Karl Jung – Kompleksi inferiornosti i superiorno ja

Posted by

“Kada čovek može da kaže o svojim stanjima i postupcima: „Kakav sam, tako i postupam“, on može biti jedno sa sobom. . .i može da prihvati odgovornost za sebe, iako se bori protiv nje.”

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Karl Jung je bio čovek eklektičnih interesa i to se ogledalo u plodnoj prirodi njegovih dela. Ali od svega što je napisao, jedna tema mu je sama po sebi bila najvažnija i to je pitanje kako neko može izgraditi i negovati sjajan karakter. Jung je prepoznao istinu Heraklitove izjave da je naš „karakter sudbina“. Udarci sudbine mogu biti ljubazni ili okrutni i drugi ljudi se mogu prema nama ponašati loše ili dobro, ali iskustvo sa tim stvarima i ono što radimo sa onim što nam je dato zavisi od stanja sopstvenog karaktera. Kultivacija sjajnog karaktera je zadatak od najveće važnosti i u ovom tekstu ćemo istražiti neke Jungove uvide o tome kako možemo doći do te tačke, tačke koju je nazvao individuacijom ili jednostavno samospoznajom.

Za početak je važno istaći da je Jung verovao da je postizanje velikog karaktera nešto što svako od nas može postići. To ne zavisi od spoljnog uspeha, bilo da se radi o akumulaciji bogatstva ili socijalnog statusa, niti su potrebni izuzetni talenti ili intelektualne sposobnosti, ili kako je to Jung rekao:

 “…Da bi se podvrgli dalekosežnom psihološkom razvoju, nisu potrebni ni izvanredna inteligencija ni bilo koji drugi talenat…”

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Da bi razumeli šta je potrebno može nas usmeriti odlomak iz eseja Filozofsko drvo: 

“Ne postaje se prosvetljen zamišljanjem figura svetlosti, već čineći mrak svesnim.”  

Karl Jung, Filozofsko drvo

Da bismo postali jedan od retkih koji postoji u stanju harmonije i koji sa samopouzdanjem može da izjavi „Kakav jesam, tako i postupam“, moramo biti spremni da pogledamo unutra, osvetliti tamu svog nesvesnog i integrisati ono što otkrivamo u svesnom. Jung toliko naglašava moć nesvesnog da transformiše ono što jesmo zbog činjenice da je to daleko veće carstvo kompletne psihe. Ono čega smo svesni ili što postoji u polju svesti, samo je delić ukupne ličnosti. Potiskujemo mnogo toga ko smo, zaboravljamo još više, a tamo čak i postoje, prema Jungu, potencijalnosti i instinktivne energije od kojih bismo mogli provesti čitav svoj život u potpunom neznanju.

Ali čak i ako prihvatimo da nesvesno sadrži mnogo toga što bi moglo biti integrisano u naš karakter, ne postoji li dobar razlog zašto su te stvari uopšte nesvesne? Zar nije bolje dopustiti da neki elementi ličnosti borave izvan naše svesti? Jung na ovo pitanje odgovara sa naglašenim ne  iz jednostavnog razloga što elementi našeg nesvesnog nastavljaju da utiču na nas iako nismo svesni njihovog postojanja. Drugim rečima, glavna razlika između psihičkog elementa kojeg smo svesni i onoga koji je nesvestan je u tome što ono što postoji u svesti može se potencijalno kontrolisati, dok ono što postoji u nesvesnom ima autonomno postojanje i stoga će često proizvesti efekte štetne po naše blagostanje:

“Odbacivanje nesvesnog obično ima nesrećne rezultate. . . Što je negativniji stav svesnog prema nesvesnom, vremenom to postaje sve opasnije.”

Karl Jung, Simboli transformacije

Dalji razlog za osvešćivanjem je što nesvesno nije dom samo elementima karaktera koji se sukobljavaju sa našom slikom o sebi i izazivaju sram, kao što su greške i slabosti karaktera, već sadrži i mnogo onoga što jeste najbolje u nama. Ovo je naročito tačno u današnje vreme, gde smo skloni da se previše oslanjamo na svoju društvenu ulogu ili ono što je Jung nazvao persona, u izgradnji sopstvenog karaktera. Na taj način činimo

“. . .strahovito popuštanje spoljnom svetu, istinsko samopožrtvovanje koje vodi ego ravno u identifikaciju sa ličnošću, tako da postoje ljudi koji zaista veruju da su ono za šta se pretvaraju da jesu. “

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Naša ličnost ne bi trebala nikada da nas definiše, to bi trebalo da bude samo uloga koju igramo u odgovarajuće vreme. Jer kada poverujemo da smo maske koje nosimo, žrtvovali bismo sve dobro sopstvenog karaktera koje se ne poklapa sa trendovima usaglašenosti na kojima je isklesana naša ličnost. Istinsko „ja“ povlači se u pozadinu i ustupa mesto društvenom priznanju “(Karl Jung) i postajemo ogledalo onoga što mislimo da drugi žele da budemo. Sve ovo dolazi sa ozbiljnom cenom koju treba platiti, jer previše toga ostaje u mraku, previše od karaktera se negira i stvara se podeljeno ja.

„Čovek se ne može osloboditi sebe u korist veštačke ličnosti bez kazne“, napisao je Jung. „Čak i pokušaj da se to učini, u svim uobičajenim slučajevima dovodi do nesvesnih reakcija u obliku lošeg raspoloženja, afekata, fobija, opsesivnih ideja, odstupanja, poroka itd. Društveni„ moćnik “je u svom privatnom životu često puko dete kada su u pitanju njegova sopstvena stanja osećanja; njegova javna disciplina (koju posebno zahteva od drugih) privatno  se jadno raspada na deliće “.

