Karl Jung i Senka: Skrivena snaga naše mračne strane

“Ono što ne osvestimo pojavljuje se u našim životima kao sudbina.” (Karl Jung)

fantasy-3468988_1280

Karl Jung poznat je po formulisanju koncepta senke, dela ličnosti koji se tokom našeg života, odnosi na tamu nesvesnog.

Priroda senke

“Senka je čuvena po mnogim poznatim imenima: primitivno ja, mračan blizanac ili brat u bibliji i mitu, dvostruka ličnost, potisnuto ja, alter ego i sl. Kada se suočimo sa našom mračnom stranom, koristimo metafore da opišemo te susrete sa senkom: upoznavanje demona, rvanje sa đavolom, spuštanje u podzemni svet, mračna noć duše, kriza srednjih godina.” (Connie Zweig, Susret sa senkom)

fantasy-2879984_1280

I dok je Jung poznat po podizanju svesti savremenog društva sa konceptom senke, taj aspekt odavno je prepoznat kao sveprisutna odlika ljudskih bića. 1886. godine pre nego što je Jung izneo sopstvene zaključke i razmišljanja, Robert Luis Stivenson napisao je čuvenu priču Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda. U priči, doktor Džekil predstavlja ugledni deo nečije ličnosti, ali kada se transformiše u gospodina Hajda, njegova ličnost iz senke stiče dominaciju nad njim i uništava mu život.

Iako je senka urođeni deo ljudskog bića, većina nas slepa je za njeno postojanje. Krijemo negativne kvalitete, ne samo od drugih ljudi, već i sami od sebe. Da bismo to uspeli da izvedemo, često kritikujemo i osuđujemo druge ljude kako bi osigurali izbegavanje fokusiranja na sopstvene mane i destruktivne tendencije. Idemo kroz život sa lažnim sjajem moralne superiornosti i sa uverenjem da smo kompletne ličnosti i da smo uvek u pravu, dok su drugi nemoralni i destruktivni.

mysterious-4830751_1920

“Nažalost nema sumnje da je čovek, u celini, manje dobar od slike koju zamišlja ili želi da ima. Svako nosi senku i što je ona manje prisutna u svesnom životu pojedinca, to je mračnija i intenzivnija. Po svemu sudeći, to stvara nesvesnu prepreku, sprečavajući većinu naših dobronamernih ciljeva.” (Karl Jung)

Osvešćivanje senke

Neki aspekti senke proizvod su evolucije. Mi imamo, kao i sve životinje, seksualne instinkte i agresiju koje težimo da potisnemo u cilju adaptacije svakodnevnim društvenim običajima i pravilima. Neki aspekti senke proizvod su vaspitanja. Osobine ličnosti i impulsi koji su kod naših roditelja ili nastavnika izazivali strah i anksioznost, na primer, naterali su ih da nas kažnjavaju ili kritikuju; i tako smo reagovali potiskivanjem tih karakteristika.

Postavljamo psihološke odbrane kako bi osigurali njihovo neizražavanje i na taj način se te karakteristike potiskuju u nesvesno. Kako svi ljudi imaju senku, ono što nas razlikuje od drugih, je stepen u kome smo toga svesni.

Kada senka ostane nesvesna, to pravi pustoš u našim životima. Potisnuti sadržaji ne nestaju tek tako, već funkcionišu nezavisno od našeg svesnog dela. Drugim rečima, senka ima kapacitet da nadvlada naš svesni ego i preuzme biće, vršeći kontrolu nad mislima, emocijama i ponašanjima. Kada se to desi možemo biti nesvesno uvučeni u teška vremena, sve vreme ostajući u neznanju da su ova problematična razdoblja bila nametnuta, a ne proizvod loše sreće ili sudbine.

fear-4750252_1280

“Psihološko pravilo kaže da kada se unutrašnja situacija ne osvesti, ona se dešava spolja kao sudbina. To znači sledeće, kada pojedinac ostane nepodeljen i ne postane svestan svoje unutrašnje suprotnosti, svet mora izvršiti sukob i rastrzati ga u suprotne polovine .” (Karl Jung)

Nesvesna kontrola koju senka može sprovoditi nad nama takođe se računa u samodestruktivna ponašanja sa kojima se mnogi pojedinci bore i koja nisu sposobni da kontrolišu, uprkos tome što svesno znaju da bi im bilo bolje da se ne upuštaju u takve akcije. Mnoge zavisnike vodi njihova senka, što objašnjava unutrašnji “rat” koji postoji u njima. Jednog trenutka oni kažu sebi da će ostaviti svoj porok i živeti čiste živote i sledećeg trenutka senka nadvladava svesni ego i oni entuzijastično traže sledeće piće, droge, ili seksualno oslobađanje. Kao što je Robert Luis Stivenson zabeležio u svojoj knjizi Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda, čovek nije jedno, već zaista dvoje; on ima svesnu ličnost i senku, od kojih se svaka bori za nadmoć unutar njegovog uma.

