Trumanov šou i buđenje svesti

I 22 godine nakon objavljivanja, film Trumanov šou (Piter Vir, 1998.) i dalje predstavlja obrazovni spomenik filozofije i psihologije. Ovaj film uspeo je jasno da opiše kompleksne procese buđenja svesti korišćenjem medija i simbola.

Savesnost i svesnost 

Da bi razumeli značenje buđenja svesti, potrebno je da razumemo šta je savesnost , a šta je svesnost.

Prema Vebsterovom rečniku, savesnost je saglasnost sa onim što pojedinac smatra da je tačno, ispravno ili moralno dobro. Svesnost je stanje bića koje karakterišu senzacije, emocije, volja i misao.

Stoga, buđenje svesti događa se kada osoba nije svesna da je prisutna u svetu, da postoji. Svesna je kada je nešto ili kada je povezana sa nečim u svetu.

Možemo takođe razmišljati o tom procesu u onom trenutku kada shvatimo naše postojanje. U tom trenutku, tračak svetla unutar nas počinje da sumnja u sve što nam je rečeno.

Kada dođemo do te tačke, možemo odlučiti da živimo sa onim što već znamo ili da prevaziđemo sopstvene strahove i nesigurnosti kako bi napustili “pećinu”.

Mit “pećine”

Grčki filozof Platon (427-347 p.n.e.) smislio je alegoriju “pećine” kako bi simbolizovao ljudsko znanje. Prema njegovoj teoriji, čovek je nalik zatvoreniku u pećini i sve što zna predstavlja samo senku, ili odraz, realnosti.

Ali realan život dešava se izvan pećine. Teško je da to razumemo, jer nikada nismo napuštali pećinu i navikli smo da radimo sa senkama. Drugim rečima, ne znamo šta je realno ili se toga plašimo.

Šta je naša pećina? Naš porodični dom i okruženje u kome smo odrasli. Normalno, skup vrednosti usađen u detinjstvu. To mogu biti religiozni, politički ili bilo koji drugi pogledi.

Mi verujemo u tradicije koje nasleđujemo od rođenja u određenoj zajednici i koje nam daju identitet. Zato mnogi ljudi ne vole nove stvari. Oni se plaše da ne izgube sopstveni identitet.

Ljudska bića uvek traže sigurnost. Otuda naša sklonost prihvatanju tradicija koje praktikuju naši najmiliji. Međutim, ni društvo ni porodica ne uče nas kako da “gledamo” (iako bismo to mogli da posmatramo).

Ne ohrabruju kritičko razmišljanje. Nekolicina dece odrasta u okruženju odraslih koji ih uče da analiziraju, upoređuju i imaju sopstveno mišljenje. Niko ih ne ohrabruje da vežbaju samosvesnost.

Trumanovo buđenje svesti

Truman, glavni lik filma, je čovek koji nikada nije doneo sopstvenu odluku. Od trenutka njegovog rođenja, televizijski program uzeo ga je za protagonistu sopstvenog šou programa.

Sve odluke koje donosi (sastanci, venčanje, kupovina kuće, posao…) nisu zapravo njegove odluke. Tvorac televizijskog programa vodi sve njegove postupke. Tvorac, u ovom slučaju, upoređen je sa bogom.

Truman je srećan i u potpunosti nesvestan svega toga. On živi u ogromnoj kući koju su producenti izgradili za njega, u gradu.

Čak i kada posumnja u nešto ili oseti sumnju, on ne može da ostavi taj svet, jer ga strah kontroliše. Producenti šou programa usadili su određene strahove u njega, kao što je strah od okeana i trauma koju je doživeo sa svojim ocem.

Ali dolazi trenutak kada više ne može ignorisati svoje sumnje zato što njegov svet nije ono što je nekada bio.

Istina je da smo svi nalik Trumanu. Jedina šansa da budemo autentični je kada osetimo tu iskru, tu svest. Naša volja jedina je stvar koja nam može pomoći da prevaziđemo strah povodom toga šta nas može čekati na drugoj strani.

Razmišljanje je najčistiji čin slobode

Kada probudimo sopstvenu svest, stičemo energiju i odlučnost da napustimo zonu komfora i okruženja. Osećaj da će stvari biti jasnije ako se distanciramo od uobičajenog nas ohrabruje…

I onda kasnije, upitamo sami sebe: Šta želim da radim sa svojim životom? Da li me moja uverenja i dalje zadovoljavaju? Kome verujem? U šta verujem? Šta je istina?

Odgovori bi trebali da budu vredni vama, bez obzira na mišljenje drugih ljudi. To je zato što su za vas savršeni. Skrojeni su za vas, a ne za nekog drugog.

Lako je pomisliti da nismo slobodni zato što imamo odgovornost (porodicu, školu, posao), ali zaista razmišljanje je najpristupačniji čin slobode.

Slobodni smo da razmišljamo i zamišljamo šta poželimo. Takođe smo slobodni da donosimo odluke koje se baziraju na našem razmišljanju. Truman – takođe je dobio priliku da sazna istinu.

Kada se grčevito držimo onoga što znamo i onoga čemu smo učeni u detinjstvu, blokiramo sopstveni rast. Ali možemo prevazići strah od nepoznatog i potražiti znanje.

Tada krećemo sopstvenim putem i  stičemo sopstvene principe, vrednosti i uverenja. Oni će biti zdraviji, autentičniji i manje disonantni.

Prevazilaženje tih strahova učiniće da se osetite slobodnije. Da bi to uradili potrebna su vam dva sastojka: buđenje i hrabrost.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Advertisements

Categories: Filmovi

Tagged as: , ,

Leave a Reply