Karl Jung i duhovni problem savremenog čoveka

Posted by

Kao praktični psiholog i oštri posmatrač zapadnog sveta, Karl Jung primećivao je da su mnogi ljudi njegovog doba bili mučeni osećajima beznačajnosti, neadekvatnosti i bespomoćnosti. U nekoliko poglavlja u tomu od svojih deset sabranih dela, Jung je ispitivao ovaj problem i došao do zaključka da su takva osećanja uzrokovana onim što je on nazvao “duhovnim problemom”.

fantasy-2861107_1280

Taj “duhovni problem” i dalje predstavlja problem za mnoge ljude savremenog sveta i njegova rasprostranjenost predstavlja veliku pretnju slobodi i prosperitetu zapadnih društava. Jer ne samo da oni njime pogođeni trpe kao pojedinci, već što više postaju žrtve istog, to stabilnost društva popušta i povećava se potencijal za političke i društvene nemire. Jung je posmatrao društvene posledice ovog problema kako se odigravaju iz prve ruke u obliku dva svetska rata i usponu bezbrojnih totalitarnih država. Toliko su ga zgražavali ti događaji da je pokušavao da da sve od sebe kako bi preneo svoje uvide drugima u nadi da će sprečiti slične pojave u budućnosti.

Jung je verovao da se pojava ovog duhovnog problema podudarala sa opadajućim uticajem koji su tradicionalne religije, poput najrasprostranjenijeg Hrišćanstva, imale na zapadna društva tokom poslednjih nekoliko vekova. Odbacivanje tih religija imalo je mnogo posledica, ali ona koju je Jung video kao najvažniju, je činjenica da je prisilila bezbroj ljudi da se suoče sa egzistencijalnim dilemama ljudskog života bez korisne štake religijske dogme.

“Koliko je svet  totalno bio drugačiji kod srednjevekovnog čoveka! Za njega je zemlja bila večno nepokretna i u miru u centru svemira… Svi ljudi bili su Božija deca, pod ljubavlju i brigom Svevišnjeg, koji ih je pripremao za večito blaženstvo; i svi su tačno znali šta treba da rade i kako treba da se ponašaju u cilju izdizanja iz pokvarenog sveta u nepokvareno i radosno postojanje. Takav život više nam se ne čini realnim, čak ni u snovima.” – Karl Jung, Duhovni problem savremenog čoveka

Pored porasta sekularizma, Jung je sugerisao da je i razvoj modernog masovnog društva, takođe odigrao značajnu ulogu u nastanku duhovnog problema.

Moderno društvo nastalo je tokom industrijske revolucije, kada su se veliki delovi stanovništva prebacivali iz malih u velike gradove u potrazi za poslom i mogućnostima – podsticanje rađanja masovnog društva. I dok je razvoj masovnog društva donelo korist kroz intenziviranu podelu rada, takođe je donelo i opasne probleme.

alone-2666433_1280

“Ovaj novi oblik postojanja…proizveo je osobu koja je bila nestabilna, nesigurna i sugestivna.” – Karl Jung, Borba sa senkom

Nesigurnost pojedinca u masovnom društvu delom je funkcija velike količine ljudi koji ga okružuju. Što je veća gužva, pojedinci se sve više poništavaju. Prema Jungu i ova nesigurnost je podstaknuta porastom racionalnih i naučnih načina razmišljanja koji su pratili industrijsku revoluciju, a koja su vremenom zasićivala sve više i više uglova društva.

U 19. i još više u 20. veku socijalni planeri, političari i lideri različitih industrija, očarani plodovima koje je naučno istraživanje proizvodilo u oblastima industrije i medicine, došli su do uverenja da se metode nauke mogu koristiti za preoblikovanje društva. Rezultat tog pokreta bio je ‘masifikacija’ društva, to jest, porast uniformnosti i drastično smanjenje važnosti pojedinca.

