Zelena milja: Istinski moćan film

Neki filmovi više su od zabave, oni dodiruju našu dušu. Zelena milja (1999.) svakako je jedan od takvih filmova.

To nije lak film da bi ga saželi u nekoliko reči. Zato smo odlučili da posvetimo ovaj članak ovoj neverovatnoj kreaciji “Sedme umetnosti”.

Jedinstven film

Ne govorimo to samo tako. Zaista je jedinstven. Zašto? Kao prvo, Zelena milja je jedan od onih filmova koje je teško katalogizirati ili etiketirati. Neki kritičari definišu ga kao dramu. Drugi kažu da je to misterija. Neki ljudi čak kažu da najviše odgovara žanru naučne fantastike.

Iskreno, svi su u pravu što taj film svrstavaju u te žanrove. Ali istovremeno, takođe greše. Zelena milja ima dovoljno različitih elemenata da pripada bilo kojoj od tih kategorija, a da ne pripada nijednoj. Film je inače adaptacija knjige Stivena Kinga istog naziva.

Ipak, taj film nije jedinstven samo zato što ga je teško klasifikovati. Takođe ima apsolutno jedinstvene pojedinačne likove, zaplet i kontekst. Glavni lik je zatvorski čuvar Pol Edžkomb. Njegov posao je da čuva zatvorenike u odeljenju za izvršavanje smrtnih kazni (nadimak “zelena milja”) u zatvoru Cold Mountain (Hladna planina) tridesetih godina u Luizijani.

Edžkomb, zajedno sa svojim timom zatvorskih čuvara, počinje da doživljava čudne stvari nakon dolaska neobičnog zatvorenika, Džona Kofija. Kofi je crnac, visok preko 2 metra. Izuzetno je snažan i izuzetno osetljiv. Vremenom, Džon Kofi pokazuje koliko je zaista poseban, zahvaljujući njegovim neverovatnim moćima.

Emocija je istinska zvezda Zelene milje

Pol i Džon su, na papiru, glavni likovi. Time rečeno, jedan element koji je prisutan tokom celog filma jesu emocije. To kažemo zato što je jedan od glavnih uspeha filma u mnoštvu različitih emocija koje se mogu probuditi u gledaocu. To može biti smešno, intenzivno dramatično, sumnjivo i čak i zastrašujuće.

Džon Kofi je sredstvo za tu emocionalnu snagu. Uprkos tome što je osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva dve devojčice, taj misteriozni zatvorenik deluje osetljivo, naivno i optimistično kao dete. Postoji jasan kontrast između načina kako se ponaša i načina na koji ga možemo posmatrati, a koji se bazira na njegovoj čistoj veličini.

Džon takođe ima specijalnu moć: on se može otarasiti bolesti koje gutaju ljude. Kako priča napreduje, on te moći koristi na sve više ljudi. Njegova ekstremna osetljivost daje mu sposobnost da se saoseća sa bilo kim u bolu i on koristi sopstvenu moć da im donese olakšanje.

Neosporna dobrota Džona Kofija

Da li su neki ljudi istinski dobri, dok su neki istinski zli? Lično nisam takvog mišljenja. Mislim da postoje postupci, ponašanja i stavovi koje možemo opisati tim terminima, ali čak i to ima tendenciju reduktivnog i pojednostavljenog pogleda na realnost.

Međutim, Džon je definitivno jedan od onih ljudi koji se generalno opisuju kao dobri. Moć koju smo pre pomenuli, pretvara ga u osobu koja pokušava da čini dobro gotovo instinktivno.

Njegov lik predstavlja postupanje zasnovano na dobro razvijenom moralnom kompasu. On koristi sopstvenu moć za svakoga kome je potrebna, bilo da su dobri prema njemu ili ne.

Tužna lekcija

U okruženju ispunjenom mržnjom gde ljudi nose oružje, ubijaju i zloupotrebljavaju svoje moći, Džon Kofi je gotovo nalik čudu. On je moćna snaga prirode. Koren te moći je ljubav, koju izražava na mnogo različitih načina, kao i u njegovom uživanju u malim stvarima.

Kada bi se takav natprirodan čovek pojavio u našim životima, u principu ne bi imali izbora osim da ga pazimo kako bi mogao da čini dobro u svetu, kako bi mogao da pomogne svakoj osobi koju dodirne.

Ali to se ne događa u filmu. Zbog serije događaja i činjenice da je Džon crnac u Americi, on nema srećan kraj. Na kraju, osuđen je na električnu stolicu. Čudna stvar je što izgleda da on želi da to bude njegov kraj.

U neosetljivom svetu, hipersenzitivnost mu uzrokuje više bola koji može da podnese. Ali realan svet, onaj u kome živimo, ne razlikuje se zaista puno od sveta Zelene milje. Imam loš osećaj da Džon, ukoliko bi živeo u našem svetu, imao isti nesrećan kraj.

U životu, neki ljudi čini se da čine dobro gde god pođu, čak iako ne znaju zašto. Ali mi ne dajemo tim ljudima tretman kakav zaslužuju. To je tužno, zato što je u ovom neosetljivom svetu bilo kakvo izražavanje osetljivosti istinski revolucionarno.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Categories: Filmovi

Tagged as: ,

Leave a Reply