Psihologija korupcije

U ovom članku, razgovaraćemo o korupciji iz psihološke perspektive. Korupcija je široko rasprostranjena u našim trenutnim društvima i predstavlja izdaju poverene odgovornosti.

Korupcija je nedavno postala oblast interesovanja u oblasti psihologije. Ovde razgovaramo o tome šta je to pojam korupcije, kao i o različitim vrstama koje postoje. Konačno smo se pozabavili tom temom iz psihološke perspektive.

Danas učestalije čujemo reč “korupcija” nego što bi voleli. Na primer, uzmimo neprekidni tok novinarskih medija u kojima su javni funkcioneri umešani u koruptivna dela. Po rečima meksičkog pesnika i mirovnog aktiviste Havijera Sicilije:

„Ako nemamo poštene, hrabre i efikasne sudije, advokate, tužioce i policiju; ako se oni predaju kriminalu i korupciji, osuđuju zemlju na najočajniju i najgoru sramotu. “

Psihološka perspektiva

Korupcija je oblik autoritarizma koji karakteriše korišćenje javnih dobara za ličnu korist. Pored toga, postoje dve vrste:

Korupcija na kapitalističkim tržištima

Korupcija proizlazi iz uticaja komercijalne vrednosti procena onih na vlasti. Drugim rečima, političari su korumpirani kada svoj položaj koriste kako bi dobili više novca nego što im je to zakonom dodeljeno.

Korumpirani zvaničnici žele da ostvare dobit od tržišta iznad svojih legalnih primanja. Međutim, za razliku od preduzeća, oni ne proizvode robu ili usluge niti se takmiče u tržišnoj dinamici.

Stoga korumpirani nisu produktivni za državu i ne mogu se održati u konkurenciji svojstvenoj zdravom tržištu.

„Ko god da glasa za korumpiranog, legitimiše, opravdava i jednako je odgovoran kao i korumpirani.“ – Julio Anguita

Korupcija u predkapitalističkim nacijama

Korupcija se dešava i u predkapitalističkim društvima. Dominantna je kod zemalja u razvoju ili u zemljama čiji su politički sistemi zastareli.

Bezuslovna zavisnost između vođe i pristalica stvara partizansku podelu, ili odanost ili izdaju.

Kada vođa dobije položaj političke moći, regrutuje lojalne sledbenike koji obavljaju dužnosti za koje su često nekvalifikovani.

Kada ljudi razmišljaju o koruptivnim delima, najčešće razmišljaju o prvom scenariju. Međutim, istraživanja koja su se sprovodila u Argentini od 1999. godine pokazuju da se ova druga vrsta korupcije često ne smatra takvom u predkapitalističkim društvima. Uz to, građani u predkapitalističkim društvima vide neefikasnost vlade kao jednako lošu, ako ne i goru.

„Ako se može stvoriti robot koji je sposoban da bude civilni izvršni direktor, mislim da bi on mogao biti najbolji izbor. Po zakonima robotike, on ne bi bio u stanju da naškodi ljudima, jer nije sposoban za tiraniju ili korupciju, gluposti ili predrasude. ” – Isak Asimov

Politička psihologija i korumpirani

Anderson i Tverdova sproveli su istraživanje 2003. godine o uticaju političkih saveza i korupciji u društvima. Izveštavali su da je stav građana prema njihovim vladama bio negativan kada je korupcija bila visoka.

Štaviše, u studiji je navedeno da građani kritikuju svoje vlade i ne veruju lokalnoj vlasti, čak i pored toga što te zemlje imaju sisteme samouprave, poput demokratije. Sa druge strane, kritike i nepoverenje bile su mnogo ređe među onima na vlasti.

Studija je pokazala da, iako su vladine prakse koje inhibiraju demokratiju ključni pokazatelji političke klime, korupcija ne mora umanjiti podršku birača za političke institucije u pitanjima politike, kulture i ekonomije.

Rezultati ovog istraživanja interesantni su za izvlačenje zaključaka o analizi korupcije iz psihološke perspektive.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Advertisements

Leave a Reply