Seren Kjerkegor i psihologija anksioznosti

“Baš kao što bi i lekar mogao reći da verovatno ne postoji nijedno živo ljudsko biće koje je u potpunosti zdravo, tako bi i svako ko zaista poznaje čovečanstvo mogao reći da nema niti jednog jedinog živog bića koje nije… potajno gajilo nemire, unutrašnju svađu, disharmoniju, anksioznost povodom nečeg nepoznatog ili nečega na šta se i ne usuđuje da pokuša da sazna, anksioznost povodom neke mogućnosti u opstajanju ili zabrinutosti zbog sebe… anksioznost se ne može objasniti.” Seren Kjerkegor, Bolest do smrti

Anksiozni poremećaji danas su najčešća psihološka bolest, ali čak i za one koji ne pate od woman-2987917_1280ovog poremećaja, blaga osećanja anksioznosti često se zadržavaju većim delom u pozadini nečijeg dana. Većina je mišljenja da je anksioznost emocionalno stanje koje ne nudi nikakvu pozitivnu vrednost i stoga mnogi pokušavaju da ublaže sopstvena anksiozna osećanja besnim aktivnostima, stimulišući distrakcije ili koristeći lekove. Međutim, oni koji su provodili vreme proučavajući tu emociju, shvatili su da uloga koju anksioznosti igra u našem životu nije tako besmislena.

“Nema sumnje da je problem anksioznosti nodalna tačka (nodalna tačka predstavlja mesto gde se kretanje ne odvija), na kojem se prepliću najrazličitija i najvažnija pitanja, zagonetka čije će rešenje baciti svetlost na naše celokupno mentalno zdravlje.” Frojd, Opšti uvod u psihoanalizu

U daljem tekstu pokušaćemo da osvetlimo problem anksioznosti osvrćući se na ideje velikog danskog filozofa Serena Kjerkegora.

U cilju razumevanja anksioznosti korisno je poređenje sa strahom, jer su oba emocionalni odgovori na uočene pretnje. Međutim, razlikuju se vrste pretnji koje pokreću te emocije. Strah je obično izazvan pretnjom koja nam je poznata, a koja se nalazi u nekom spoljnom objektu ili situaciji. Anksioznost, sa druge strane, sastoji se u osećaju ugroženosti, a ne može se znati odakle opasnost dolazi. Izvor naših strahova obično se može lokalizovati, ali anksioznost, po rečima Rolo Meja, “napada nas sa svih strana odjednom”. Otuda, strah izoštrava čula i priprema nas na reakciju bori se ili beži, dok anksioznost, s obzirom na njen nepoznat uzrok, paralizuje čula, inhibira akciju i ostavlja nas nesvesne i u neznanju kako da ublažimo sopstvenu nelagodu.

mental-health-3285625_1280

Zbog dezorijentisanosti, suočavanje sa teškom anksioznošću je mučno i iscrpljujuće iskustvo. Međutim, većina ljudi je pošteđena torture teške i ozbiljne anksioznosti, ali samo nekolicina može pobeći od blažeg oblika anksioznosti koji prožima našu svakodnevnicu. Kako bi je razlikovali od teške anksioznosti, ovaj češći oblik ponekad nazivamo “zabrinutošću” ili “egzistencijalnom anksioznošću” i umesto što pokušavamo da je ublažimo, Seren Kjerkegor, smatrao je neophodnim sastojkom u životu proživljenom do punog potencijala.

