Kako pronaći svrhu i psihologija demona

„Čini se da nas pre ili kasnije nešto pozove na određeni put. Možda se sećate ovog „nečega“ kao signala u detinjstvu koji poziva kada se poriv javlja niotkuda, kao fascinacija, čudan preokret događaja udara kao najava: Ovo moram da radim, ovo moram da imam. Ovo sam ja.” – Džejms Hilman, Kod duše

Otkrivanje životne svrhe presudan je sastojak dobro proživljenog života. Jer kada sa „zašto“ definišemo sopstveno postojanje, daleko je lakše ostati snažan usred nemira života i krenuti napred, uprkos udarcima sudbine koji prelaze put.

“Čovek bez svrhe je poput broda bez kormila.” – Tomas Karlajl

Ali pronalaženje svrhe takođe je i od vitalnog značaja za stvaranje dobrog života iz prostog razloga što kada otkrijemo karijeru ili misiju prema kojoj osećamo unutrašnji poziv, što je suština životne svrhe, oslobađamo se od nezavidnih situacija da većinu svog budnog života provodimo u poslu do koga nam nije stalo i koji jedva čekamo da se završi.

„Koji čovek na svetu ne bi smatrao svoju situaciju nepodnošljivom ako odabere zanat, umetnost, zaista bilo koji oblik života, bez doživljaja unutrašnjeg poziva? Sve na ovoj zemlji ima svoje teške strane! Samo neki unutrašnji nagon – zadovoljstvo, ljubav – može nam pomoći da prevaziđemo prepreke, da pripremimo put i da nas izvuče iz uskog kruga po kome drugi gaze svojim uznemirenim i nesretnim egzistencijama! – Gete

Neki od nas imaju sreće u tome što u mladosti nalete na svrhu. Fascinacija obuzima  mladalački um i povoljno okruženje pruža sredstva za negovanje ove radoznalosti sve dok to ne uđe u našu životnu svrhu. Za većinu nas, međutim, svrha ne stiže slučajno, već sami moramo da je potražimo. Ipak, u ovoj potrazi ne trebamo putovati slepo, već se možemo obratiti za smernice onih koje psiholog Džejms Hilman naziva „primerima pozivanja“, odnosno velikim istorijskim muškarcima i ženama čija se veličina sastoji u pronalaženju i koji su se u potpunosti posvetili cilju za koji su jedinstveno bili predodređeni.

„Izvanredni ljudi najočiglednije prikazuju poziv… oni su izvanredni, jer njihov poziv dolazi tako jasno i oni su mu tako odani. Oni služe kao uzor pozivanja i njegove snage, ali i čuvanja vere sa njenim signalima. “Džejms Hilman, Kod duše

Mnogi su tvrdili da ono što ih je vodilo prema njihovoj svrsi nije racionalno promišljanje, već sila ili impuls za koji su osećali da dolazi izvan svesti. Ovu silu nazivali su mnogim imenima, ali je najpoznatija nazvana demonom.

Sokrat je izveštavao da ga je naselio demon koji ga je u ključnim trenucima upozoravao šta ne treba da radi. Gete je tvrdio da je njegov demon zaslužan za njegove pesničke i naučne podvige. Pesnik Radjard Kipling pisao je: “Kada je vaš demon glavni, ne pokušavajte razmišljati svesno. Lebdite, čekajte i pokoravajte se.” Karl Jung izričito je govorio: “U meni je bio demon i na kraju se njegovo prisustvo pokazalo odlučujućim.” (Karl Jung, Sećanja, snovi, razmišljanja) U pismu iz 1871. godine koje je napisao poznaniku Niče je priznao: “Čini mi se da nemam kompas da mi kaže za šta sam ja predodređen … Ipak, kada se osvrnem natrag, čini se da sve tako dobro odgovara da je to kao da mi duhovni vodič pokazuje put.” (Niče) S obzirom na sveprisutnost ovih izveštaja, nije iznenađujuće da reč poziv znači “biti pozvan”. Ili kako je Jung objasnio:

