Rolo Mej o hrabrosti za stvaranjem i kako postati kreativniji

Posted by

Kreativnost je suštinska komponenta uspešnog i ispunjenog života. Ipak, uprkos svojoj važnosti, to je krajnje pogrešno shvaćen fenomen. Malo ko razume prirodu i unutrašnji rad kreativnosti, pa stoga ljudi nisu svesni kako je stimulisati i koristiti za sopstvenu korist.

Da bismo pružili bolji uvid u razumevanje kreativnosti i njeno stimulisanje, istražićemo 8 ključnih ideja  koje je na tu temu zastupao istaknuti psiholog 20. veka Rolo Mej u svom klasičnom delu Hrabrost za stvaranje.

1. Anksioznost i sumnja u sebe neizbežni su aspekti kreativnog procesa

Kreativnost započinje kada se u mašti formuliše vizija nečega što treba stvoriti. Ova vizija je idealna, u smislu da je savršena i bez mana.

Svi smo iskusili ovu početnu fazu u procesu stvaranja. Zamislite trenutak kada ste imali ideju da nešto stvorite – sliku, knjigu, posao ili softverski program. Verovatno ste zamislili konačni proizvod i iskusili osećaj motivacije i euforije; obećavajući sebi da ćete ostvariti svoju viziju i videti projekat do kraja.

Ali jednom kada početna euforija nestane, često nastaju sumnja u sebe i anksioznost. „Ko će misliti da imam kapacitet da stvorim nešto tako neverovatno i da postignem tako herojski zadatak?“ Anksioznost i sumnja u sebe normalni su deo kreativnog procesa – prirodni rezultat spoznaje da, koliko god se trudili, nećemo moći da postignemo viziju savršenstva koja je stimulisala kreativni nagon.

Iako sumnja u sebe i anksioznost odvraćaju većinu pojedinaca od uključivanja u kreativne projekte, stvaraoci su oni koji uprkos anksioznosti i sumnji u sebe, nastavljaju pokušavajući da ostvare svoju kreativnu viziju:

“…anksioznost je povezana sa raskolom između idealne vizije koju umetnik pokušava da [stvori] i objektivnih rezultata … .Ta temeljna kontradikcija, koja proizilazi iz beznadežnog nesklada između koncepcije i realizacije, u osnovi je celokupnog umetničkog stvaralaštva i pomaže u objašnjavanju teskobe koja je čini se nezaobilazna komponenta tog iskustva.” (Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

2. Kreativnost zahteva hrabrost

Kreativnost zahteva hrabrost. Kreativni proces nije put popločan čistom radošću, već put ispunjen patnjom, preprekama, strepnjom i frustracijom. Bez hrabrosti da nastavimo sa svojim kreacijama, čak i kada nas preplave ova neprijatna stanja, ostaćemo nemoćni u svojoj sposobnosti da stvorimo bilo šta vredno:

“Kjerkegor i Niče i Kami i  Sartr proglasili su da hrabrost nije odsustvo očaja; to je zapravo sposobnost da se krene napred uprkos očajanju.”(Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

3. Haos hrani kreativni impuls

Kreatori uspevaju u haosu, dok su im rigidnost i red neprijatelji. U stabilnom stanju nema mesta za novine, a samim tim ni za stvaranje. Ovo može objasniti zašto visoko kreativni pojedinci imaju tendenciju da budu psihološki nestabilni; kao što se kaže da je univerzum rođen iz haosa, tako je i delo stvaraoca rođeno iz njihovog unutrašnjeg haosa.

4. Kreativnost zahteva destruktivnost

Kada su stvari previše stabilne i monotone, tvorac mora delovati kao razarač da bi stvorio haos – bio to unutrašnji ili spoljašnji haos. To može uključivati i poljuljan pogleda na svet, izlaganje najdražih uverenja skepticizmu ili bacanje u neispunjavajuće i izazovno okruženje kako bi osigurali da stare navike teško umiru.

“Svaki čin stvaranja pre svega je čin uništenja.” (Pablo Pikaso)

5. Rigidna društva plaše se istinskih stvaralaca

Budući da stvaraoci napreduju u haosu i u osnovi se protive krajnjoj krutosti i redu, autoritarna društva preziru pravog stvaraoca. Istorija je prepuna primera krutih društava, koja ne samo da inhibiraju tvorčevo slobodno izražavanje, već ga i ubijaju zbog pretnje koju predstavlja vladajućem poretku.