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Da bismo gradili i negovali sjajan karakter, moramo biti od retkih koji leče unutrašnju podelu koja proizilazi iz prejake identifikacije sa društvenom ulogom. Moramo prihvatiti da ličnost predstavlja samo deo ukupnog karaktera i mora nam postati imperativna dužnost da skinemo socijalnu masku i naučimo šta se krije ispod. Da bismo postigli ovaj zadatak Jung predlaže da započnemo sa usvajanjem kolektivnijeg pogleda na to ko smo. Pogled treba da se okrene ka spolja i treba da posmatramo i zabeležimo karakterne osobine onih oko nas. Ovaj savet može izgledati paradoksalno, jer se naša ličnost formira prvenstveno posmatranjem i oponašanjem drugih ljudi. Ali poenta ove vežbe je da naučimo šta se krije iza maski naših bližnjih, vršnjaka, prijatelja ili kolega i da se izložimo elementima koji zauzimaju njihovo nesvesno. Jer, daleko je lakše gledati iza ličnosti druge osobe, uočiti neslaganja u njihovom ponašanju, pukotine u njihovom oklopu, da tako kažem, nego prepoznati te iste elemente u sebi. Dalje, zbog tendencije da nesvesne osobine našeg karaktera projektujemo na osobe koje nas okružuju, ova vežba će nas dovesti i u kontakt sa ovim projektovanim elementima.

Ako smo pronicljivi u svom posmatranju, ovaj kolektivni zaokret će nam olakšati da prihvatimo potpuniju sliku o tome ko smo, jer ćemo shvatiti da

“Svako u sebi ima nešto od kriminalca, genija i sveca.“

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Ali razvoj karaktera ne završava se prepoznavanjem zajedničke ljudske prirode, već pre ciljem kome težimo, veličina karaktera zahteva da tim univerzalnim elementima damo jedinstveni red i stil. Prema Jungovim rečima, moramo „prihvatiti svoju najdublju, poslednju i neuporedivu jedinstvenost“. Iako se mnogo deli u ljudskoj prirodi, Jung je takođe naglasio da je raspodela ovih zajedničkih osobina i stepen do kojeg svaka osoba može da razvije određeni kapacitet uvek jedinstven.

“Idiosinkraziju pojedinca ne treba shvatiti kao bilo kakvu neobičnost u njegovoj supstanci ili komponentama, već kao jedinstvenu kombinaciju ili postepenu diferencijaciju funkcija i sposobnosti koje su same po sebi univerzalne. Svako ljudsko lice ima nos, dva oka itd., Ipak ovi univerzalni faktori su promenljivi i upravo ta promenljivost omogućava pojedinačne posebnosti. [Samoostvarenje], prema tome, može značiti samo proces psihološkog razvoja koji ispunjava date individualne kvalitete; drugim rečima, to je proces kojim čovek postaje određeno, jedinstveno biće koje zapravo jeste “.

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Koristan pristup za uspostavljanje pravilnog reda u jedinstvenoj konfiguraciji karaktera je obraćanje pažnje na sve osobine koje kada se primete kod drugih, kod nas izazivaju osećaj inferiornosti. Posebna osetljivost na karakternu osobinu druge osobe, a to se odnosi i na snage i slabosti, dobar je znak da je to osobina koja predugo postoji u tami sopstvene nesvesti:

„[Osećaj] moralne inferiornosti“ piše Jung „uvek ukazuje na to da je element koji nedostaje nešto što, sudeći prema ovom osećaju o njemu, zaista ne bi trebalo da nedostaje ili što bi moglo postati svesno kada bi samo jedan napravio dovoljno problema. . . Kad god se pojavi osećaj moralne inferiornosti, to ukazuje ne samo na potrebu za asimilacijom nesvesne komponente, već i na mogućnost takve asimilacije. “

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Kako integrišemo više elemenata svog karaktera ka svetlosti svesti, kretaćemo se ka idealu psihološke celine, a celovitost je, prema Jungu, odlučujući znak velikog karaktera i sredstvo za sve veću kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Svaki put kada prihvatimo slabost, umesto da je negiramo, stičemo određeni uticaj na nju i možemo naučiti da umanjimo njene posledice po nas. Svaki put kada otkrijemo novu snagu svog karaktera, pred nama se otvara novi skup mogućnosti i naš život će samim tim biti lepši. Iz ovih razloga ne postoji zadatak koji možemo postaviti pred sebe, niti jedan životni projekat koji bismo mogli da usvojimo, što je korisnije od negovanja velikog karaktera. I za razliku od drugih životnih projekata, koji često zahtevaju saradnju spoljnih faktora, bilo novca ili drugih ljudi, ovaj projekat ne zahteva takve stvari. Ovaj projekat možemo preduzeti u bilo kom trenutku koji odaberemo i s obzirom na kratkoću i neizvesnu prirodu postojanja, sada je uvek najbolji trenutak da započnemo put koji menja život i da potpunije otkrijemo ko smo:

“U svim je okolnostima prednost biti u potpunosti u posedu ličnosti, inače će potisnuti delovi ličnosti tek negde nastati kao smetnja, ne samo u nekoj nevažnoj tački, već na samom mestu gde smo najosetljiviji : ovaj crv uvek izjeda jezgro. Umesto da ratuje sam sa sobom, sigurno je bolje da čovek nauči da toleriše sebe i da svoje unutrašnje poteškoće pretvori u stvarna iskustva, umesto da ih troši u beskorisne fantazije. Tada bar živi i ne troši život u besplodnim borbama “.

Karl Jung, Dva eseja o analitičkoj psihologiji

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

Leave a Reply