“Ko ima poziv, čuje glas unutrašnjeg čoveka; On je pozvan. I tako legendarno je verovanje da on poseduje privatnog demona koji ga savetuje i čije mandate mora da izvršava.” – Karl Jung, Razvoj ličnosti

Nije neophodno verovati u duhovno vođenje da bi se shvatila ova pojava. Jer demon se može zamisliti i u psihološkom smislu. Možemo ga posmatrati kao nesvesni psihološki kompleks, funkcionalni skup ideja, emocija i asocijacija koji postoje izvan naše svesne svesti i koji iracionalnim sredstvima utiče na naš svesni um. Demon nas vodi u smeru naše svrhe kroz intuicije, fantazije, nagle porive, sinhronosti i snove.

Demon iznenađuje. Prekrstio je moje namere svojim intervencijama, ponekad sa pomalo oklevanja, ponekad brzom zaljubljenošću u nekoga ili nešto. Ova iznenađenja su mala i iracionalna; možete ih gurnuti u stranu; ali takođe prenose osećaj važnosti, zbog čega ćete kasnije moći da kažete: „Sudbina.”” – Džejms Hilman, Kod duše

Demon je kod nekih jači u odnosu na druge. Genije, na primer, je pojedinac koga poseduje njegov demon – on oseća njegovu prisutnost toliko snažno da ne može drugačije, nego da se pokorava njegovim komandama. Međutim, kod većine demon je pokopan duboko u nesvesnom. Nakon godina poštovanja životnog puta iz razloga lakoće, sigurnosti i potrebe da se udovolji drugima, demon je utihnuo. Ali intuitivnu mudrost ovog nesvesnog pomagača možemo probuditi ako gajimo svesni odnos prema njemu, što možemo učiniti nizom delotvornih koraka.

Prvo, moramo da razlikujemo svoje autentične vrednosti i interese od onih na koje smo se priklonili samo iz razloga društvene validacije. Drugim rečima, moramo otkriti veštine i aktivnosti koje nam nude iskru radosti i unutrašnju nagradu koja je određujući znak odgovarajuće životne svrhe. Ovaj proces samootkrivanja olakšavamo najbolje povratkom osećaja dečijeg osećanja čuda i prisećanjem kako se igra.

Ako ih integrišemo u svakodnevne rutinske sesije istraživanja i eksperimentisanja u kojima dozvoljavamo da naša pažnja bude vođena prirodnom radoznalošću, s vremenom ćemo gravitirati određenim aktivnostima oko kojih se može izgraditi životna svrha. Ne treba, međutim, ići u potragu za “istinskom” strašću, jer u mnogim slučajevima strast prema polju ili aktivnosti može se javiti tek nakon što se počnemo usavršavati u njemu. Ako nismo voljni da se smirimo na polju osim ako nismo sigurni da je to naša „istinska“ strast, možemo se upustiti u beskrajnu potragu i nikada ne otkriti svrhu. Stoga bi trebali postaviti naše standarde niže i potražiti polje ili domen koji bude radoznalost. Verovatno je da će u početku naš demon biti slab; neće nam pružiti neodoljivu sigurnost u pogledu toga da li smo na pravom putu. Ipak, čak i u neizvesnosti, još uvek moramo da delujemo – moramo slušati suptilne tragove koje demon pruža i odabrati polje koje, bar otprilike, odgovara našim interesima.

Ostanak na određenom polju je, međutim, samo prvi korak ka pronalaženju svrhe – sledeći je da se moramo posvetiti postizanju majstorstva u izabranom polju, jer ćemo tada zaista postati strastveni u onome što radimo i tek tada ćemo moći sebi da dodelimo realne šanse da se finansijski podržimo kroz aktivnosti koje smo izabrali.

Mnogi koji se boje da nisu sposobni za majstorstvo, treba da imaju na umu da je na većini polja izvrsnost više produkt vremena provedenog u promišljenoj i fokusiranoj praksi, nego što to zavisi od urođenog talenta. Niče daje nadahnjujući primer pisca kratkih priča koji počinje kao niko, ali koji svaki dan sastavlja anegdote i postaje gorući posmatrač sitnica ljudske psihologije, u svom naumu da stvori najveće priče za koje je sposoban.