 “Da je čovek zver ili anđeo, on ne bi mogao imati anksioznost. Pošto je i zver i anđeo, on može biti u anksioznosti i što je veća anksioznost, veći je i čovek.” Seren Kjerkegor, Koncept anksioznosti

U svojoj knjizi Koncept anksioznosti, Kjerkegor sugeriše da naša sposobnost da osećamo egzistencijlnu anksioznost nastaje rađanjem samosvesti. U detinjstvu, rast povlači za sobom aktualizaciju latentnih potencijala u sebi sa malo ili nimalo svesnog razmišljanja ili izbora sa naše strane. U određenoj fazi razvoja budimo se za samosvesnost ili da to simbolično prikažemo u mitu o Adamu i Evi, jedemo zabranjeno voće znanja i postajemo svesni ne samo dobra i zla, već i mogućnosti slobode. Počinjemo da stvaramo bezbrojne mogućnosti pred nama i da uviđamo kako potraga za njima otvara drugu nepoznanicu. Ova svest o slobodi usred gotovo beskonačnog broja mogućnosti generiše anksioznost. Ili kako je Kjerkegor rekao: anksioznost je “vrtoglavica slobode”.

yosemite-national-park-918596_1280

Kjerkegor upoređuje vrtoglavicu koja se oseća pred bezgraničnom mogućnošću sa čovekom koji stoji na litici iznad provalije. Zajedno sa strahom da će slučajno pasti u sopstvenu smrt, on doživljava anksioznost u shvatanju da je slobodan da skoči. Suočeni sa životnim mogućnostima mi takođe stojimo na metaforičkoj litici iznad provalije, svesni “alarmantne sposobnosti o mogućnosti” (Kjerkegor). Shvatamo da je naša sloboda ispred mogućnosti ili našeg kapaciteta da skočimo ako tako odlučimo, što nam omogućava kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Ali osećamo se ambivalentno prema ovoj slobodi. Privlači nas moć koju nam daje, ali odbijaju nas zahtevi i konfuzije koje se nameću. I zato smo često skloni da se povučemo od slobode i negiramo njeno postojanje, ili kako je Kjerkegor rekao, mi se “držimo konačnosti” (Kjerkegor). Živimo kao da su svet i naša situacija u njemu vezani i imuni na promene. To možda služi svrsi ublažavanja anksioznosti, ali dolazi po cenu našeg rasta.

Za napredak u životu potrebno je otvoriti se za mogućnosti, ali to povlači vrtoglavicu anksioznosti. Bez sposobnosti koegzistencije sa anksioznošću i preduzimanja akcija uprkos njenom prisustvu, ne bismo bili u mogućnosti da preuzimamo rizike, istražujemo nepoznato i odredimo granice sopstvenih mogućnosti. Ne bismo bili u mogućnosti da se otvoreno zalažemo za budućnost i biramo između mogućnosti koje se pojavljuju ispred nas, niti bi bili sposobni da iskoristimo sopstvenu moć za stvaranje novih mogućnosti, mogućnosti koje nikada ranije nisu ugledale svetlost dana.

“Učenje o poznavanju anksioznosti avantura je sa kojom se svaki čovek mora suočiti… think-622689_1280Zato je onaj koji je pravilno naučio da bude anksiozan, naučio najvažniju stvar.” Seren Kjerkegor, Koncept anksioznosti

Ali ako odlučimo da pobegnemo od svoje slobode kako bi pokušali da se otarasimo anksioznosti, izbegavajući mogućnosti koje leže ispred nas, podležemo očaju. Život bez mogućnosti i slobode je sterilan, hrani stagnaciju i oslobađa nas nade za bolju budućnost. Dakle, budući da su mogućnost i sloboda jedino dostupni uz prisustvo anksioznosti, bilo bi mudro da sledimo Kjerkegorov savet i naučimo da budemo anksiozni na pravi način.

doors-1690423_1280Ili kako psiholog Džejms Holis objašnjava:

“Stoga prisiljeni smo na težak izbor: anksioznost ili depresija. Ako krenemo napred, kako naša duša insistira, možda ćemo biti preplavljeni anksioznošću. Ako ne krenemo napred, patićemo od depresije – pritiskanja svrhe duše. U tako teškom izboru treba izabrati anksioznost, jer je anksioznost bar put ka ličnom rastu; depresija je stagnacija i poraz života.” (Džejms Holis, Močvare duše)

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

Advertisements

1 reply

Leave a Reply