Da bi bilo moguće modelovanje i kasnije preuređenje društva zasnovanog na naučnim i racionalnim  principima, jedinstvenost pojedinca mora se zanemariti u korist statističkih proseka. Redizajn je sprovela grupa elita ili tehnokrata, koji su na ljude gledali kao na ništa drugo nego apstrakcije, homogene društvene jedinice kojima se upravlja i manipuliše.

Jung je opisao opasne efekte ovog pokušaja upotrebe nauke za preoblikovanje pojedinca i društva, efekte koji su i danas u igri:

“Pod uticajem naučnih pretpostavki, ne samo psihe već i čoveka kao pojedinca, zaista, svi pojedinačni događaji na neki način trpe izravnavanje i proces zamagljivanja koji iskrivljuje sliku stvarnosti u konceptualni prosek. Ne treba potcenjivati psihološki efekat statističke slike sveta: on odbacuje pojedinca u korist anonimnih jedinica koje se gomilaju u masovne formacije… Kao socijalna jedinica on je izgubio individualnost i postao puki apstraktni broj u birou za statistiku. On samo može igrati ulogu zamenljive jedinice od beskonačno malog značaja.” – Karl Jung, Neotkriveno Jastvo

Taj način razmišljanja može biti vrlo štetan, jer kako je Jung otkrio, kada je svesni stav pojedinca umanjen na način koji šteti egzistencijalnoj neizvesnosti – koju donosi pad religija i umanjeni značaj pojedinca u masovnom društvu kombinovanog da bi se kreirala situacija u kojoj većina ljudi sebe smatra beznačajnim i nemoćnim bićima – psihološko zdravlje, samoregulirajući mehanizam psihe proizvešće nesvesnu kompenzaciju u pokušaju da ispravi pogrešan svesni stav i vrati psihu u relativnu ravnotežu.

Oni koji pate od duhovnog problema, zbog svojih osećanja beznačajnosti, nemaju odgovarajuće nivoe samoefikasnosti potrebne za psihološko zdravlje. Jungov predlog nadoknade tog nedostatka koji se nesvesno proizvodi je kompenzacija u vidu snažne gladi za moći.

fantasy-3186483_1280

“Osećaj slabosti pojedinca, zaista njegovog nepostojanja, kompenzuje se erupcijom dosad nepoznate želje za moći. To je revolt nemoćnih, nezasita pohlepa “nemaštine.”” – Karl Jung, Borba sa senkom

Kompenzacija može biti korisna ako je pojedinac u stanju da integriše kompenzacijske sadržaje nesvesnog u svest i time donese više ravnoteže svesnom umu i sveukupnom poboljšanju sopstvenog psihičkog zdravlja. Međutim, ako nesvesni sadržaji kompenzacije, koji u slučaju duhovnog problema imaju oblik požude za moći, ostanu skriveni u nesvesnom, kompenzacija se može pokazati izuzetno opasnom.

“Ako takav kompenzacioni potez nesvesnog nije integrisan u svest pojedinca, to dovodi do neuroze ili čak do psihoze.” – Karl Jung, Borba sa senkom

Ako želja za kompenzacijom moći nije integrisana u svest, Jung je upozorio da će neko biti opsednut nesvesnim impulsima za moći i tako je tražiti po svaku cenu. Ako je ne pronađu u svom ličnom životu zbog dubokog osećaja nemoći, takvi ljudi mogu verovatno gravitirati kolektivnim ideologijama, masovnim pokretima i institucijama za koje smatraju da imaju moć koja njima nedostaje.

 “Ako bi pojedinac, preplavljen osećajem sopstvene kazne i nemoći, trebalo da oseti da je njegov život izgubio smisao… tada je već na putu ka državnom ropstvu i bez da je znao ili želeo, postaje njen regrut.” – Karl Jung, Neotkriveno Jastvo

Kada se ovaj psihološki proces odvija na masovnom nivou, društvo postaje veoma ranjivo na porast državne tiranije.

Jung je ovaj postupak opisao u sledećem odlomku.

