Identifikacija, prevođenje i izražavanje teških emocija

Većinu emocija prilično je teško obraditi. Teške emocije kombinuju kontradiktorna osećanja. Međutim, identifikacijom i izražavanjem na odgovarajući način, promovišemo dobru komunikaciju sa sobom i sa drugim ljudima.

Teške emocije jesu one koje se ne predstavljaju u jasnom svetlu. Većina emocija je na neki način teška. Na primer, istovremeni osećaj mržnje i ljubavi češći je nego što mislite. Još jedan čest primer je kombinacija saosećanja i ljutnje ili ljutne sa tugom. Ponekad uživamo da generalizujemo sopstvena iskustva i prosto ih svrstavamo u opterećujuće. Međutim, važno je naučiti da identifikujemo emocije koje uzrokuju različita emocionalna stanja.

Ponekad, moramo zaista mnogo raditi na prepoznavanju takvih osećanja, na njihovom prevođenju u misli i zatim na njihovom izražavanju naglas. Svaki od tih koraka može biti poprilično kompleksan, ali ti koraci takođe predstavljaju izlaz iz emocionalnog stanja u kome ne želimo da ostanemo.

Jedna stvar je sigurna: nema dovoljno reči da izrazite teške emocije. Zato možda poezija postoji. Poezija je više od umetničke manifestacije. Oni koji pišu veruju da je to odličan način da podele sopstvene teške emocije sa ostatkom sveta. Isto važi i za ostale ljude koji izaberu da propuste svoje emocije kroz bilo koji drugi vid umetnosti.

“Ponekad reči nisu potrebne i jednostavnost izražavanja sebe putem umetničke forme jedan je od najboljih načina komunikacije.” -Emmanuel Jal

Teške emocije i njihovo izražavanje

Činjenica da reči nemaju direktan prevod sa jednog jezika na drugi odražava koliko je komplikovano utvrditi i izraziti teške emocije. Ne postoji moguć način da se njihovo značenje uzme iz jednog jezika u drugi, baš zato što su posebno kompleksne ili su povezane sa specifičnim društvenim kontekstom. Hajde da vidimo i nekoliko primera:

Freizeitstress: Ovo je nemačka reč koja se odnosi na stres koji doživljavamo kada izvodimo određene aktivnosti samo da bi ubili vreme.

Lítost: Ova češka reč ima veze sa osećajem koji dobijemo kada shvatimo da smo nepopravljivo jadni.

Gigil: To je filipinski izraz – ovo znači da želite nešto da “stisnete” koliko je slatko.

Sukha: Ovo je izraz na sanskritu koji se koristi da definiše vrstu sreće koja nije kratkotrajna. Odnosi se na intenzivnu, dugoročnu sreću.

U mnogim prilikama, ne postoji moguć način prevođenja tih čudnih pojmova sa jednog jezika na drugi bez produžavanja teksta. Isto važi i za teške emocije. Do sada, nismo našli način da ih identifikujemo, prevedemo ili izrazimo. To može biti prilično nelagodno, jer sposobnost da imenujemo emociju počinje sa njenom identifikacijom.

Kako identifikovati teške emocije

Većina nas navikla je da klasifikuje sopstvene emocije u pet osnovnih grupa: sreća, tuga, ljutnja, strah i gađenje. Naša uobičajena osećanja odgovaraju nekim od tih osnovnih emocija. Međutim, dođu vremena kada želimo da budemo precizni, a ne možemo zato što su te emocije prevelike. Možda je naš strah gađenje ili je naša ljutnja kukavičluk.

Ono što oblikuje teške emocije je činjenica da su one miks mnogih emocija koje se, navodno, veoma razlikuju jedna od druge. U cilju njihove identifikacije, prva stvar koju je potrebno da uradimo je da proces razmišljanja učinimo fleksibilnijim. Važno je razumeti da ih ne možemo podeliti u kategorije, jer ne odgovaraju “uobičajenim” emocijama.

Takođe, moramo prestati da procenjujemo emocije sa etičke tačke gledišta. U stvari, ne postoje dobre ili loše emocije. Zapravo, jedna određena emocija može biti velika ili loša u zavisnosti od situacije.

Ono što konačno odlučuje glavnu karakteristiku određene emocije je način na koji njom upravljamo i energija koju sa njom povezujemo. Drugim rečima, emocija može prethoditi našim postupcima, ali ih nikada ne opravdava. Potrebno je da razumemo da je u redu osećati tužnu radost. Nije potrebno da osiguravamo da jedno preovlada nad drugim. To znači da treba da prihvatimo sopstvene emocije takve kakve one jesu.

Važnost definisanja i izražavanja emocija

Samoizražavanje čini da se osetite slobodno. U suprotnom, držanje svega unutar sebe uzrokuje stres i anksioznost. Isto tako, verbalno izražavanje svega što osećamo obogaćuje komunikaciju sa drugim ljudima, kao što poboljšava i kvalitet unutrašnjeg dijaloga. Takođe podstiče razumevanje (i sebe i drugih), empatiju i unutrašnji/spoljašnji mir.

Da bi izrazili teške emocije, moramo analizirati i odvojiti emocije koje su prouzrokovale trenutno stanje, kao i uticaj jednih na druge.

Ako osećamo besnu radost, onda se suočavamo sa radošću i ljutnjom. Kada je reč o gađenju i strašnoj tuzi, tu postoje dve osnovne emocije i jedna specifična emocija. Svi ti koncepti mogu biti bolje definisani. Na primer, ljutnja je između ostalog, sinonim za iritantnost, smetnju i frustraciju. Važno je pronaći reč koja najbolje odgovara onome što osećamo.

Evo i vežbe koja pomaže da se kompletira proces identifikacije, prevođenja i izražavanja teških emocija. Koristite sledeću frazu: “Osećam se… kada…” i zatim popunite prazan prostor. Pokušajte da primenite tu frazu na sve emocije koje osećate. Zatim, pogledajte sve to što ste napisali i sastavite sve zajedno. Ovo je interesantna vežba koja ponekad rezultira poezijom i koja uvek rezultira boljim razumevanjem naših emocionalnih stanja.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Advertisements

Leave a Reply