Karl Jung o prevazilaženju anksioznih poremećaja

“Večno oklevanje neurotičara da se lansira u život lako se objašnjava njegovom željom da stoji po strani kako se ne bi uključio u opasnu borbu preživljavanja. Ali bilo ko ko odbija da iskusi život mora gušiti sopstvenu želju za životom – drugim rečima, mora počiniti delimično samoubistvo.” – Karl Jung, Simboli transformacije

U prethodnom članku objašnjavali smo da je Karl Jung verovao da nas uzroci anksioznih poremećaja i drugih neurotičnih patnji mogu naučiti o našem načinu života. Uzroci neuroze, prema Jungu, uvek se pronalaze u sadašnjosti, u konfliktnom načinu života ovde i sada. Izbijanje neuroze funkcioniše na perspektivan način. Signalizira nam da životni put na kome se trenutno nalazimo ne doprinosi našem blagostanju, ili kako je Jung napisao:

“Izbijanje neuroze nije samo pitanje slučajnosti. Po pravilu je najkritičnije. To je obično trenutak kada se zahteva novo psihološko prilagođavanje, nova adaptacija.” – Karl Jung, Frojd i psihoanaliza

Put prema oporavku, prema Jungu, ne zahteva proživljavanje sećanja iz detinjstva ili rad na porodičnim sukobima. Jer, osim ako nismo bili žrtva neke traume koju tek treba da procesuiramo, naša sećanja iz detinjstva neće nas osloboditi trenutne patnje. Ono što je potrebno je novi stav – što podrazumeva  “svesrdnu predanost životu” (Karl Jung, Simboli transformacije) i što čini “snažni poriv da razvijemo [našu] sopstvenu ličnost…predstavlja imperativnu dužnost” (Karl Jung, Frojd i psihoanaliza). Potrebno je da odstupimo od sopstvenog života i uspostavimo jedinstven pravac našeg postojanja, u kome smo mi, a ne drugi ljudi, konačan autoritet.

“Sva [energija] utkana u porodične veze mora se povući iz užeg kruga u veći. Zato što psihičko zdravlje odraslog pojedinca, koji je u detinjstvu bio puka čestica koja se vrti u rotacionom sistemu, zahteva da on sam postane centar novog sistema.” – Karl Jung, Simboli transformacije

Prvi korak ka oporavku, jednostavan je u teoriji, ali težak u praksi. Potrebna nam je jasnija slika o tome ko smo mi i kuda smo krenuli. Ne možemo više priuštiti lažiranje realnosti. Umesto da bežimo od sopstvenih poteškoća, negiramo sopstvene mane, ili okrivljujemo životne okolnosti koje su mimo naše kontrole, samoprihvatanje mora postati pravilo. Jer kako je Jung objasnio:

“Neuroza…nije sramota…To nije fatalna bolest… ali postaje sve gora ukoliko je neko odlučan da je ignoriše.” – Karl Jung, Civilizacija u tranziciji

I dok se mnogi plaše onoga što mogu videti ako se iskreno zagledaju u sebe, u praksi je samoprihvatanja zapravo oslobađajuće. Nije više potrebno da trošimo toliko puno energije negirajući sopstvene mane i skrivajući ih od sebe i od drugih ljudi. Umesto toga, ta energija može se iskoristiti u bolje svrhe u vidu doprinosa ličnom rastu i promovisanju našeg oporavka. Za odvažne među nama, Jung je sugerisao da je jedan od načina da steknu bolju sliku povodom toga ko smo, je da se okrenemo nekome kome verujemo za iskrenu procenu našeg karaktera:

“…jedan od najvažnijih efikasnih terapeutskih faktora je izlaganje sebe objektivnoj proceni drugih.” – Karl Jung, Teorija psihoanalize

