnost da budem iza sopstvenih vrata. Osetila sam se dovoljno sigurnom da budem u mogućnosti da im kažem tu informaciju.

Ali kasnije sam videla na društvenim mrežama da su postavljali neke komentare – kako će da se zaključaju daleko od svih i da mentalni zdravstveni problemi ne treba da utiču da budete sa prijateljima.

Sve to doprinelo je da se osećam lošije, da se osećam iznevereno i neshvaćeno.

Želela sam da moji prijatelji poštuju moje odluke i to kako se nosim sa sopstvenim mentalnim zdravljem. Cenila sam što su ponudili da provedu vreme sa mnom, ali nisam želela da na silu izlazim iz svoje zone komfora u trenutku kada mi je bilo potrebno da se osećam sigurno i bezbedno. U tim trenucima znam kako da pomognem sama sebi i šta mi je potrebno da uradim.

Mislim da je važno da se osoba sasluša i da ako ljudi ne shvataju šta joj je potrebno ili zašto joj je to potrebno, da i dalje treba da poštuju vaše želje.

Moje iskustvo nije me sprečilo u želji da pomognem ili podržim druge. Postupci neke osobe samo pokazuju njene istinske boje, nikako naše sopstvene. Želim da napravim razliku i da pomognem onima iz moje okoline koji žele da ih saslušam, ali takođe i one koji možda ne shvataju uticaj sopstvenih reči na druge.

Toliko sam srećna što sam sposobna da pomognem drugima i time što delim osećanja skoro sam bila u mogućnosti da podržim bliskog prijatelja koji je prolazio kroz tugovanje nakon gubitka.

Ne želim da me ljudi sažaljevaju, ali definitivno ne želim da ljudi misle da je ok da potcenjuju moja osećanja zbog sopstvenog sebičluka. Mentalno zdravlje je veoma važno i uvek ga treba shvatati ozbiljno.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

Leave a Reply