 “Čovek mora da shvati da poseduje senku što je mračna strana njegove ličnosti; on je primoran da prepozna svoju “inferiornu funkciju”, bar samo iz razloga što ga tako često preplavljuje, sa rezultatom da će svet svesnosti njegovog svesnog uma i njegovih etičkih vrednosti podleći invaziji mračne strane. Celokupna patnja koju je čovek doneo svojim iskustvom urođenog zla u sopstvenoj prirodi – celokupan nemerljiv problem “prvobitnog greha”, u stvari – preti da uništi pojedinca usled anksioznosti  i osećanja krivice.” (Dubinska psihologija i nova etika, Erich Neumann)

Da ne bi bili žrtva “posedovanja senke”, moramo da postanemo svesni sopstvenih kvaliteta senke i da ih integrišemo u svesni deo ličnosti; prihvatajući ih otvorenih ruku, ne kao gnusne aspekte sebe, već kao neophodan i vitalni deo našeg bića. Sa tim na umu, korisno je shvatiti da zadatak u životu nije da postanemo savršeni, već da postanemo celina. I kao što celovitost podrazumeva i dobro i zlo, svetlost i tamu, dostizanje celovitosti u razvoju ličnosti zahteva da integrišemo svoju senku u svoju ličnost.

fantasy-2861107_1280

“Ne postaje se prosvetljen zamišljanjem figura svetlosti, već čineći mrak svesnim. Pomenuti postupak, međutim, nije diskutabilan i stoga nije popularan.” (Karl Jung)

Međutim, kako Jung aludira u gore navedenom pasusu, to je ekstremno teško. Većina neće i ne želi da prizna da duboko u sebi nisu potpuno virtuozna, nesebična i dobra ljudska bića, već da umesto toga sadrže sebične, amoralne i nemoralne impulse i kapacitete. Većina bi pre obmanjivala sebe sa slepim optimizmom o “dobroti” svoje prirode, zbog čega većina ostaju fragmentirani pojedinci koji nisu upoznati sa svojim unutrašnjim dubinama.

“Susret sa samim sobom je, u početku, sastanak sa sopstvenom senkom. Senka predstavlja uski prolaz, uska vrata, čijeg bolnog stezanja niko nije pošteđen ko se spusti u duboki bunar. Ali čovek mora da nauči da poznaje sebe, kako bi znao ko je.” (Karl Jung)

Skrivena snaga senke

Ono što je posebno interesantno je ideja da senka sadrži ne samo destruktivne aspekte ličnosti, već takođe i moćne, kreativne i snažne mogućnosti. Tokom našeg razvoja određene osobine i impulsi osuđivane su od strane porodice, prijatelja, nastavnika, ne zbog brige već zbog zavisti, straha, neznanja ili ljubomore. Sklonost da se pridržavamo društvenih očekivanja takođe je uzrokovala da potiskujemo talente, urođene sposobnosti i impulse koji bi nas učinili efikasnijim bićima u svetu ako bismo negovali i razvijali potencijal.

Na primer, danas je sve rasprostranjenije da psiholozi dijagnostikuju pojedince koji dovode u pitanje autoritet i pokazuju znake ekstremnog samopouzdanja kao patološkog, pateći od stanja koje zovu “anti-autoritativni”. Pojedince koji su previše samouvereni u našem sve kolektivnijem i zavisnijem društvu mnogi vide kao pretnju. Oni su usamljeni vukovi u stadu ovaca, a stado ih napada i ismeva zbog toga.

To je samo jedan primer od mnogih u vezi s tim kako socijalizacija u modernom društvu koči naš razvoj. Suština je da sa zarobljenim višim energijama, označenim od strane drugih i sopstvenog svesnog ega kao negativnog i lošeg, blokira se naš rast i život se pustoši.