Kako bi postali svesniji i kako bi lakše prihvatali stvari, takođe je potrebno da prepoznamo kuda idemo ukoliko ostanemo neurotični. Često oni pogođeni anksioznim poremećajem, pogotovo u početnim fazama bolesti, veruju da će izbegavanjem stvari koje uzrokuju njihove simptome, relativno udoban život biti i dalje moguć. Upravljanje simptomima, a ne oporavak, postaje njihov osnovni cilj. Ali taj put često vodi u samouzrokovani pakao. I dok izbegavanje situacija, aktivnosti i životnih zadataka koje uzrokuju simptome možda u početku predstavlja minimalnu neprijatnost, vremenom, što će mnogi neurotičari i potvrditi, praksa izbegavanja životnih prepreka vodi ograničenjima na najgore moguće načine. Iz tog razloga, Jung je verovao da je ključno da neurotičar prepozna da iako oporavak nije lak, ipak je dugoročan i dokazano je da je manje naporan nego ostati u grčevima neuroze. Ili kako je Jung napisao:

“Let iz života ne oslobađa nas od zakona starenja i smrti. Neurotičar koji pokušava da se izbavi iz životnih potreba ne dobija ništa i samo se opterećuje stalnim predviđanjem starenja i umiranja, što se čini naročito okrutnim zbog potpune praznine i besmislenosti njegovog života.” – Karl Jung, Simboli transformacije

Jung je uporedio zadatak oporavka sa usponom na strmu planinsku stazu, dok je sugerisao da oni koji nikada ne pokušavaju nalik su pojedincima koji sede na prijatnom putu u dolini ispod, ne shvatajući da pobesneli bik ide direktno ka njima. Ali kako ih ne bi nadvladao očaj u prepoznavanju da ne ostaje lako bekstvo, potrebno je da zapamtimo da nam neuroza nudi šansu da otkrijemo put u životu koji je daleko ispunjeniji od onog kojim trenutno idemo. U stvari, oporavljanje od neuroze može rezultirati novim nivoom psihološkog zdravlja i stepenom otpornosti, koji se ne nalazi kod onih koji nikada ne iskuse takvu patnju. Neuroza, drugim rečima, samo je prokletstvo ukoliko ostanemo zauvek zahvaćeni tim stanjem, ali je i blagoslov ukoliko pronađemo izlaz.

Ali i promena stava koja se stvara samoprihvatanjem i prepoznavanjem povodom toga kuda idemo ako ostanemo neurotični, samo je pripremni korak na putu ka oporavku. Realno rešenje leži u akciji. Potrebno je da prestanemo da budemo posmatrači života i da se “upustimo u neobičan svet sa svim svojim nepredviđenim mogućnostima” (Karl Jung, Simboli transformacije). U toj fazi postoji tendencija za one koji boluju od neuroze da žele da znaju tačno koje zadatke treba da ispune i koji put u životu treba da prate. Ali prema Jungu u tom pogledu treba biti oprezan, jer je, kako je napisao:

“Nije naše da sudimo po pitanju pravca pacijentovog života u budućnosti . Ne treba da zamišljamo i pretpostavljamo da znamo bolje od njegove ili njene sopstvene prirode, ili ćemo se dokazati kao edukatori najgore vrste… Bolje je odbiti svaki pokušaj davanja smernice i jednostavno pokušati da se izbaci olakšanje na sve što analiza izbaci na videlo, tako da pacijent može to jasno da vidi i da bude sposoban da izvuče odgovarajuće zaključke. Svi uvidi koje sam nije stekao neće biti dugoročni i ono što preuzme od autoriteta samo će ga održavati infatilnim. Bolje je staviti ga u poziciju da preuzme život u svoje ruke. ” – Karl Jung, Neke ključne tačke u psihoanalizi

Sa tim što je rekao, Jung nudi neke opšte savete koji će nam pomoći da izbegnemo ćorsokake. Prvo, upozorio je da neurotičar treba da bude oprezan sa konformitetom. Neki ljudi su neurotični zbog akutne osetljivosti na neadekvatnosti dominantnog načina života u njihovom društvu i sve dok teže konformizmu ostaće zarobljeni u svojoj patnji.

