Arhipelag Gulag i mudrost Aleksandra Solženjicina

Posted by

A laž nas je, u stvari, toliko odvela od normalnog društva da se više ni ne možete orijentisati; u gustoj, sivoj magli ne vidi se ni jedan stub.” – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Ove reči napisao je Aleksandar Solženjicin, ruski autor najpoznatiji po svojoj knjizi Arhipelag Gulag koja pruža oštri prikaz sovjetskog zatvorskog sistema, tokom velikog komunističkog eksperimenta 20. veka.

Solženjicin je proveo skoro deceniju u zatvorskim logorima zbog kritikovanja Staljina u nizu pisama koja je napisao prijatelju dok se tokom Drugog svetskog rata borio za sovjetsku Crvenu armiju. Za to vreme Solženjicin je doživeo iz prve ruke oba – i visine koje ljudi mogu dostići i dubine u koje mogu upasti u vreme ozbiljne krize. U daljem tekstu istražićemo neke od njegovih fascinantnih uvida o komunizmu, prirodi zla, važnosti govorenja istine i sposobnosti afirmacije života čak i pored velike patnje.

Rano se u životu Solženjicina, kao i kod većine ruske omladine, usadilo čvrsto verovanje u komunizam. Međutim, ovi pogledi počeli su se menjati tokom Drugog svetskog rata, jer su mu putovanja širom Rusije sa Crvenom armijom omogućila da iz prve ruke vidi kako loše žive njegovi Rusi i kako su brutalno prema njima postupali Staljin i sovjetski režim.

I dok je njegovo vreme u Crvenoj armiji sigurno izmenilo njegove poglede na komunizam, to vreme koje je proveo u gulagu pretvorilo ga je u jednog od najoštrijih kritičara ove ideologije na svetu. 1977. godine u intervjuu koji je dao u Vermontu, gde je živeo nakon neuspešnog pokušaja atentata od strane KGB-a praćen njegovim proterivanjem iz Rusije, Solženjicin je sledeće rekao o komunizmu:

“Komunistički sistem je bolest, kuga koja se širi zemljom već dugi niz godina i nemoguće je predvideti koji će narodi još uvek biti primorani da dožive ovu bolest iz prve ruke. Moj narod, Rusi, pate od toga već 60 godina; oni čeznu za isceljenjem. ” – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Međutim, Solženjicin je shvatio da je čovekovo opažanje često daleko drugačije ako je neko primoran da ga doživi iz prve ruke, nasuprot tome da samo sanja i teoretiše o njemu iz relativnog komfora nesocijalističke zemlje:

 “Za nas u Rusiji komunizam je poput mrtvog psa, dok je za mnoge ljude na Zapadu još uvek živi lav.” – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Jedna od svrha Arhipelag Gulaga je da otkrije svetu istinske horore koji su se događali dok se Sovjetski Savez pokušavao transformisati u društvo organizovano po komunističkim principima. Iako mnogi zagovornici komunizma i drugih varijanti socijalizma vole da govore o tome kako bi bili veliko društvo kada bi se držali načela socijalizma, često se zanemaruje činjenica da mnogi ljudi ne dele tu viziju i nemaju želju da predaju svoju imovinu kolektivu. Prema tome, kao što se i dogodilo u Rusiji, sila se mora upotrebiti protiv svih onih koji se odupru velikoj društvenoj transformaciji.