“[Postoji] vanvremenski strah da svako društvo gaji svoje umetnike, pesnike i svece. Jer oni su ti koji ugrožavaju status kvo, koje je svako društvo posvećeno da štiti.”(Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

“Dogmatičari svih vrsta – naučnih, ekonomskih, moralnih, kao i političkih – ugroženi su stvaralačkom slobodom umetnika. To je nužno i neizbežno. Ne možemo pobeći od strepnje zbog činjenice da su umetnici, zajedno sa kreativnim osobama svih vrsta, mogući razarači naših lepo uređenih sistema. Jer stvaralački impuls je govor glasa i izražavanje oblika predsvesnog i nesvesnog; a ovo je po svojoj prirodi pretnja racionalnosti i spoljnoj kontroli. Dogmatičari tada pokušavaju da preovladaju umetnika. Crkva ga je u određenim periodima upregla u propisane predmete i metode.”(Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

6. Kreativnost zahteva strastveno upijanje

Kreativnost se podstiče kada se neguje strasna apsorpcija. Vaši kreativni potencijali neće biti stimulisani kada televizor treperi u pozadini ili kada vam zapravo nije stalo do zadatka kojim se bavite. Morate biti duboko i strastveno fokusirani na svoj posao. Morate iskusiti ono što se može nazvati „kreativna prinuda“.

U pogledu vaše sposobnosti da budete dosledno kreativni tokom dužeg vremenskog perioda, prisustvo „kreativne prinude“ je mnogo važnije od prisustva prirodnog talenta.

“Ponekad imamo izuzetno kreativnu osobu koja kao da nema mnogo talenta. Za pisca Tomasa Vulfa, koji je bio jedna od visoko kreativnih ličnosti američke scene, rečeno je da je bio „genije bez talenta“. Ali bio je tako kreativan, jer se toliko fokusirao na sopstveni materijal i izazov da to i kaže – bio je sjajan zbog intenziteta tog susreta.”(Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

Ja nisam nešto posebno talentovan. Samo sam strastveno radoznao.” (Albert Ajnštajn)

7. Kreativnost je način života

Prava kreativnost nije nešto što negujete u slobodno vreme ili kao hobi vikendom. To je način života koji zahteva da žrtvujete mnoge stvari – zadovoljstvo, udobnost i mnogo vremena – u službi izabranog poziva.

“Sada gore navedenu razliku moramo razjasniti ako želimo da se naša istraga o kreativnosti spusti ispod površine. Stoga se ne bavimo hobijima, „uradi sam“ pokretima, slikanjem nedeljom ili drugim oblicima ispunjavanja slobodnog vremena. Nigde se značenje kreativnosti nije izgubilo katastrofalnije nego u ideji da je to nešto što radite samo vikendom.”(Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

8. Kreativnost olakšava samoaktualizaciju

Život posvećen vežbanju nečije kreativnosti za rezultat olakšava razvoj psihološkog i emocionalnog zdravlja ili kretanje ka samoaktualizaciji. Kreativni proces, iako se sastoji od perioda sumnje u sebe, anksioznosti i očaja, podjednako je ispunjen vrhunskim iskustvima – ekstatičnim trenucima radosti i celine, koji transformišu osećaj sopstva i pogleda na svet.

“Kreativni proces mora biti istražen ne kao proizvod bolesti, već kao predstavljanje najvišeg stepena emocionalnog zdravlja, kao izraz normalnih ljudi u aktualizaciji sebe. Kreativnost se mora videti u radu naučnika, kao i u radu umetnika, kako mislioca, tako i estetičara; i ne sme se isključiti u kojoj meri je prisutna kod kapetana savremene tehnologije kao i u normalnom odnosu majke sa detetom. Kreativnost … je u osnovi proces stvaranja.”(Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

“Kako bih rekao, [tvorci] su ti koji povećavaju čovekovu svest. Njihova kreativnost je najosnovnija manifestacija muškarca ili žene koji teže ispunjavanju sopstvenog bića na svetu. ” (Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

Zaključak

Negovanje sopstvenih kreativnih kapaciteta jedna je od najispunjavajućih stvari koje možete učiniti. Kreativni uvidi praćeni su povećanjem svesti, značajnijim angažovanjem sa svetom i osećanjima čuđenja i radosti. Ali najvažnije, baviti se istinskom kreativnošću znači manifestovati u svetu nešto potpuno jedinstveno i individualno. Treba staviti svoj pečat na nešto i ostati veran onome ko ste dok traje ovo kratko treperenje vremena u kojem živite.

“Ukoliko ne izrazite svoje originalne ideje, ako ne slušate svoje biće, izdaćete sebe.” (Hrabrost za stvaranje, Rolo Mej)

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Academyofideas

 

 

One comment

  1. Sartr?
    Drug Mišel Fuko. Homoseksualac, pedofil, narkoman, ludak koji je uživao u sadomazohizmu radi seksualnog zadoljstva. 1977. se, zajedno sa Deridom, Sartrom, Altuzerom, S. de Bovoar i dr. zalagao se za dozvoljavanje pedofilije tj. da se smanji dozvoljena granica za stupanje u seksualni odnos u Francuskoj koja je bila 15 godina života.
    Umro od HIV-a nakon što ga je namerno preneo na jedna broj mladih ljudi.

Leave a Reply to Jr Cancel reply