Zbog našeg ličnog razvoja, moramo stoga da postanemo svesniji sopstvene senke i da otvorimo um ka mogućnosti da možda nismo tako prijateljski, pravedni i moralni kao što mislimo. Moramo da razmotrimo da možda postoje nesvesni aspekti nas samih koji upravljaju našim ponašanjem “iza scene”. Potrebno je da se zagledamo duboko unutar sebe i da shvatimo da svesni ego nema uvek potpunu kontrolu, već da ga često prevaziđe snaga naše senke.

Jednom kada postanemo svesniji tih mračnih aspekata sebe, moramo ih poštovati i naći način da ih integrišemo u svakodnevni život. Ako to ne učinite, postajete slabi i rasejani. Pojedinac ne može opsluživati dva unutrašnja pogona bez rasipanja sopstvene energije i snage. Senka mora postati deo svesne ličnosti pojedinca.

Da li postoji “tehnika” za integrisanje senke?

“Ne postoje generalne efikasne tehnike za asimilaciju senke. To je više nalik diplomatiji ili državništvu i to je uvek pojedinačna stvar. Prvo individua mora da prihvati i shvati ozbiljno postojanje senke. Drugo, individua mora da postane svesna njenih kvaliteta i namera. To se dešava obraćanjem svesne pažnje na raspoloženja, fantazije i impulse. Treće, dug proces pregovora je neizbežan.” (Karl Jung)

Kao što Jung napominje u pasusu iznad, ne postoji generalna tehnika za integrisanje senke. Naša senka je jedinstvena i samim tim, integracija zahteva da usvojimo jedinstven pristup. Bez obzira na pristup koji usvojimo, da bi se pravilno integrisala senka, potrebno je da se ponašamo na načine koji su u suprotnosti sa običajima i pravilima društva i našim sopstvenim moralnim kompasom. Većinu kvaliteta senke, nakon svega, potisnuli smo u nesvesno, jer smo verovali da nisu prihvatljivi, bilo društveno ili prema našoj porodici ili prijateljima. Uobičajena tehnika u integraciji senke je pronalaženje zdravog, produktivnog, ili u najmanju ruku, kontrolisanog izlaza za potisnutu agresiju ili seksualni nagon.

Još jedna je da ignorišemo običaje za koje mislimo da su površni ili besmisleni, sa kojima smo prethodno bili u skladu kako bi se uklopili. Još jedna je da sledimo strast uprkos pritisku svih onih koji nas okružuju. Te taktike mogu nam pomoći da odvojimo sami sebe od očekivanja drugih ljudi i da nam dozvole da pogledamo iznutra, bez osuđivanja ili kritike, da otkrijemo ko smo i šta u stvari jesmo.

Ako možemo da pronađemo načina da pregovaramo sa svojom senkom i dozvolimo joj da “živi” u našem svesnom delu ličnosti umesto da je potiskujemo, ne samo da ćemo dostići sigurniji osećaj sopstva, već i više znanja povodom toga šta mi u životu zaista želimo. Bićemo sposobniji da ignorišemo šta drugi misle da treba da radimo, sposobniji da se odvojimo od mase i samim tim spremniji da krenemo na put ka ispunjenju lične sudbine. Senka, kao što je Jung pomenuo, predstavlja vrata ka našem Jastvu. Mnogi se ne usuđuju da se spuste u svoje dubine, ali upravo to moramo učiniti ako želimo postati ono što u stvari jesmo.

fantasy-3364026_1280 (1)

“Senka, kada se realizuje, je izvor obnove; novi i produktivni impuls ne može doći od uspostavljenih vrednosti ega. Kada u životu dođe do zastoja – uprkos adekvatnom razvoju ega – moramo gledati u mračnu, dosad neprihvatljivu stranu koja nam je bila na raspolaganju… To nas dovodi do fundamentalne činjenice da senka predstavlja vrata za našu individualnost. U onoj meri u kojoj nam senka daje prvi pogled na naš nesvesni deo ličnosti, to predstavlja prvu fazu ka upoznavanju Jastva. Zapravo, nema pristupa nesvesnom i našoj sopstvenoj realnosti mimo senke. Samo kada shvatimo da je ona deo nas koji do sada nismo videli ili koji smo preferirali da ne vidimo prelazimo na ispitivanje i pronalazimo izvore iz kojih se hrani i na kojima počiva. Stoga nije moguć napredak ili rast sve dok se adekvatno ne suočimo sa senkom i suočavanje podrazumeva više od prostog saznanja za to. Tek kad se istinski šokiramo kada vidimo sebe onakve kakvi zaista jesmo, umesto onoga što bi želeli ili se nadamo da pretpostavljamo da jesmo, tada možemo načiniti prvi korak ka individualnoj stvarnosti.” (Connie Zweig, Susret sa senkom)

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

Advertisements

6 replies

  1. Ono o čemu se retko govori je realna teškoća života nekoga ko se aktivno bavi svojom senkom u okrilju drugih ljudi koji većinski (da ne kažem svi) niti znaju za to, niti razumeju. Ovo što pišem je moje iskustvo i zapažanje pa iznosim ovde kao malo proširenje teme. Nadam se da nećeš zameriti.