U ovoj raznovrsnoj vežbi neka prođe nekih deset godina: a zatim ono što je stvoreno u radionici takođe može biti pred očima javnosti.”  – Niče, Ljudsko, suviše ljudsko

Ovo je nivo trajne ozbiljnosti koji moramo da sledimo kako bi sebi pružili najbolje šanse za uspeh.

Kako je negovanje životne svrhe, na način na koji smo je predstavili, zadatak koji traje godinama ili čak decenijama, postoji sveprisutna opasnost da od nje pobegnemo i zalutamo zbog želje za sigurnošću, društvenom validacijom, novcem ili udobnošću. Uvek moramo biti oprezni iskušenja ovih pogrešnih puteva, jer ako im podlegnemo, naš demon će pokazati svoje demonsko lice – sramotiće nas zbog kukavičluka i kažnjavaće nas bolom.

Bolest je odgovor svaki put kada počnemo sumnjati u svoje pravo na svoj zadatak – svaki put kada sami sebi počnemo da pojednostavljujemo stvari. Čudna i istovremeno užasna!” – Niče

Ili kako je Robert Grin napisao:

“Nikada dobro ne može doći odstupanjem od puta koji vam je bilo suđeno da sledite. Napadaće vas razne skrivene boli. Najčešće odstupite zbog privlačenja novca, neposrednijih izgleda za prosperitetom. Budući da to nije u skladu sa nečim dubokim u vama, vaš interes će zaostajati i na kraju novac neće doći tako lako. Vi ćete tražiti druge jednostavne izvore novca, krećući se dalje i dalje od svog puta. Ne videći jasno pred sobom, završićete u slepoj karijeri. Čak i ako su zadovoljene vaše materijalne potrebe, osetićete prazninu koju ćete morati da ispunite bilo kojom vrstom verovanja, lekovima ili diverzijama. Ovde nema kompromisa, nema načina da se izbegne dinamika. Prepoznaćete koliko ste odstupili zbog dubine vaše boli i frustracije. Morate slušati poruku ove frustracije, ove boli i pustiti je da vas vodi … To je pitanje života i smrti.” – Robert Grin, Majstorstvo

Da bi se izbegli pogrešni putevi koji izazivaju gnev demona, strpljenje je ključno. Jer kao što je Šopenhauer napomenuo, kada smo

“…vođeni [našim] demonom [naš] put neće biti ravna linija, već krivudava i neujednačena.” – Artur Šopenhauer, Svet kao volja i predstava

Ali takođe moramo biti oprezni da ne zamenimo strpljenje sa lenjošću i strahom. Jer mi smo majstori u samoobmani; imamo neobičnu sposobnost da konstruišemo ubedljiva opravdanja za odlaganje. Potrebno je strpljenje da naši napori donesu plodove, ali potreban je i osećaj hitnosti u sadnji semena koje će te plodove roditi. Ako znamo gde je naša svrha, moramo se boriti protiv prokrastinacije i istrajati u tome sada. Vreme nije na našoj strani, pa bismo se trebali svakodnevno posvećivati radu koje se mora obaviti. Jer, bilo da poslušamo poziv svog demona ili da bežimo od njega, to može napraviti razliku između života herojskog uspeha i kukavičkog života koji je tragično izgubljen.

“neuroza je … odbrana … ili pokušaj, pomalo skupo plaćen, da se pobegne od unutrašnjeg glasa, a samim tim i od poziva … Iza neurotičke perverzije krije se njegov poziv, njegova sudbina: rast ličnosti, potpuno ostvarenje života – volje koja se rađa sa pojedincem. Neurotičan čovek je čovek bez ljubavi prema sudbini; on je zaista propustio svoj poziv.” – Karl Jung, Razvoj ličnosti

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

Advertisements

2 replies

Leave a Reply