“Dakle dolazi do toga da unutrašnja pristojnost mnogih neurotičara ih sprečava da budu jedno sa današnjim moralom i da se ne mogu prilagoditi na duže staze sve dok moralni kodeks našeg doba ima praznine koje traže da se popune. ”- Karl Jung, Neke ključne tačke u psihoanalizi

Ti pojedinci, prema Jungu, nisu bolesni zbog toga što im nedostaje sposobnost da žive kao i svi drugi, oni su bolesni “zato što još uvek nisu našli novu formu za njihove najfinije težnje.” (Karl Jung) Umesto da prate dobro poznat put konformiteta takvi pojedinci su:

“…rođeni i predodređeni da budu nosioci novih kulturoloških ideala. Oni su neurotični sve dok se savijaju pred autoritetom i odbijaju slobodu za koju su predodređeni.” – Karl Jung, Neke ključne tačke u psihoanalizi

Ali ne spadaju svi neurotičari u klasu “nosilaca novih kulturoloških ideala”. Mnogi ljudi su neurotični jednostavno zbog toga što su nevoljni da se suoče sa onim zadacima života koji sve nas, zbog ljudske prirode koju svi delimo, prirodno guraju napred – potreba da prenesemo sopstvene gene, održavamo društveni život, učestvujemo u nekim vrstama produktivnog rada ili da se na kraju suočimo sa sopstvenom smrću.

U tim slučajevima pitanje usaglašenosti ili neusklađenosti se ne primenjuje, oporavak je jednostavno pitanje suočavanja sa životnim zadacima koje smo predugo izbegavali, ili kako je Jung rekao:

“Ranije, zbog svoje bolesti, pacijent je delimično ili u potpunosti stajao izvan sopstvenog života. Shodno tome zanemario je mnoge svoje dužnosti, bilo da se radilo o društvenim dostignućima ili u pogledu njegovih ljudskih zadataka. On mora da se vrati ispunjavanju tih dužnosti ukoliko želi ponovo da bude dobro.” – Karl Jung, Teorija psihoanalize

Za one čija je neuroza vodila dramatičnom ograničenju u pogledu aktivnosti, određen zadatak koji je izabran nije previše bitan. Potrebno je da samo nađemo nešto čemu ćemo težiti, a što će pomoći u izvršenju tranzicije iz unutrašnjeg carstva naših sumnji, briga i intruzivnih misli ka spoljašnjem svetu ljudi, mesta i stvari. Korisnu praksu u tom pogledu preporučio je Jungov kolega Alfred Adler. Treba da zamislimo sebe oslobođene od neuroze i takođe oslobođene od straha društvenog ismejavanja. U takvoj situaciji, šta bi izabrali da uradimo, ko bi želeli da postanemo? Takođe možemo da se okrenemo ka svojim snovima i fantazijama u potrazi za tragovima kojim pravcem u životu treba da krenemo, jer kako je Jung pisao:

“Bila bi, generalno, velika greška negirati bilo kakvu teleološku vrednost navodnih patoloških fantazija neurotičara. One su, u stvari, prvi počeci spiritualizacije, prvi pokušaji pronalaženja novih načina adaptacije.” – Karl Jung, Teorija psihoanalize

Kako počinjemo sa efektom ekstroverzije koja prati oporavak, fokusirajući našu energiju na život u svetu, umesto one prvobitne u našoj glavi, naši simptomi će verovatno splasnuti. Ali, kako Jung ističe,

“…budući da neuroza i nevolje koje je prate nikada nisu ispraćene osećajem da smo dobro uradili posao, dužnosti neustrašivo izvršene i patnja koja dolazi od korisnog rada i od pobede nad realnim teškoćama donosi sa sobom trenutke mira i zadovoljstva koji daju ljudskom biću neprocenjiv osećaj da je zaista proživeo sopstveni život.” – Karl Jung, Opšti aspekti psihoanalize

Mnogi ljudi, međutim, nikada nisu poslušali poziv svoje neuroze koja ih je pozivala ka ispunjenijem životu, da pre nego što se upute tim putem, moraju pobediti svoje simptome. Ali ako se složimo sa Jungovom analizom, da su naši simptomi prvobitno rezultat naših izbora da stojimo po strani života, onda će takav pristup biti verovatno neuspešan. Moramo da prihvatimo da će oporavak biti jedino postignut ako smo voljni da se krećemo napred u prisustvu sopstvenog straha i anksioznosti. I sa tim na umu, ne postoji formula za naše izbavljenje, nikakav savet koji će krotke preobratiti u hrabre, jer kako je Jung mudro primetio:

“samo nas smelost može osloboditi od straha. I ukoliko se ne rizikuje, smisao života je na neki način narušen i celokupna budućnost osuđena na beznadežnu stagnaciju.”

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

Advertisements

Leave a Reply