    Naime, čini mi se da pored nesumnjivih dobrobiti koje suočavanje sa senkom donosi pojedincu, ono može u socijalnim okvirima da ga učini da deluje manje sposobno i samopouzdano u odnosu na ljude koji nisu svesni svoje senke. Sagledavanje i prihvatanje sopstvenog naličja, kao i uvid u kolektivno naličje ruši mnoge idealne zamisli o ljudima (i samom sebi na prvom mestu) i na neki način oduzima onu nevinost sa kojom se može imati potpuna sigurnost u ispravnost sopstvenog stava, mišljenja i sebe kao osobe koju imaju ljudi nesvesni svoje senke. Rekla bih da ne samo da imaju, već se i celo društvo divi i glorifikuje ljude koji deluju kao da su bez mana, tj bez senke (pa pogledajte sve političke kandidate, međunarodne zvezde – moraju biti i lepi, pametni, veseli, srećni, savršenog ponašanja, za sve sposobni itd…). U odnosu na takav model neko ko ne može sasvim iskreno reći – ja sam potpuno dobar čovek, savršeno sam sposoban, nemam mana, daću 150% od sebe itd – i to ne može reći jer je to istina koja važi za baš svakog čoveka, taj neko deluje manje sposoban i manje dobar čovek iako je mnogo manje realno da će on i učiniti zlo s obzirom da će biti svestan onoga što čini.

    Takođe, ono što mi se čini da je potpuno neophodno ljudma sa ovakvim iskustvom je razmena iskustava sa nekim ko se takođe bavi introspekcijom ovog tipa jer realna usamljenost i nerazumevanje većine ljudi mogu da budu zastrašujućih razmera.

    Moram još da kažem da uprkos svemu ovome život bez spoznaje svoje senke, a i daljih etapa, pa… šupalj je, plitak i prosto nije vredan življenja.

    Zahvaljujem ti se na svemu što si do sada napisala i čekam buduće tekstove! 🙂

    • Uopšte ne zameram na proširenju teme i hvala, hvala puno na komentaru🤗 Potpuno te razumem i slažem se skroz. Stvarno je teško, rekla bih i strašno, analizirati sopstvenu ličnost, postupke i gledati sve te delove kako izranjaju malo po malo, a koje smo do tada svim snagama sakrivali ili potiskivali.

      Posle tih nekih uvida zaista se dogodi promena i stvarno nekako postaneš čudan, socijalno neuklopljen – to sam i ja primetila. Možda će se i razumevanje i odnos sa društvom menjati kako sazrevamo i upoznajemo sebe, razne faze sam prošla, pa bih volela da ostavim prostor i za tu mogućnost. Ipak, mislim da je to upoznavanje, bitka koju svi vodimo sami sa sobom mnogo važna, jer je neprocenjiv mir koji se iz te borbe stiče. Sada mi je jasno kada kažu da su stvarno najteže one bitke koje čovek vodi sam sa sobom.

      Drago mi je što je ovaj tekst tako pozitivno uticao, trudim se i trudiću se da pronađem slične na tu temu. Veliki pozdrav🤗

      • Nema ne čemu.

        Jedina nadopuna koju imam je ta da se naše razumevanje i odnos sa društvom menjaju sa sazrevanjem, ali najpre na taj način što se smanjuje broj ljudi sa kojima je moguća bliskost i razumevanje jer društvo ne sazreva u koraku sa nama. To je i tema tvog sledećeg teksta.
        Ali, ovaj rad je vredan svake žrtve. Ja sam u njemu preko 25 god, tako da imam do sada nekog iskustva.:)

        • Ja sam mislila na to da je verovatno lakše kada shvatimo kako stvari funkcionišu. Kada gledamo na svet oko nas takav kakav jeste, a ne kakav bi mi želeli da bude… u tom nekom smislu… Mislim da to sazrevanje i rad na sebi donose. Bar tako mislim u ovom trenutku🙂 Radujem se novim saznanjima i razmeni iskustava🙂

Leave a Reply