Najvažniji princip komunizma i socijalizma uopšte, onaj oko kojeg je izgrađen veći deo njegove teorije, jeste da sredstva za proizvodnju treba da se poseduju na kolektivni ili javni način, za razliku od kapitalizma gde su sredstva za proizvodnju u privatnom vlasništvu. Da bi to postigli, sovjetski lideri su oduzimali imanja farmerima i drugim vlasnicima preduzeća i klasi Rusa koji su nosili najveći teret ovog procesa – ruski seljaci poznati kao kulaci. Kulaci su bili vlasnici malih farmi i sovjetska vlada pokrenula je program poznat kao dekulakizacija kako bi se tim ljudima oduzimala imanja. Solženjicin je dosta vremena u trećem tomu Gulag Arhipelaga proveo objašnjavajući i dokumentujući stvarnost ovog procesa:

Ako je muškarac imao ciglanu kuću u nizu brvnara ili dvospratnicu u nizu jednospratnica – tamo je bio vaš kulak: Pripremi se, kopile, imaš šezdeset minuta! U ruskom selu ne bi trebale postojati ciglane kuće, ne bi trebale biti ni dvospratnice! Nazad u pećinu! Ne treba vam dimnjak za vatru! Ovo je naš veliki plan transformacije zemlje: istorija nikad nije videla takvu. “ – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Ali sudbina kulaka nije bila ograničena samo na gubljenje imovine, kako Solženjicin primećuje, već su i milioni izgubili živote u tom procesu. Nakon oduzimanja imovine, mnogi su prisilno odvođeni u tešku rusku divljinu i tamo ostavljani da se brinu sami za sebe. Solženjicin opisuje zloglasni incident u kojem je 10.000 porodica, odnosno oko 60.000 ljudi, proterano iz svojih domova i primorano da naseli močvarna tla tokom oštre ruske zime:

Za njih nije ostalo ni hrane ni alata. Putevi su bili neprohodni i vani nije bilo nikakvog puta, izuzev dve staze od četinara. . . Puškomitraljezi su na obe staze postavljali barijere i nikoga nisu puštali iz logora smrti. Počeli su umirati kao muve. Očajni ljudi izašli su pred barijere moleći da ih puste i upucani su na licu mesta … Preminuli su – svako od njih … Ne postoji drugačiji način da se izgradi Novo društvo. ” – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Ali za neke kulake, odvođenje u divljinu pokazalo se kao daleko bolje, nego da su živeli u sovjetskom društvu. Zbog toga što su ostavljeni u udaljenim oblastima da umru, oslobođeni su teških uslova koje im je nametnula komunistička vladavina:

„Ponekad se dešavalo“, pisao je Solženjicin, „da su transportovali bivše kulake u tundre ili tajge, puštali ih i zaboravljali na njih. Zašto računati kada ih možeš odvesti tamo da umru?… Sada kada su ih tajanstveno mudre vođe otpustile – bez konja, bez pluga, bez pribora za pecanje, bez oružja – ova marljiva i tvrdoglava rasa ljudi, naoružana možda sa nekoliko sekira i lopata, započela je beznadežnu borbu za život u uslovima jedva lakšim nego u kamenom dobu. U suprotnosti sa ekonomskim zakonima socijalizma, neka od naselja ne samo da su preživela, već su postala bogata i snažna!… Kakve bi se stvari mogle uraditi sa takvim ljudima da im je dozvoljeno da žive i da se slobodno razvijaju!!! ” – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Iako su kulaci doživeli brutalnu sudbinu, nisu bili usamljeni u iskustvu uništenja koji je pratio sovjetski pokušaj transformacije Rusije u komunistički raj. Kada je sve rečeno i učinjeno, desetine miliona ljudi poginulo je pod komunističkom vladavinom, a Solženjicinovo iskustvo iz prve ruke učinilo je da se snažno zainteresuje za prirodu zla.

U svom razmišljanju o zlu u Gulag Arhipelagu, Solženjicin je naglasio da su svi ljudi sposobni za zlo i da se zlo često počini, jer neznalice koje su umešane veruju da su u potpunosti i nepogrešivo na strani dobra.

