Posledice zlostavljanja na poslu mogu trajati godinama

Mobing ili zlostavljanje na poslu je agresivno ponašanje koje se i dalje krije u mnogim okruženjima. Međutim, uticaj ovih situacija je ogroman i može trajati godinama, uzrokijući trajni posttraumatski stresni poremećaj kod žrtve.

Posledice zlostavljanja i uznemiravanja na poslu imaju visoku psihološku cenu. Ne iznenađuje što je mobing danas jedan od glavnih problema na poslu.

Suočeni smo sa fenomenom koji je u porastu. Sve je više pritužbi, ipak, čak i pored toga, procedure za postupanje i prevenciju su nedovoljne.

Međutim, uprkos činjenici da sve više ljudi to ponašanje prijavljuje, sindikati nam kažu da mnogi radnici smatraju da je previše rizično da se to učini. Pored svega toga, teškoće u dokazivanju uznemiravanja, birokratija i sporost u sudovima dovode mnoge do toga da to ne mogu da prežive. Stoga moraju pretrpeti sve prouzrokovane posledice.

Takođe, situacija je mnogo složenija za zvaničnike i državne službenike, lekare, medicinske sestre, nastavnike i policajce, između ostalih profesionalaca. Mnogi muškarci i žene ćute u strahu od gubitka posla. Ovo stvara situaciju u kojoj je uznemiravanje konstantno i duboko. To čak može dovesti osobu do toga da izvrši samoubistvo.

Psiholog Hajnc Lejman prvi nacrt maltretiranja razvio je 1980. godine. On je, zajedno sa drugim stručnjacima, istakao istu depresivnu činjenicu. Tragično je da su mnoga samoubistva koja se svakodnevno događaju u svetu posebno posledica uznemiravanja na poslu.

Konstantno maltretiranje u radnom okruženju daleko prevazilazi situaciju stresa. To je vrsta nasilja i agresije koju moramo imenovati i rešiti.

Posledice uznemiravanja na poslu: trajni otisak posttraumatskog stresa

Posledice zlostavljanja proučavane su u oblastima kao što su psihologija, medicina i ekonomija. Međutim, zanimljivo je primetiti da je osoba koja je mnogo svog rada posvetila ovom fenomenu Konrad Lorenc, poznati etolog. On je definisao mobing kao nasilno ponašanje koje u prirodi praktikuje više vrsta.

On je mislio na životinje koje se okupljaju kako bi mobingovale druge. Napadaju najslabijeg člana iste vrste ili najjačeg (da bi ih uklonili sa istaknutog položaja u grupi). Hajnc Lejman je ovo ponašanje definisao kao vid psihičkog terora. To se događa kada član ili grupa članova vrše agresivno, a ponekad i nasilno ponašanje usmereno ka svojoj žrtvi.

Ta osoba pati od sistematske stigmatizacije i različitih vrsta nepravde. Pored toga, oni trpe stalne napade na svoja prava kao ljudskih bića. Dalje, kako Lejman ističe, čak je i fizičko nasilje uobičajeno. Ono može biti u obliku guranja, udaranja, očiglednih „nezgoda“, a kod žena i različitih vrsta seksualne agresije.

Prema tome, uticaj ovih pojava, kao što to dobro možete zamisliti, je ogroman. Posledice od uznemiravanja na poslu mogu trajati godinama.

Kardiovaskularne bolesti

Prema studiji Univerziteta u Kopenhagenu, trajni mobing povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti do 60%. U stvari, srčani udari su na žalost učestali među mnogim ljudima koji ćute o svojoj patnji. Tragična činjenica je da oni iz straha često te situacije ne prijavljuju.

Poremećaji sna

Jedna od mnogih posledica uznemiravanja nesumnjivo je poremećaj spavanja. Nesanica, često buđenje ili redovne noćne more čine osobu iscrpljenom.

To ne utiče samo na produktivnost radnika. To takođe duboko utiče na njihovo raspoloženje, pa čak može i povećati rizik od saobraćajnih nezgoda zbog iscrpljenosti tokom vožnje.

Posttraumatski stresni poremećaj

Univerzitet u Firenci sproveo je zanimljivu studiju 2016. godine koja je objavljena u specijalizovanom časopisu Frontiers in Psichology. U ovoj studiji, stručnjaci su analizirali posledice zlostavljanja na radu na mentalnom nivou. Otkrili su nešto što prilično govori o tome šta bi svi trebali da uzmemo u obzir. Stalno uznemiravanje tokom dužeg vremenskog perioda proizvodi iste simptome kao posttraumatski stresni poremećaj.

Ponekad, čak i nakon napuštanja posla, žrtva mobinga može patiti od bola, straha, besa i tuge. To se događa i samo ako razmišljaju ili posmatraju stvari koje ih podsećaju na ono što su doživeli na poslu.

Pojavljuju se izbegavajuća ponašanja. Svako mesto, osoba, grupa ljudi ili bilo šta što ih podseća na njihova iskustva uznemiravanja na poslu, izbegavaju se.

Flešbekovi. Pojava mentalnih slika i flešbekova koji ih podsećaju na neprijatna iskustva ponavljaju se kod ljudi koji su pretrpeli mobing.

Gubitak pamćenja i problem sa koncentracijom. Osoba koja doživljava uznemiravanje često ima problema sa pamćenjem jednostavnih stvari. Imaju problema sa koncentracijom i imaju niže kognitivne performanse.

Pored ovoga, iskusiće sve ove karakteristike na način koji je direktno i jasno povezan sa posttraumatskim stresnim poremećajem. Ove manifestacije uključuju nesanicu, anksioznost, nisko samopoštovanje, sniženi osećaj kontrole, iskrivljene misli itd.

Dugotrajni simptomi

Ovi simptomi obično mogu trajati mesecima, pa čak i godinama. Nužno je da svako ko prolazi kroz te okolnosti prijavi iste nekome. Mehanizmi podrške i pravna i psihološka pomoć u tim slučajevima moraju raditi brže i efikasnije i uz bliski kontakt sa žrtvom.

Na kraju, ali svakako ne i najmanje bitno, trebalo bi napomenuti i jedan završni aspekt. Možda ste napustili posao ili su vam se radni uslovi poboljšali i više ne trpite uznemiravanje. Čak i ako je to slučaj, to ne znači da treba zanemariti i svoje mentalno zdravlje.

Uznemiravanje ostavlja trag. Menja ljude i smanjuje njihov ljudski potencijal. Ako vam je sve ovo blisko možda biste trebali potražiti stručnu pomoć kako bi zacelili te rane i oporavili samopoštovanje i želju da nastavite sa napredovanjem – i ličnim i profesionalnim.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Advertisements

Leave a Reply