“Umesto konkretnog pojedinca imate nazive organizacija i na najvišoj tački, apstraktnu ideju države kao principa političke stvarnosti. Moralna odgovornost pojedinca neizostavno se zamenjuje politikom države. Umesto moralne i mentalne diferencijacije pojedinca, imate javnu dobrobit i porast životnog standarda. Cilj i smisao života pojedinca (koji je jedini stvarni život) više ne leži u individualnom razvoju, već u politici države koja na pojedinca deluje od spolja … Pojedinac se sve više lišava moralne odluke o tome kako treba da živi sopstveni život i umesto toga njime vladaju, hrane ga, oblače i vaspitavaju kao društvenu jedinicu … i zabavljaju u skladu sa standardima koje masama pružaju zadovoljstvo i satisfakciju. ” – Karl Jung, Neotkriveno Jastvo

Ovaj oblik distopije javljao se u različitom stepenu u 20. veku, a izgleda da se ponovo danas pojavljuje na Zapadu. I dok mnogi ljudi shvataju opasnosti koje predstavlja postojanje centralizovanih država, većina njih reaguje na rast državne moći osećajem beznađa, verujući da ne mogu kao pojedinci ništa da učine u vezi sa tim. Jungova analiza je duboka iz razloga što on sugeriše da je porast državne tiranije nusproizvod širenja duhovnog problema koji pogađa savremeni svet i da se može zauzdati ako više ljudi nauči da rešava duhovni problem koji pogađa njihove sopstvene živote.

fantasy-3313964_1280

Jung je izrazio nadu da su mnogi ljudi na Zapadu sposobni da to postignu i video je dokaze o takvom potencijalu u porastu polja psihologije u 20. veku i u povećanoj želji mnogih da istraže dubine svoje psihe u potrazi za samospoznajom.

“Za mene je srž duhovnog problema današnjice u fascinaciji koju psiha ima za modernog čoveka … ako smo skloni optimizmu, u njemu ćemo videti obećanje o dalekosežnoj duhovnoj promeni u zapadnom svetu. U svakom slučaju, to je značajan fenomen … važan, jer dotiče one iracionalne i – kao što istorija pokazuje – nesagledive psihičke sile koje transformišu život naroda i civilizacija na načine koji su neviđeni i nepredvidivi. To su sile, koje su mnogim ljudima i danas nevidljive, a koje su pri dnu sadašnjeg „psihološkog“ interesa.”  – Karl Jung, Duhovni problem savremenog čoveka

U doba očaja drevni ljudi obraćali su se bogovima koji su nastanjivali okeane, šume i nebo. Po Jungovom mišljenju, savremeni pojedinac, za koga su svi bogovi mrtvi, mora potražiti sile unutar sebe za odgovore na duhovne probleme koji ga muče. U pronalaženju odgovora, mislio je da pojedinac ne samo da će izlečiti duhovnu bolest koja ga lično pogađa, već će i doprineti obnovi sveta koji je zalutao u tamu dominacije države:

tree-2067496_1280

“Mala i skrivena su vrata koja vode unutra, a ulaz je zabranjen bezbrojnim predrasudama, pogrešnim pretpostavkama i strahovima. Uvek se žele čuti velike političke i ekonomske šeme, one stvari koje su svaki narod gurnule u haos. Stoga zvuči groteskno kada bilo ko govori o skrivenim vratima, snovima i svetu unutar sebe. Kakve veze ovaj brzi idealizam ima sa gigantskim ekonomskim programima, sa takozvanim problemima stvarnosti?

Ali ja ne govorim sa narodima, već samo sa pojedincima, za koje se ne podrazumeva da kulturne vrednosti padaju s neba, već se stvaraju rukama pojedinaca. Ako stvari u svetu krenu po zlu, to je zato što nešto nije u redu sa pojedincem, jer nešto sa mnom nije u redu. Stoga, ako sam razuman, postaviću sopstveno pravo na prvo mesto. Jer mi je potrebno – zato što mi spoljna vlast više ništa ne znači – znanje o unutrašnjim osnovama mog bića, kako bih se mogao čvrsto bazirati na večnim činjenicama ljudske psihe.” – Karl Jung, Duhovni problem savremenog čoveka

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

One comment

Leave a Reply