„Postepeno mi se otkrivalo“, Solženjicin je pisao „da linija koja razdvaja dobro i zlo ne prolazi kroz države, ne između klasa, ni između političkih partija – već kroz svako ljudsko srce – već kroz sva ljudska srca. Ova linija se pomera. Unutar nas oscilira sa godinama. Pa čak i unutar srca preplavljenih zlom, zadržava se jedno malo brdo dobra. Čak i u najboljem srcu, ostaje. . . mali nepokoreni kutak zla. . . Nemoguće je proterati zlo iz sveta u celosti, ali je moguće ograničiti ga unutar svake osobe. – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Solženjicin je naglasio da je razlog što mnogi ljudi nisu svesni da su saučesnici u zločinu, zato što im dogmatično držanje ideologije pruža opravdanja i izgovore za njihovo postupanje. Na primer, privrženost komunističkoj ideologiji, koja obećava nadolazeću utopiju onemogućujući ljudima da privatno poseduju sredstva za proizvodnju, omogućava svojim pristalicama da maskiraju zle radnje pod lažnim plaštom dobra. Ili kako je Solženjicin rekao:

„Ideologija – to je ono što zlu daje dugo traženo opravdanje i zlikovcu daje neophodnu upornost i odlučnost. To je socijalna teorija koja pomaže da njegova dela izgledaju dobro, umesto loše u sopstvenim i tuđim očima, tako da on neće čuti prigovore i psovke, već će dobiti pohvale i počasti … Zahvaljujući ideologiji, 20. vek bio je osuđen na zlostavljanje na skali izračunatoj u milionima. Ovo se ne može poreći, niti se može preći preko toga niti potisnuti. “- Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Pored interesovanja za prirodu zla, Solženjicin se takođe veoma interesovao za otkrivanje najboljeg načina za borbu protiv njega. Zaključak do kojeg je došao na kraju je da je najveći protivotrov zlu istina:

„Neka vam ovo bude pouka: Neka laž dođe na svet, neka čak i trijumfuje. Ali ne kroz mene.”

Da bi se živelo po ovom principu, ključno je da se ljudi ne ustručavaju da podignu svoj glas, čak i kada ih drugi pokušavaju ućutkati:

Moramo javno osuditi samu ideju da neki ljudi imaju pravo da ugnjetavaju druge. Ćuteći o zlu, sahranjujući ga toliko duboko unutar sebe da se ne pojavi znak na površini, mi ga usađujemo i ono će se u budućnosti povećati hiljadu puta. – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Pored uvida u zlo i njegovih pogleda na važnost govorenja istine, Solženjicinovo vreme u gulagu naučilo ga je takođe mnogo o prirodi patnje i sposobnosti ljudi da pronađu zadovoljstvo čak i u najtežim uslovima. Kroz tri toma Gulag Arhipelaga Solženjicin govori o izuzetnoj snazi nekih svojih kolega zatvorenika. Na primer, bilo je nekih zatvorenika sa kaznama od po 25. godina, koji su živeli skoro blaženim životom, životom mnogo većim od svega što je Solženjicin video pre vremena provedenog u gulagu:

 “…bili su to ljudi koji su se toliko duboko povukli u život uma da nijedna telesna patnja ne bi mogla narušiti njihovu duhovnu ravnotežu.” – Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag

Solženjicin je sugerisao da su oni koji su mogli da prežive i da se mentalno ne razruše u logorima često oni koji su usvojili stoički pristup životu. Ovakvom pristupu je težio da se pridržava i sam Solženjicin i ogledao se u sledećem uvidu, koji ujedno služi kao oštar podsetnik da na kraju nečije stanje uma ima moć da prevaziđe i najteže spoljašnje uslove.

„Sitost uopšte ne zavisi od toga koliko jedemo, već od toga kako jedemo. Isto važi i za sreću, isto… sreća ne zavisi od toga koliko smo spoljnih blagoslova izvukli iz života. Ona zavisi samo od našeg odnosa prema njima. Postoji o tome izreka u taoističkoj etici: „Ko je sposoban za zadovoljstvo, uvek će biti zadovoljan.“ – Aleksandar Solženjicin, U prvom krugu

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

Leave a Reply